Vežbajte vožnju po snegu – pre nego što bude kasno!

Pisali smo više puta o tome kako treba voziti po snegu i ledu, ali iskustvo stečeno u praksi ništa ne može da zameni.

Vozač početnik ili vozač bez iskustva sa vožnjom po snegu i ledu jednostavno mora da nauči da vozi u tim uslovima.

Zato što postoji ogromna verovatnoća da će se za volanom u tim uslovima naći kad-tad, silom prilika, pa će tada predstavljati ogroman rizik:

• po sebe
• po svoje saputnike
• po sve ostale učesnike u saobraćaju

Dakle, najgori „scenario“ je da u slučaju nužde bez ikakvog iskustva izađe na put gde se vozi većim brzinama i u gustom saobraćaju.

Praksa nam govori da će svako kad-tad da se nađe u situaciji da mora da vozi u snežnoj mećavi, kada neće imati pojma kako da koči, skreće, kako da se popne na parking mesto sa zakošenim ivičnjacima, itd.

Takvi vozači predstavljaju veliku opasnost i po sve ostale učesnike u saobraćaju. Ne valja ni ako voze previše sporo zbog preteranog opreza, a ne valja ni ako voze suviše brzo zbog prevelikog samopouzdanja.

Voze li pažljivo i previše sporo, drugi vozači će da im ablenduju i trube zato što voze sporo, preticaće ih i gde je bezbedno i gde nije, a biće i mnogo drugih rizičnih situacija.

Kao i mnoge druge „komplikovane“ situacije u saobraćaju, vožnja po snegu i ledu se ne pokriva u auto-školama. Nije lako naučiti ni osnove, tako da odgovornost za sticanje iskustva na snegu i ledu ostaje na samim novopečenim vozačima.

Praksa ispred teorije

Naravno da treba znati teoriju da biste znali zašto npr. točkovi proklizavaju ili blokiraju u određenim situacijama, kako rade ABS ili ESP, zašto „ovo“, zašto „ono“...

Ali džaba svo teoretsko znanje kada se nađete u škripcu, a nemate praktično iskustvo.

Zato vežbajte vožnju u snežnim uslovima – ALI na BEZBEDNIM mestima pogodnim za takvu vožnju - npr. na širokim praznim parkinzima.

Ne morate da vozite brzo!!!

I pri malim brzinama na nekom praznom parkingu oštrim kočenjem i oštrim skretanjem, naročito uz istovremeno dodavanje gasa možete da steknete osećaj kako bi se vaš auto ponašao pri visokim brzinama uz mnogo blaže kočenje, okretanje volana i slično.

Simulirajte naglo kočenje. Krenite lagano, pa zakočite svom snagom.

Zatim postepeno povećavajte brzinu i svaki put oštro zakočite – kao da je pešak iznenada istrčao ispred vas.

Takođe pratite kojom ste se brzinom kretali pre kočenja, a zatim zamislite da ste na putu i da se krećete dva, tri ili četiri puta većom brzinom.

Radite i skretanje u više kombinacija:

• bez dodavanja ili oduzimanja gasa i pritiskanja kočnice
• sa dodavanjem gasa
• sa oduzimanjem gasa
• sa pritiskanjem kvačila i blagim, pa zatim oštrijim pritiskanjem kočnice

Možda ćete biti iznenađeni kako se vaš auto sa novim zimskim gumama iznenada pretvorio u neupravljivu gomilu gvožđa.

Takođe vežbajte i kočenje motorom po snegu i ledu – suviše brzo puštanje kvačila može da dovede do gubitka kontrole, a naročito ako to uradite u krivini.

ABS produžava put kočenja po snegu!

Iako se ABS masovnije koristi već decenijama, mnogi vozači i dalje ne znaju gotovo ništa o njemu. Zato naglašavamo - ABS sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja - i ništa drugo!

To je korisno iz više razloga, što smo detaljno objasnili u tekstu: Kako radi ABS i zbog čega je važan? 

Ali kada je vožnja po snegu u pitanju, ABS može vaš auto da pretvori u sanke koje nemaju nameru da se zaustave koliko god vi pritiskali kočnicu. Pošto točkovi prilikom kočenja po snegu veoma lako blokiraju, ABS će da ublažava silu kočenja kako bi omogućio da točak nastavi da se okreće.

Kod auta bez ABS-a točkovi se blokiraju, gomilaju sneg ispred sebe i „ukopavaju“ se, dok kod onih sa ABS-om nastavljaju da se okreću i znatno produžavaju zaustavni put.

Ova tema je veoma komplikovana, pošto zavisi od površine po kojoj vozite (mokar neutaban ili suv utaban sneg, led...), od vrste/kvaliteta guma, generacije i sofisticiranosti ABS sistema i raznih drugih faktora.

Postoje i prilagodljivi ABS sistemi, koji „prepoznaju“ podlogu i u skladu s tim menjaju svoju reakciju.  

ABS možete „isprobavate“ i bez snega ili leda - iskoristite vlažan asfalt nakon kiše. Zakočite oštro na zemljanom putu ili po makadamu.

I najvažnije – NE PLAŠITE SE DA PRITISNETE KOČNICU TOLIKO SNAŽNO DA SE AKTIVIRA ABS. Ništa neće da se slomi ili pokvari bez obzira na „lupanje“.

ASR (ili TCS) – kontrola proklizavanja pogonskih točkova

Ovaj sistem se naziva:

• kontrola proklizavanja pogonskih točkova
• kontrola trakcije
• ASR (na nemačkom Antriebsschlupfregelung)
• TCS (Traction Control System)

On sprečava proklizavanje pogonskih točkova, što je najkorisnije prilikom kretanja na klizavoj podlozi.

Može da prikoči točak koji se uzalud vrti na klizavoj podlozi kako bi se snaga i obrtni moment prebacili na drugi točak koji ima bolju trakciju, a može i da „zaguši“ motor koliko god vi pritiskali papučicu gasa.

Ovaj sistem smo detaljno objasnili u tekstu: Kako radi kontrola proklizavanja (ASR tj. TCS)?

ASR sistem pomaže i ukoliko vozač pretera sa gasom u krivini, naročito po klizavoj podlozi. Ukoliko jedan ili oba točka počnu da proklizavaju, ASR će „prigušiti“ motor i istovremeno prikočiti odgovarajući točak. Naravno da reakcija sistema zavisi od brojnih faktora.

Naglašavamo da ovaj sistem nipošto nije zamena za ESP, iako u određenoj meri može da spreči da sletite s puta.

Isprobajte ga na suvom, na mokrom, na snegu, na ledu – da biste osetili koliki gas možete da date u određenim situacijama pre nego što gume počnu da proklizavaju.

ESP na snegu – koliko pomaže?

Pomaže onoliko koliko mu omogućava dobar kontakt guma i podloge.

Ukratko – ESP (ili ESC, VDC, DSC i slično u zavisnosti od marke) nije od velike pomoći na klizavom putu, naročito ako vozite brzo, oštro ulazite u krivinu i slično.

Ako nema dovoljno trenja između podloge i guma, ESP će bezuspešno pokušavati da vas vrati na željenu putanju dok auto proklizava.

U ovom tekstu smo detaljno objasnili kako radi ESP: Kako radi ESP?

Zato savetujemo da se na nekom bezbednom mestu bar malo upoznate sa radom ESP-a na vašem autu. Veliki prazan parking ispred nekog tržnog centra je idealno mesto za većinu vozača. ALI NAGLAŠAVAMO da je bezbednost na prvom mestu!

Testiranje ESP-a može da bude opasno i pri manjim brzinama.

Steći iskustvo vožnje po snegu

Veliki problem predstavlja to što početnici ne uče da voze po snegu i ledu u bezbednim i kontrolisanim uslovima, već bukvalno budu bačeni u vatru kada su prinuđeni da negde hitno voze u snežnim uslovima.

Stoga roditelji početnika ne treba da ih drže pod staklenim zvonom i da im brane da sedaju za volan u snežnim uslovima.

Moraju da shvate da će se njihova deca kad-tad naći u situaciji da jednostavno moraju da voze u takvim uslovima. Zato je bolje da iskoriste priliku kada padne sneg da ih koliko-toliko nauče kako se vozi po snegu i da im dozvole da steknu bar malo iskustva.

Naravno – bezbednost na prvom mestu!

Zato savetujemo da se „prvi koraci“ započnu npr. na parkingu ispred zgrade ili po ulicama sa što slabijim saobraćajem.

Čak i veoma spora vožnja po snegom pokrivenom dvorištu je bolja nego nikakva vožnja po snegu.

Naravno da nakon kraće vožnje bez iole većih brzina nećete steći ni približno dovoljno iskustva, ali to ne treba da vas brine pošto se iskustvo za volanom stiče ceo život. Važno je da napravite prve korake, kako biste svaki sledeći put mogli bolje da se upoznate sa time kako se automobil ponaša na snegu i ledu.

Zaključak

Kao što vožnju bicikla niste naučili čitajući knjige, tako ni bezbednu vožnju auta na putu pokrivenom snegom i ledom nećete naučiti samo čitajući ove savete.

Upravo zato vas ohrabrujemo da u bezbednim uslovima naučite kako automobil reaguje prilikom kretanja, skretanja, oštrijeg ubrzavanja, usporavanja, kočenja, istovremenog skretanja i kočenja...

Foto: Shutterstock.com