Kako ugraditi parking senzore i koliko to košta?

Parking senzori su se nekada viđali samo na najskupljim automobilima, a danas im je cena toliko niska da gotovo svako može da ih ugradi.

Parking senzori -  možete da ih ugradite sami, u garaži ili na parkingu ispred zgrade ili da prepustite to nekom servisu. Ugradnja je u suštini laka, ali može i da se pogreši.

Neophodno je da se buši branik, mada postoje i verzije koje se lepe sa unutrašnje strane branika i postavljaju iznad/ispod registarske tablice. Cene variraju u širokom rasponu, što verovatno važi i za kvalitet, mada su vozači uglavnom zadovoljni i najjeftinijim proizvodima iz Kine.

Ugradnja parking senzora u servisu

Uglavnom možete da birate hoćete li sami da kupite parking senzore i donesete ih na ugradnju ili da vam ugrade one koji određeni servis ima u ponudi. Neki servisi jednostavno ne žele da rade sa neproverenim uređajima, pošto ne mogu da garantuju za njihovo funkcionisanje, što je potpuno razumljivo.

Cena ugradnje vaših parking senzora (dakle, samo „ruke“), kreće se od oko 1.500 dinara naviše. Verovatno može da se nađe i jeftinije. Najskuplje je, naravno, u ovlašćenim servisima, koji su obavezni da isprate standarde proizvođača automobila po pitanju kvaliteta uređaja, cene radnog sata i slično.

Na primer, u jednom od servisa senzori mogu da se kupe za 35 evra, a ukoliko želite da vam ih i ugrade koštaće 55 evra. Imate internet, imate telefon – tražite i zovite kako biste našli najbolju ponudu, a na vama je da odlučite šta je najbolja ponuda, tj. odnos kvaliteta i cene.

Uradi sam – ugradnja parking senzora

Kada kupite parking senzore, dobićete četiri senzora (ukoliko ih ugrađujete samo pozadi), centralnu jedinicu, displej (postoje razne vrste, a može i bez njega), burgiju za bušenje rupa na braniku, plastične vezice i ostalo što je potrebno.

Međutim, može se desiti da ne dobijete sve „neophodne sitnice“, naročito ukoliko kupujete preko interneta, pa se dobro informišite pre nego što donesete konačnu odluku. Takođe, ne zaboravite da proverite sve prilikom preuzimanja robe.

Procedura ugradnje je slična kod svih vozila, ali u ovom slučaju naročito važi ona poslovica – triput meri, jednom seci. Pre ugradnje dobro proučite uputstvo koje ste dobili u paketu – možda će biti na srpskom, a možda na prilično lošem engleskom jeziku.

Imajte u vidu da kod nekih automobila na branicima već postoje obeležena mesta (sa unutrašnje strane) predviđena za postavljanje senzora.

Procedura – samostalna ugradnja

Sve može da se završi za manje od sat vremena.

Potreban alat:

  -       Bušilica

  -       Krstasti šrafciger

  -       Izolir traka

  -       Metar

  -       Marker/flomaster

  -       Tzv. molerska traka

Važno – pre kretanja na posao napravite plan šta ćete i kako da radite. Verujte, tako ćete uštedeti mnogo vremena i nerava.

Premerite branik i odredite tačke na kojima želite senzore. Ne zaboravite da su važni i ugao i visina postavljanja.

Senzori bi trebalo da budu postavljeni vertikalno, ne ukoso na gore ili dole, pošto (navodno) u nekim slučajevima to može da predstavlja problem – nisu svi senzori isti, tako da ima izuzetaka.

Imajte u vidu da ukoliko pogrešite po pitanju visine postavljanja, udaljenosti među senzorima i slično, može da dođe do lošije preciznosti – sistem će i dalje funkcionisati, ali neće biti precizan kao što bi trebalo.

Senzori postavljeni visoko na branicima terenaca obavljaće svoju funkciju sasvim dobro, ali ako je reč o niskom vozilu sa nisko postavljenim senzorima, postoji mogućnost da se jave smetnje zbog nebitnih objekata na tlu ili samog tla.

Vrlo korisna može da bude tzv. molerska traka. Zalepite je na visinu koju želite, a zatim na njoj obeležite tačke za bušenje.

Probušite rupe u braniku, ubacite žice i instalirajte senzore. Zatim žice senzora treba ubaciti u prtljažni prostor kroz postojeće otvore.

Skidanje branika je kod nekih automobila neophodno, a kod drugih može znatno da ubrza rad i pojednostavi proceduru. Samo skidanje može da bude brzo i jednostavno ili da oduzme mnogo vremena i nerava, u zavisnosti od osobe koja to radi (u najvećoj meri) i od modela.

Većina senzora se samo utiskuje u novonastale otvore na braniku, ali postoje i verzije sa osiguravajućom maticom sa zadnje strane.

Od svakog senzora vodi kabl do centralne jedinice – obeleženi su slovima ili brojevima. Centralnu jedinicu smestite negde u prtljažnik.

Sledi povezivanje centralne jedinice sa svetlom za rikverc ili „zvanično“ – sa svetlom za vožnju unazad. Dakle, svaki put kada ubacite menjač u rikverc, parking senzori će se aktivirati.

Zatim postavljate displej na mesto koje vam odgovara. Nekada je bilo neophodno provlačenje kablova od centralne jedinice do displeja, ali danas su uobičajeni uređaji sa bežičnom komunikacijom između centralne jedinice i displeja.

Displej možete da postavite bukvalno na svako mesto - nisu retki slučajevi postavljanja u zadnji deo automobila, npr. iznad zadnjeg stakla, tako da gledate u njega ukoliko se okrećete i gledate kroz zadnje staklo tokom parkiranja.

Farbanje senzora

Gotovo svi senzori mogu da se farbaju u boju automobila, ali postoje i oni kojima to može da smeta. Cena farbanja zavisi od mnogo faktora – možete to da obavite sami ili kod profesionalaca. Prvo ide prajmer, pa boja i lak, ukoliko je potrebno (u zavisnosti od vrste boje).

Reč je o malim površinama, te neće biti veliki problem ukoliko „promašite“ nijansu, mada se mnogi vozači toga užasavaju. Ponekad mogu da se nađu i već obojeni senzori.

Ugradnja parking senzora bez bušenja?!

Postoje i parking senzori koji mogu da se ugrade bez bušenja branika. Reč je o trakama koje se lepe sa zadnje strane branika ili o senzorima koji se postavljaju iznad registarske tablice. Obe vrste mogu da se nađu kod nas u prodaji.

Trake koje se lepe rade na elektromagnetnom principu, mogu da se skraćuju makazama na potrebnu dužinu, a dalje se povezuju i funkcionišu po sličnom principu kao i klasični senzori. O prednostima i manama po pitanju samog funkcionisanja u odnosu na klasične, ne može da se govori bez direktnog upoređivanja dva konkretna uređaja.

Što se tiče montiranja, branik mora da se skida, a treba biti i prilično obazriv prilikom lepljenja... Mnogi su skeptični u vezi ovih senzora -  na primer, proizvođači automobila se i dalje drže klasičnih, ultrazvučnih sistema.

Takođe, ne verujte slepo promotivnim video klipovima koje možete da nađete na Internetu, pošto teže da vas ubede kako klasični, ultrasonični parking senzori propuštaju da detektuju razne prepreke.

Oni se aktiviraju tek kada vozilo počne da se kreće – kada se vozilo zaustavi, zadržavaju poslednju informaciju i nastavljaju „odatle“ kada ponovo krenete. Neki vozači nisu zadovoljni njihovim funkcionisanjem kada se krećete zaista sporo.

Parking senzori koji se montiraju iznad registarske tablice – vozači su generalno zadovoljni njihovim radom. Ne montiraju se baš tako lako, kao što u pojedinim reklamama prodavci žele da predstave. Postoje i verzije koje se montiraju ispod tablice, mada su, u zavisnosti od uređaja moguće obe opcije, a može da se kupi i čitav ram za tablicu sa ugrađenim senzorima. Njihova glavna mana je slabija osetljivost na prepreke koje „prete“ ćoškovima automobila, obzirom da su senzori koncentrisani na sredini.

Preciznost parking senzora

Aktiviraju se npr. na oko dva metra od prepreke, a konstantno pištanje, što znači da treba da se zaustavite, počinje uglavnom na 30 centimetara. U opisu nekih senzora tvrdi se da su mnogo precizniji, to jest, do 10 ili 20 centimetara.

Obzirom na raznolikost ponude, kao i na činjenicu da se kod nas uvozi, što legalno, što nelegalno, obilje parking senzora sumnjivih karakteristika, nakon ugradnje treba ih dobro testirati.

Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com