Zašto gorivo u Srbiji poskupljuje, a nafta nikad jeftinija?

Cena sirove nafte pala je sa 107 dolara po barelu u prvoj polovini 2014. na 57 dolara u junu ove godine, zatim na skoro 40 dolara u avgustu, da bi u decembru postigla sedmogodišnji minimum. Međutim, gorivo u Srbiji jako „stidljivo“ prati taj pad cene. Ako je nafta pojeftinila za npr. 60%, zašto benzinu i dizelu ne padne cena u istoj meri?

Konačno smo dočekali da gorivo osetnije pojeftini poslednjih meseci, kad stiže hladan tuš – već sada prevelike akcize od 1. januara sledeće godine biće još veće!

Pogledajmo kako su rasle akcize od 2010. godine i kolike će biti sledeće godine:
 

*Napomena:  akciza na plin se naplaćuje po kilogramu, iako ga mi u maloprodaji kupujemo na litar – 1 kg TNG ≈ 1.75 l TNG. Ako posmatramo u litrima, akciza na plin je 22 dinara po litru

Treba imati u vidu da se i na akcizu plaća PDV od 20%, pa će povećanje u stvari biti:
 

Pošto dolar pokazuje trend rasta, a njegova vrednost u velikoj meri utiče na cene goriva kod nas, može se očekivati da će poskupljenje biti i veće od gore navedenog.

Zašto cena goriva ne prati pad cene nafte?

„Cena goriva i dalje raste, pa sada benzin košta čak 107,5 din, dizel je za 2 din jeftiniji, a plin je nedavno poskupeo na 54 dinara“. Ovakvu vest ste mogli da pročitate u januaru 2010. godine.

Patite li za tim vremenima?

Danas benzin košta nešto manje od 135 din, dizel 138, dok je plin oko 72 din. Zašto je gorivo danas toliko skupo i zašto više ne pojeftini kada je cena nafte na svetskom tržištu pala za više od 50% u odnosu na prošlu godinu?

Veće akcize, jači dolar

Od 2010. mnogo toga se promenilo. Kratko i jasno – država je povećala akcize, a dolar je ojačao u odnosu na dinar (nafta se plaća u dolarima), što je anuliralo mogući pad maloprodajne cene u dinarima. Pritom, pad cene sirove nafte utiče samo na deo maloprodajne cene.

Struktura cene goriva

Više od polovine novca koji na pumpi damo za litar goriva odlazi državi:
 

Izvor: Udruženje naftnih kompanija Srbije
 

Primećujete da plaćamo PDV i na akcizu? Dakle, akciza na benzin i dizel je 50 dinara, plus 20%, jednako 60 dinara samo po osnovu akcize na koju je obračunat PDV.

Vrednost dolara

Bacite pogled na ovu tabelu, gde smo dali uporedni pregled kretanja cena nafte i dolara. Primetićete koliko je dolar ojačao u odnosu na sredinu 2014. godine. Napomena: data je cena Brent nafte, tj. njen petodnevni prosek – Ural nafta koja se prerađuje u našim rafinerijama za nijansu je jeftinija, ali u stopu prati skokove i padove cene.
 

Izvori:  https://www.neste.com, www.nbs.rs
 

Šta kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije?

Ova priča je mnogo komplikovanija, pa smo odlučili da porazgovaramo sa osobom koja može da pruži konkretnije odgovore. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, dao nam je veoma detaljno i opširno objašnjenje, a mi smo izvukli suštinu:

Trgovina naftom se obavlja isključivo u dolarima - zato cena nafte može da bude stabilna, ali ako dolar poskupi, maloprodajna cena benzina i dizela će kod nas skočiti.

Takođe, više od polovine maloprodajne cene goriva čine državna zahvatanja, na koja cena sirove nafte uopšte ne utiče. Primera radi, da cena sirove nafte padne na 0 dinara, gorivo bi u maloprodaji opet koštalo više od 60 dinara. Pored akcize, tu su i naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po litru, markiranje i drugi troškovi.

Cena sirove nafte, dakle, može da utiče samo na polovinu maloprodajne cene koju vidimo na pumpi. Međutim, i tu postoje fiksni troškovi rafinerija i prodavaca na koje cena sirove nafte takođe ne utiče, kao što su transport do rafinerije i pumpe (cevovod, tanker, kamioni), cena rafinerijske prerade (na nju utiču cena električne energije, efikasnost procesa prerade), itd.

Gospodin Mićović objašnjava: „Cene sirove nafte mnogo osciluju, ali ni u jednoj zemlji nemate isto tako drastične oscilacije maloprodajnih cena goriva. Prosto, prvo treba odbiti udeo državnih zahvatanja u maloprodajnoj ceni, zatim troškove rafinerijske prerade, transporta i sličnih troškova, pa se dolazi do zaključka da skok ili pad cene sirove nafte utiče relativno malo na maloprodajnu cenu.

Zdrava tržišna konkurencija je najbolja zaštita potrošača. Kada imate zdravu i jaku tržišnu konkurenciju, to je najbolji način da se potrošači obezbede da kupuju najjeftinije moguće gorivo. Niko sebi ne može da dozvoli da zadrži visoke cene ukoliko postoji prostor za sniženje.

Pomenimo i akcizu na plin od 40 dinara po kilogramu - ne po litru, kako se meri na pumpi kada ga kupujemo, već po kilogramu. Po ovom pitanju smo rekorderi u Evropi. Akciza na plin u Srbiji je 300% veća od minimalne propisane akcize u Evropskoj uniji.

Ne smemo da zaboravimo ni činjenicu da svi iole ozbiljniji lanci benzinskih stanica imaju popuste za lojalne kupce, koji znače da možete trajno da kupujete gorivo za 2 do 5 dinara jeftinije od zvanične cene. To koristi jako veliki broj potrošača. Stoga se velika količina goriva prodaje po nižoj ceni nego što piše na „totemu“ ispred benzinske stanice“.

Inače, Udruženje naftnih kompanija Srbije jednom nedeljno za potrebe svojih članova upoređuje prosečne cene goriva u svim zemljama regiona i to tako što se uzmu prosečne cene svih lanaca pumpi i u zavisnosti od njihove zastupljenosti, tj. broja pumpi, određuje prosečna cena na nivou zemlje.

Upoređuju se podaci iz deset zemalja. Na osnovu praćenja tih cena i potrošači i država mogu da vide da li dolazi do većih odstupanja. Redosled zemalja po visini prosečnih cena vrlo retko se menja. Gotovo uvek su one zemlje u kojima su državna zahvatanja najveća na vrhu liste i obrnuto. Bosna i Makedonija imaju najmanja državna zahvatanja, dok su Slovenija, Grčka i Mađarska na vrhu. Zanimljivo je da se poslednjih meseci razlika u ceni dizela svela na desetak evro centi.

Autor: Dragan Romčević