Kako da ne ugrozite bicikliste u saobraćaju?

Vožnja bicikla se promoviše kao jeftin, zdrav i ekološki način prevoza, ali zaboravlja se najvažniji aspekt - bezbednost. Stoga je veoma važno da se razvije svest i biciklista i vozača motornih vozila o tome da moramo da delimo put i odgovornost.

Stižu nam topli dani, što znači da će na putevima biti sve više biciklista. Ovo je veoma ozbiljan problem po pitanju bezbednosti, pa apelujemo i na vozače i na bicikliste da budu pažljivi kako sa naših puteva ne bismo slušali loše vesti.

Mnogi vozači smatraju da biciklistima nije mesto na putu. Sa druge strane, biciklisti bi najviše voleli da imaju dovoljno staza na kojima mogu bezbedno da voze i da ne razmišljaju hoće li ih neko vozilo zakačiti retrovizorom.

Nažalost, situacija je veoma loša – nema staza, putevi nisu dovoljno široki, vrebaju udarne rupe i šahtovi, vozači su nervozni...

Saveti za vozače

1. Široko obilazite bicikliste. Nikada ne znate da li će biciklista naglo skrenuti ulevo kako bi izbegao neku rupu ili šaht
    
2. Planirajte preticanje, što znači da na vreme treba da prilagodite brzinu i distancu, ali istovremeno dajte migavac kako vozač iza vas ne bi počeo da vas pretiče, pri čemu on možda uopšte nije ni primetio biciklistu ispred vas
    
3. Pazite kad skrećete desno na semaforu! Biciklista je možda već pored vas, a vi ga niste primetili ili lagano dolazi i naći će se pored vas kada se upali zeleno na semaforu. Čak i ako nastavljate pravo, ovakve situacije mogu da budu opasne
    
4. Nipošto ne svirajte biciklisti kako biste ga naterali da se pomeri više u desno ukoliko zbog saobraćaja iz suprotnog smera ne možete da ga obiđete, pošto na taj način može da se uspaniči ili izgubi pažnju i „padne vam pod točkove“
    
5. Dok stojite u koloni, pogledajte u retrovizor pre nego što otvorite vrata kako biste videli šta izaziva zastoj. Isto važi i za izlazak iz automobila nakon parkiranja.
    
6. Budite tolerantni – bicikl na putu neretko znači jedno parking mesto više za vas i manje gužve u saobraćaju. Pritom, ne voze svi bicikl zbog rekreacije ili zabave – mnogima je on jedino prevozno sredstvo
    
7. Kada biciklista podigne levu ruku, to znači da skreće levo, kada podigne desnu, skreće desno. Dozvolite mu da bezbedno skrene
    
8. Ako biciklista vozi sredinom ulice, verovatno želi da skrene levo – stoga sklonite ruku sa sirene
    
9. Budite naročito pažljivi na pešačkim prelazima – vi bacite pogled levo-desno, vidite da nema pešaka i krenete, da bi preko zebre iznenada proleteo biciklista koji sada sebe smatra pešakom
    
10. Poštujte ograničenje brzine – ne jurite 80 km/h tamo gde je ograničenje 40 km/h – poštedećete sebe mnogih meseci u zatvorskoj ćeliji 

Iskustvo jednog kamiondžije

Anonimni vozač kamiona je podelio svoje viđenje dvotočkaša na istom putu sa motornim vozilima: „Vozim po pet minuta 20 km/h iza njega zato što nikako ne mogu da ga obiđem – stalno nailaze kola iz suprotnog smera, a meni sa punom prikolicom treba skoro pola kilometra da ga bezbedno obiđem, da ne rizikujem da ga zakačim zadnjim krajem prikolice ako mi iznenada naleti neko iz suprotnog smera.

Obiđem ga, ali uspori me neka raskrsnica ili pružni prelaz, pa stanem na semafor – kad evo ga opet, stane ispred mene na semaforu... I onda opet isto. A iza mene se stvorila kolona, ne vidi joj se kraj...“

Žale se i vozači gradskih autobusa u Beogradu, koji imaju prilično snažne argumente: „Biciklista mi zauzme žutu traku, a ja ne mogu nikako da ga obiđem. To znači da nekoliko autobusa ide u koloni iza njega, pri čemu u svakom autobusu ima više od 100 putnika. Nije problem kada vozi levo od mene, u traci kojom se kreću automobili, ali mnogi voze žutom trakom.

Dramatično, zar ne? Ako među čitaocima ima kamiondžija i vozača autobusa, neka daju svoje mišljenje o ovakvim situacijama – da li naši sagovornici preteruju ili je zaista tako?

Takođe, pozivamo bicikliste da daju svoje mišljenje i podele svoja negativna iskustva sa kamionima, automobilima i drugim vozilima.

Zašto se u Srbiji ne grade staze za bicikliste?

Odgovor na to pitanje verovatno nikada nećemo dobiti. Sa jedne strane, nadležni javno podržavaju biciklistička udruženja i inicijative za promociju biciklizma, a sa druge strane ne čine ništa konkretno po tom pitanju.

Uzmimo kao primer samo biciklističku stazu preko Pupinovog mosta koja se iznenada završava u nedođiji na levoj obali Dunava.

Saveti za bicikliste

Verovali ili ne, vozači automobila se ponekad magično pretvore u bicikliste i onda rade iste stvari koje inače zameraju drugima. Zato dajemo i sledeću listu saveta vozačima koji sednu na bicikl:

1. Ne pretpostavljajte da vas svaki vozač automobila vidi
    
2. Ne jurite kroz zaustavljenu kolonu; u takvim situacijama često se desi da neko iznenada otvori vrata ili prosto izbaci ruku kroz prozor
    
3. Ne telefonirajte dok vozite bicikl. Koliko god suludo ovaj savet delovao, činjenica je da mnogi biciklisti jednom rukom drže upravljač, a drugom telefon
    
4. Signalizirajte rukom svaku promenu pravca
    
5. Pažljivo vozite pored parkiranih automobila, zato što može da se desi da neko iznenada otvori vrata ili počne da se isparkirava
    
6. Koristite svetla! Napred belo, pozadi crveno. Ne štedite ni na „mačijim očima“. Preporučuje se i da nosite svetloodbojni prsluk, naročito ako vozite na deonicama bez osvetljenja
    
7. Montirajte retrovizor. Možda ne izgleda „kul“, ali vrlo brzo ćete shvatiti koliko je koristan - ne morate da okrećete glavu kao sova da biste videli šta se dešava iza vas
    
8. Poštujte saobraćajna pravila! Mnogi biciklisti se čas ponašaju kao pešaci, čas kao motorna vozila, tako da vozači automobila nikad ne znaju hoćete li se pojaviti s leve ili desne strane, hoćete li proći na crveno za automobile da biste prešli preko zebre na zeleno za pešake, vratili se na put, itd.
    
9. Bicikl i slušalice u ušima ne idu zajedno!