Kako radi ABS i zbog čega je važan?

Danas gotovo svaki nov automobil ima ABS, ali mnogi vozači nisu upoznati sa njegovim funkcionisanjem, što može da bude vrlo opasno. Vozač je glavni faktor bezbednosti u automobilu. Razni sistemi i uređaji, tu su samo da pomognu. Stoga je važno da se upoznamo sa načinom rada tih “pomagača”, kako nas ne bi iznenadili u kritičnim situacijama.

ABS je odavno svima poznat. Međutim, koliko vozača zaista zna kako i kada se on aktivira, kako reaguje na različtim podlogama, koliko je u stanju da pomogne i slično? 

Šta je ABS?

ABS je elektro-hidraulični sistem koji sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja, što se uglavnom dešava pri veoma oštrom kočenju ili kod vožnje po klizavoj podlozi (mokar asfalt, sneg, led...). ABS optimalno dozira kočionu silu - slabeći je čim oseti da se javlja rizik od blokiranja točka.

Zašto je to važno?

a) blokiran točak produžava zaustavni put automobila. Na primer, ukoliko se blokiraju svi točkovi istovremeno, trag kočenja biće mnogo duži od zaustavnog puta vozila koje je vozač uspeo da zaustavi bez blokiranja točkova

b) kada se blokira samo jedan točak, na primer prednji desni, automobil će tokom kočenja početi da se zanosi pošto je sila kočenja jača na levoj strani u odnosu na desnu

c) sa blokiranim točkovima ne možete da upravljate, a sa ABS-om čak i ako niste u stanju  da se zaustavite pre udarca u prepreku, možete da smotate upravljač i izbegnete je, istovremeno kočeći punom snagom

d) kada se leva i desna strana automobila nalaze na različitim podlogama, prilikom kočenja lako dolazi do zanošenja i potpunog gubitka kontrole nad automobilom. Na primer, istovremeno kočite i pomerate se u stranu da izbegnete vozilo iz suprotnog smera koje pretiče kamion i pritom “uhvatite” travu, šljunak ili blato – levi točkovi odlično koče na asfaltu, ali desni imaju problem.

Šta znači akronim ABS?

ABS je akronim za Antilock braking system. U prevodu - sistem protiv blokiranja kočnica ili bukvalnije - antiblokirajući kočioni sistem.

Da li ABS „pojačava“ kočnice?

ABS ne pojačava snagu kočenja. Mnogi savremeni automobili imaju sistem koji prepoznaje kritičnu situaciju po tome što je vozač iznenada i oštro pritisnuo papučicu kočnice, pa automatski povećava silu kočenja do maksimuma, ali ABS to ne radi. Sila kočenja zavisi od toga koliko je vozač pritisnuo papučicu kočnice - ABS služi isključivo da spreči blokiranje točkova.

Da li ABS skraćuje zaustavni put?

Ne, ABS ne skraćuje zaustavni put. Međutim, u najvećem broju slučajeva kada je neophodno oštro kočenje, zaustavni put će zaista biti kraći ukoliko automobil ima ABS. Zašto? Zato što vozač tada može da iskoristi pun potencijal kočnica, bez potrebe da u kritičnom trenutku dozira silu pritiska na pedalu kočnice kako ne bi došlo do blokiranja točkova, a time i do produžavanja zaustavnog puta i eventualnog gubitka kontrole nad vozilom. 

Kako radi ABS?

Osnovni elementi ABS-a su hidraulična kontrolna jedinica, upravljačka elektronika (elektronska kontrolna jedinica), ventili i senzori brzine okretanja točkova.

Senzori na točkovima konstantno mere brzinu okretanja točkova i šalju informacije elektronskoj kontrolnoj jedinici. Kada ona "zaključi" da je neki od točkova na granici da se blokira, to jest, da kočiona klješta suviše jako pritiskaju kočioni disk, odmah šalje instrukciju hidrauličnoj jedinici da preko ventila smanji pritisak ulja kojim se kontroliše rad te kočnice. 

Kočnica na problematičnom točku popušta i on nastavlja da se vrti. Međutim, pošto vozač i dalje drži papučicu kočnice punom snagom, odmah nakon toga se pojačava pritisak i klješta ponovo „hvataju“ disk - ukoliko se opet javi rizik da se točak blokira, ponoviće se opisana procedura.

Naravno, sve se odvija munjevitom brzinom, tako da praktično nije reč o doziranju kočione sile, kao što smo se izrazili na početku teksta, već kočnica velikom brzinom steže i pušta disk (i do 15 puta u sekundi), tako da se kočenje realizuje tačno na granici u kojoj se točak maksimalno usporava, ali se još uvek okreće.

Dakle, točak je stalno na granici blokiranja, ali je ne prelazi, već nastavlja da se okreće, obezbeđujući visoku efikasnost kočenja. Prilikom kočenja na veoma klizavoj podlozi dolazi i do kratkotrajnog potpunog blokiranja točka.

Šta kad se ABS pokvari?

Kada dođe do kvara ABS-a, kočioni sistem će se u najvećem broju slučajeva ponašati potpuno normalno, kao kod automobila koji nema ovaj sistem. Ipak, kočnice su najvažniji deo automobila i sa njima se ne treba igrati - posetite servis što pre.

Zašto je ABS tako bučan?

ABS kod nekih automobila tokom rada može da bude izuzetno bučan - toliko da vas uplaši, a mnogi pomisle kako se nešto lomi, naročito kada osete i pulsiranje papučice kočnice. Budite bez brige. Koliko god buke da se javlja, sve je u redu - važno je da nema proklizavanja i zanošenja kada oštro kočite (naročito po klizavoj podlozi).

Pulsiranje pedale?

Pulsiranje pedale je potpuno normalna pojava kada se aktivira ABS i nema razloga da budete zabrinuti zbog toga. Ipak, neke vozače ovo pulsiranje može da iznenadi, te da u kritičnom trenutku popuste pritisak na kočnicu. Pulsiranje se javlja zbog naglih promena pritiska ulja u kočionom sistemu.

Upoznajte se sa ABS-om

Predlažemo da nađete bezbedno mesto na kojem možete da se upoznate sa kočnicama svog automobila. Na primer, nađite neku deonicu puta daleko od naselja, kojom retko prolaze vozila i vežbajte oštro kočenje pri raznim brzinama – krenite od najmanje, kada automobil mili u drugom stepenu prenosa, pa nastavite ka većim brzinama, pritom poštujući ograničenje brzine i zdrav razum.

Pre oštrog kočenja uverite se da na vidiku nema drugih vozila! Suština vežbe je unapređenje bezbednosti, a ne izazivanje saobraćajne nesreće.

Najbolje je da pronađete neki veći parking na kom nema (mnogo) vozila. 

Vežba na klizavoj podlozi

Suština je u tome da osetite kako radi ABS, a on se najlakše aktivira na klizavoj podlozi. Iskoristite vlažan asfalt nakon kiše. Takođe, zakočite oštro na zemljanom putu ili po makadamu. Tako ćete steći neprocenjivo iskustvo – znaćete približno šta možete da očekujete kada naletite na krivinu na koju su druga vozila nanela pesak ili blato, a morate da kočite...

Naročito je važno da se upoznate sa radom ABS-a po snegu.

ABS u snegu

Rad ABS-a na podlozi pokrivenoj snegom i ledom je veoma komplikovana tema, pošto mogućnost zaustavljanja automobila sa ovim sistemom zavisi od brojnih faktora:

• Temperature (koja utiče na karakteristike snega i leda – npr. po veoma suvom i utabanom snegu vozi se bez problema)
• Vrste i kvaliteta pneumatika
• Karakteristika podloge (dubina snega, rastresitost snega, led pokriven tankim slojem snega...)
• Brzine kretanja vozila
• Tipa i podešenosti ABS-a
• itd.

Dakle, svaka generalizacija je vrlo nezahvalna. Zato i predlažemo da se na vreme upoznate sa svojim kočnicama i drugim pomoćnim sistemima u raznim uslovima.

Sneg je problematičan zbog toga što ABS prepoznaje blokiranje točkova i popušta kočenje, puštajući ih da se vrte i ne dozvoljavajući im da se „ukopaju“ u sneg, dođu do podloge sa većim trenjem i nagomilaju sneg ispred sebe.

Mnogi vozači su imali ovakvo iskustvo i doživeli ga vrlo traumatično. Naročito je užasavajuća situacija kada se spuštate nizbrdo i pokušate da kočite – imate osećaj kao da nemate nikakvu kontrolu nad vozilom, pošto vam pedala kočnice pulsira, ABS „lupa“, dok vi sve brže jurite ka raskrsnici iako ste pritisli srednju papučicu kao nikada do tada.

Zvanične institucije i proizvođači automobila odavno su prepoznali ovaj problem, ali tvrde da ABS, uprkos tome, u zimskim uslovima znatno unapređuje bezbednost. Pritom se javno upozorava da ABS povećava put kočenja pri vožnji po rastresitim podlogama, kao što su dubok sneg i pesak. „Dubok sneg“ je, naravno, relativan pojam.

ABS je ranije, kod nekih automobila mogao da se isključi pritiskom na dugme, kao danas ESP, ali ta opcija više praktično ne postoji. Neki terenci/SUV-ovi imaju tzv. inteligentni ABS, koji je u stanju da prepozna problematičnu podlogu i u skladu s tim da promeni način reakcije, tj. da dozvoli povremeno kratko blokiranje točkova.

Deaktiviranje ABS-a

Činjenica je da su mnogi vozači frustrirani ponašanjem ABS-a pri vožnji po snegu, naročito u regionima sa obiljem snežnih padavina. Stoga na stranim internet forumima često može da se nađe pitanje kako deaktivirati ABS? Deaktiviranje ABS-a može relativno lako da se obavi, ali to nipošto ne preporučujemo.

Šta znači „četvorokanalni“ ABS?

Četvorokanalni ABS ima senzore brzine na sva četiri točka i poseban ventil za svaki točak – ovo je danas standardan koncept kod putničkih vozila. Postoje trokanalni i jednokanalni ABS, ali se koriste samo kod teretnih i sličnih vozila.

Dragan Romčević