Kako se testira bezbednost automobila?

Svi automobili moraju da ispune određene bezbednosne standarde, što se između ostalog proverava tzv. kreš-testovima. Paralelno sa zvaničnim institucijama, testiranje u Evropi obavlja organizacija Euro NCAP i to znatno rigoroznije.

Bezbednost automobila je od neprocenjive važnosti. Karakteristike deformacionih zona, čvrstoća putničke „školjke“, vazdušni jastuci, pojasevi i čitava lista drugih inovacija određuju u kakvom ćemo stanju izaći iz vozila nakon saobraćajne nesreće i hoćemo li uopšte izaći.

Jedna od organizacija koje se bave ispitivanjem bezbednosti je Euro NCAP – European New Car Assessment Programme. Iza nje stoje Evropska komisija, sedam evropskih zemalja, kao i brojni auto klubovi i organizacije za zaštitu potrošača.

Prvi rezultati predstavljeni su početkom 1997. godine,  kada su proizvođači vrlo negativno reagovali, uz tvrdnju da su testiranja toliko rigorozna da ni jedan automobil ne može da osvoji maksimalne četiri zvezdice za zaštitu putnika.

Situacija se u međuvremenu drastično promenila, pa je danas sasvim uobičajeno osvajanje maksimalnih pet zvezdica (dodata je još jedna). Volvo S40 je prvi dobio maksimalne četiri zvezdice (za zaštitu odraslih putnika) u julu 1997, a Renault Laguna prvih maksimalnih pet u junu 2001. godine.

Ocenjivanje

Od 2009. godine, Euro NCAP je uveo znatno rigoroznije ocenjivanje i drugačiji način bodovanja, pošto je veliki broj automobila počeo da osvaja maksimalan broj zvezdica. Umesto davanja odvojenih ocena za zaštitu odraslih putnika, dece i pešaka, uvedena je samo jedna, konačna, na koju utiču:

1. Zaštita odraslih putnika
2. Zaštita dece
3. Zaštita pešaka
4. Bezbednosni sistemi

Naravno, na zvaničnom Euro NCAP internet sajtu možete da nađete detaljne informacije o testiranju automobila koji vas zanima, uz objašnjenje pojedinačnih rezultata i dodatne komentare.

Sada u konačnu ocenu ulazi i procena zaštite od trzajnih povreda vrata, ali i prisustvo elektronskih i drugih sistema koji mogu da spreče saobraćajnu nesreću ili dodatno zaštite putnike (serijska ugradnja ESP-a, upozorenje za nevezan pojas, sistem za ograničenje brzine...).

Dakle, imajte u vidu da se ocenjivanje razlikuje kada su u pitanju vozila testirana do i nakon 2009. godine.

Kako se obavlja testiranje

Izvode se tri kreš-testa. Čeoni sudar, bočni sudar i bočno naletanje na stub, a dodatno se procenjuju zaštita koju obezbeđuje naslon za glavu i opasnost po pešake. Glavnu ulogu u kreš-testovima imaju, naravno, specijalne lutke, u kojima se nalaze razni senzori.

1. Čeoni sudar

Automobil brzinom od 64 km/h udara u fiksnu barijeru izrađenu od aluminijuma i to sa 40% svoje širine. Naime, istraživanja su pokazala da u čeonim sudarima retko učestvuje više od 40% širine prednjeg dela vozila. Barijera ima saćastu strukturu, kako bi se simulirala deformabilna struktura automobila.

Na ovaj način se simulira sudar sa vozilom slične mase, pri čemu se oba vozila kreću brzinom od 55 km/h – razlika u brzini objašnjava se apsorpcijom energije od strane deformabilnih struktura automobila.

2. Bočni sudar                                  

Udarac u bočnu stranu vozila veoma je opasan zbog same činjenice da je između mesta udara i putnika veoma mala distanca. Stoga je Euro NCAP na ovom polju najviše uticao na proizvođače automobila, koji su vremenom počeli da ugrađuju ojačanja u vrata i da ubacuju bočne vazdušne jastuke i vazdušne zavese u serijsku opremu i kod baznih paketa.

Kako se testira bočni sudar? Mobilna deformabilna barijera širine 1,5 m udara u bočnu stranu automobila brzinom od 50 km/h. Centar barijere udara u tačku gde se nalazi kuk prosečne osobe.

3. Bočni udar u stub

Ukoliko ste ikada videli automobil koji je udario stub, drvo, semafor i slično, svesni ste opasnosti ovakvog scenarija. Stoga se posebna pažnja posvećuje i bočnom naletanju na takve prepreke.

Konkretno, automobil se postavlja na pokretnu platformu i brzinom od 29 km/h bočnom stranom zaleće u stub prečnika 254 mm. Testovi su pokazali da bez vazdušnih zavesa, vozač ili suvozač, ukoliko udare glavom u stub, uglavnom imaju fatalne ili izuzetno teške povrede glave.

4. Trzajne povrede

U engleskom jeziku postoji izraz „whiplash“ za povrede vrata i kičme nastale kada jedan automobil udari u zadnji kraj drugog. U slobodnom prevodu, to je udarac bičem.

Kod nas se koristi izraz trzajne povrede vrata ili TPV. One nastaju tako što prilikom naletanja jednog automobila na zadnji kraj drugog, glava putnika prvo udari u naslon za glavu, zatim silovito poleti napred, vraćajući se ponovo nazad.

Najgori scenario jeste lančani sudar, kada se u veoma kratkom vremenu menjaju sile koje deluju na vrat putnika.

Tada lako dolazi do raznih oštećenja mišića, tetiva, hrskavice... Ove povrede se teško i dugo leče, a do pojave prvih simtoma može proći nekoliko sati, pa čak i do dva dana.

Pored ispravnog pozicioniranja naslona za glavu i same konstrukcije naslona, ogroman doprinos bezbednosti na ovom polju daju i aktivni nasloni za glavu, koji se u kritičnom trenutku približavaju glavi.

Euro NCAP od 2008. ocenjuje sedišta po pitanju zaštite od trzajnih povreda vrata. Obavlja se testiranje sa lutkom na sedištu, ali se daju i ocene po pitanju lakoće podešavanja naslona, njegove veličine i oblika, udaljenosti od glave...

5. Zaštita dece

Tokom izvođenja simulacije čeonog i bočnog udara, na zadnjem sedištu nalaze se dve lutke u posebnim sedištima za decu, preporučenim od strane proizvođača automobila. Lutke predstavljaju decu od jedne i po i tri godine starosti.

Osnovni parametri za procenu su kretanje glave prilikom udarca, opterećenje koje trpi vrat i sila koja deluje na grudni koš. Konačnoj oceni doprinose i lakoća montiranja sedišta, jasnoća uputstva za montiranje, mogućnost isključivanja vazdušnog jastuka na suvozačkom mestu (sa jasnim instrukcijama), itd.

6. Bezbednosni sistemi

Elektronska kontrola stabilnosti (ESC, ESP, DSC...) je od novembra 2011. godine postala obavezan deo opreme svakog novog automobila koji se prodaje u Evropskoj uniji. Pre toga, Euro NCAP je davao dodatne poene ukoliko se očekivalo da će najmanje 95% svih prodatih primeraka određenog modela imati ovaj sistem, a da je dostupan uz doplatu na svim vozilima.

Euro NCAP je 2011. godine počeo da testira i funkcionisanje elektronske kontrole stabilnosti. Do sada su svi automobili prošli ovaj test.

Boljoj oceni doprinosi i prisustvo drugih sistema, kao što su:

• Sistem za detekciju vozila u mrtvom uglu
• Sistem za upozorenje na neželjeno napuštanje trake
• Sistem za upozorenje na prekoračenje dozvoljene brzine
• Sistem za automatsko kočenje u slučaju naletanja na prepreku
• Sistem koji može da prepozna da je vozač zaspao ili da mu je popustila pažnja
• Sistem za automatsko pozivanje pomoći u slučaju nesreće
• Sistem koji preventivno deluje kada „shvati“ da će do nesreće doći (zateže pojaseve, zatvara prozore, podiže naslone sedišta...)
• Aktivni farovi

7. Zaštita pešaka

Udarac u pešaka simulira se pri brzini od 40 km/h i relativno je komplikovan. Za razliku od ostalih testova, ne koriste se kompletne lutke, već posebne komponente koje simuliraju donji deo noge, gornji deo noge i glavu.

Koliko je bezbedan moj automobil?

Listu testiranih automobila možete da vidite klikom na ovaj link. Imajte u vidu da se do 2009. godine koristilo drugačije ocenjivanje.

Poređenje automobila?

Direktno poređenje automobila moguće je samo u okviru iste kategorije i ukoliko im se masa ne razlikuje za više od 150 kg – samo tada se to smatra fer „takmičenjem“.

Kategorije prema Euro NCAP su sledeće:

• Supermini
• Small Family Car
• Large Family Car
• Executive
• Small MPV
• Large MPV
• Roadster Sports
• Small Off-road 4x4
• Large Off-road 4x4
• Pick-up
• Business and Family Vans

Generalno, u prednosti su teži i viši automobili. Ukoliko se nalazite u velikom, visokom i teškom terencu sa četiri zvezdice, a sudarite se sa mališanom koji teži manje od tone i ima maksimalnih pet zvezdica, šta mislite ko će bolje proći?

Da li Euro NCAP testira svaki nov automobil?

Obzirom na veliki broj modela i njihovih verzija, nemoguće je da Euro NCAP testira svaki automobil. Stoga se svake godine pravi lista najpopularnijih i najzanimljivijih modela. U najvećem broju slučajeva, reč je o vozilima koja tek kreću u prodaju, mada se testiraju i ona koja su u prodaji već neko vreme.

Ko odlučuje o tome koji automobili će biti testirani?

Svaka članica Euro NCAP organizacije sponzoriše testiranje najmanje jednog modela godišnje. Tako, na primer, svaka članica može da izabere vozilo koje je iz određenog razloga važno za njeno tržište. Takođe, proizvođači sami mogu da doniraju automobile za testiranje.

Koja verzija određenog modela se testira?

Kada određeni automobil postane kandidat za testiranje, Euro NCAP traži od proizvođača informacije o najprodavanijim verzijama i njihovim paketima bezbednosne opreme na različitim tržištima Evrope. Generalno, testira se vozilo sa standardnom (baznom) bezbednosnom opremom.

Ovde treba imati u vidu da se neki modeli u zemljama Evropske unije prodaju standardno sa npr. šest vazdušnih jastuka, a kod nas sa četiri – tada rezultat kreš-testa nije relevantan za našu „osiromašenu“ verziju. Ponekad se testiraju i verzije sa dodatnom bezbednosnom opremom, ali samo ukoliko je ona dostupna na velikom broju automobila.

Gde Euro NCAP nabavlja vozila?

Ukoliko je automobil već u prodaji, Euro NCAP će ga kupiti regularnim putem, ali anonimno, u jednom ili više prodajnih salona, obzirom da je za testiranje potrebno četiri komada.

Često se, ipak, vozila uzimaju iz fabrike pre nego što je počela zvanična prodaja – u tom slučaju ona moraju u potpunosti da odgovaraju serijskim primercima koji će se uputiti ka prodajnim salonima. Ako se naknadno otkriju nepravilnosti, rezultati testiranja će biti poništeni.

Primeri kreš-testova

Klikom na link ka zvaničnom Euro NCAP sajtu možete da dobijete sve relevantne informacije, fotografije i video snimke kreš-testova i odgovore na druga pitanja, na koja mi možda nismo odgovorili.