Zašto postoji potreba za alternativnim gorivima
Dugogodišnja upotreba fosilnih goriva i sve dramatičniji uticaj na životnu sredinu koji njihova upotreba izaziva, doveli su do povećanog interesovanja vlada država kao i proizvođača automobila za alternativna goriva. Alternativna goriva, takođe poznata i kao nekonvencionalna goriva predstavljaju svaki materijal odnosno supstancu koja se može koristiti kao gorivo a različita je od fosilnih goriva (dizel, benzin, ugalj, prirodni gas…) Pojam alternativna goriva uobičajeno se odnosi na izvore energije koji su obnovljivi.
Osnovna uloga goriva je da, pored toga što poseduje energiju, skladišti u sebi istu u obliku koji je stabilan i lak za transport od mesta proizvodnje do korisnika. Većina goriva koje koristimo su hemijska goriva koja u sebi, što im i ime govori, skladište odnosno sadrže hemijsku potencijalnu energiju. Korisnik je u stanju da upotrebi gorivo prema svom nahođenju, kada je to njemu potrebno, obično u obliku toplote i to za razne svrhe, pokretanje motora, grejanje zgrada, stanova… Neka od dobro poznatih alternativnih goriva su biodizel, etanol, el.energija, hemijski izvori energije (baterije, gorivne ćelije), vodonik, biljno ulje, biomasa…
Kao što je već pomenuto, alternativna goriva su odavno poznata i 2000. godine u svetu je bilo oko 8 miliona vozila koja su kao pogonsko koristila alternativna goriva, što ukazuje na rastuću popularnost takvih vozila. Za takva vozila postoji i sve veći društveni interes kao i ekonomska i politička potreba za daljim razvojem alternativnih goriva zbog rastuće zabrinutosti za održivost ovakvog ekološkog, ekonomskog i geopolitičkog stanja. Osnovnu brigu predstavlja činjenica da korišćenje fosilnih goriva pogoršava krizu u vezi sa planetarnim zagrevanjem. Još jednu brigu predstavlja najveća proizvodnja nafte koja je već praktično dostignuta, što će u budućnosti s obzirom na rastuće potrebe za energijom izazvati rast cena naftnih derivata. Takođe, predviđanja govore da će potražnja za naftom rasti (nezadrživi rast ekonomija, a samim tim i potreba Kine i Indije), te će proizvodnja i potražnja biti u nesrazmeri (na strani potrošnje) što dovodi do energetske krize koja se predviđa između 2010. i 2020. godine. Konačno, najveći deo poznatih rezervi nafte se nalazi na Bliskom Istoku pa postoji zabrinutost da će svetska nestašica nafte dovesti do povećanja napetosti i nestabilnosti u inače nestabilnom regionu, što može dovesti ido rata širih razmera.
Kako cena nafte i njenih derivata raste tako raste i interesovanje za vozila pogonjena alternativnim gorivima, još jedan od faktora je i rastuća svest o opasnosti od planetarnog zagrevanja koje je prema poslednjim istrazivanjima 90% uzrokovano ljudskom aktivnošću.
Alternativa nafti - Moguće rešenje za buduću nestašicu nafte može biti korišćenje nekih od preostalih izvora fosilng goriva što, kako neki planovi govore, treba poslužiti kao prelazni period i investicija u infrastrukturu za korišćenje obnovljivih izvora energije. Gradnjom infrastrukture za obnovljiva goriva mogu se izbeći ekonomske posledice perioda opadanja snabdevanja fosilnih goriva.
Napisao: Aleksandar Ljubić
Related Articles:
