Šta je to aktivna hauba?

Kako tvrde stručnjaci, najčešći uzrok smrti pešaka u saobraćaju jesu povrede mozga nastale udarcem glave u tvrde komponente ispod haube ili vetrobran.

Činjenica je da u našoj zemlji vozači prilikom kupovine ne obraćaju dovoljno pažnje na bezbednost automobila. Naravno, situacija je teška, pa kada kupujemo polovnjaka za dve ili dve i po hiljade evra, tražimo vozilo koje će nas što duže služiti, malo se kvariti i trošiti što manje goriva.

Bezbednost, nažalost, ostavljamo za neka bolja vremena. Treba li onda uopšte pominjati brigu za pešake u slučaju naletanja na iste?

Teško da ste ikada razmišljali o tome kakav uticaj vaš automobil ima na povrede koje će biti nanete čoveku kojeg nesrećnim slučajem udarite, što je potpuno razumljivo.

Ipak, pogledajmo ovaj problem sa praktične strane. Bez obzira da li je vozač kriv ili ne, u njegovom je interesu da pešak prođe sa što blažim povredama. Govorimo o pravnim posledicama i komplikacijama; na stranu savest i šok zbog saznanja da ste umalo ubili čoveka.

Na sreću, Euro NCAP je odavno počeo da vrši pritisak na proizvođače po ovom pitanju. Na internet adresi www.euroncap.com, između ostalih podataka o bezbednosti vozila, možete naći i ocenu po pitanju opasnosti po pešake.

Testiranja ove organizacije dovela su do zaključka da se povrede nanete pešacima mogu drastično ublažiti ukoliko automobil ima mekše branike koji će se deformisati prilikom udarca i tako amortizovati deo sile. Pokazalo se i da branik treba da bude što širi i što niže postavljen (dalje od kolena).

Deo kod početka haube može se unaprediti uklanjanjem nepotrebnih tvrdih struktura, dok bi sama hauba, koji obično prima udarac glavom, trebalo da bude fleksibilna, ali i dovoljno udaljena od tvrdih delova motora i drugih komponenti.

Sve navedeno stavlja inženjere i dizajnere na velike muke, pošto moraju da naprave kompromis između lepote, tehničkih zahteva, aerodinamike, bezbednosti... Tako se javila ideja o aktivnoj haubi, tj. pravilnije - o aktivnom poklopcu motora, koji se u kritičnom trenutku podiže i smanjuje mogućnost kontakta glave i tvrdih elemenata ispod njega.

Na ovaj način se otklanja glavni uzrok smrtnosti kod naletanja na pešake. Naravno, daleko od toga da će pešak zahvaljujući aktivnoj haubi ustati, otresti prašinu i nastaviti svojim putem, ali probudiće se nešto kasnije u bolnici sa glavoboljom i slomljenom nogom umesto da pretrpi teška oštećenja mozga.

Jaguar je prvi počeo da koristi ovaj sistem 2006. godne, u svom modelu XK, a razvio ga je u saradnji sa Šveđanima (Volvo). Iste godine je i Citroen C6 dobio aktivnu haubu i postao prvi automobil na svetu sa osvojene četiri zvezdice za zaštitu pešaka na EuroNCAP testiranju.

Kod oba automobila izabrana je pirotehnika za izdizanje haube, slično kao kod vazdušnih jastuka ili zatezača sigurnosnih pojaseva. Sistem funkcioniše tako što senzori u prednjem braniku u slučaju udarca šalju informaciju kompjuteru, koji procenuje postoji li potreba za aktiviranjem.

Ukoliko kompjuter proceni da je potrebno, hauba će se podići u deliću sekunde (npr. 30 milisekundi) i obezbediti dragocen amortizacioni prostor. Poseban sistem je zadužen da zadrži haubu u podignutom položaju.

Nakon aktiviranja, neophodna je poseta servisu, kako bi se sistem vratio u prvobitno stanje.

Postoji više rešenja aktivne haube. Na primer, dva cilindra sa eksplozivnim punjenjem postavljaju se ispod haube kod vetrobrana - prilikom eksplozije iz cilindara izleće klip, podižući haubu.

Postoji i drugo pirotehničko rešenje, kod kojeg eksplozija kida osigurač sabijene opruge čiji je zadatak da u deliću sekunde podigne haubu. Mercedes, na primer, koristi sabijene opruge koje se u slučaju potrebe oslobađaju elektromehaničkim putem.

Prednost elektromehaničkog rešenja, bar kod Mercedesa, je u tome što vozač u slučaju aktivacije može sam da vrati haubu u prvobitni položaj.

Stručnjaci već dugo rade i na razvoju još efikasnijih sistema za zaštitu pešaka, kao što su vazdušni jastuci koji pokrivaju donji deo vetrobrana i prednje stubove ili čak kompletan prednji deo automobila. Naravno, do masovne serijske primene proći će još mnogo godina.