Šta diktira cene starih automobila

Kada na našoj fejsbuk stranici podelimo oglas sa automobilom starim dvadeset, trideset ili više godina, često se pojave komentari koji njegovu cenu upoređuju sa cenama novijih ili čak potpuno novih automobila.

Kako cena jednog naizgled potpuno nepraktičnog oldtajmera može biti ista ili čak viša od cene za upotrebljiv, pouzdaniji i bezbedniji porodični automobil star nekoliko godina? Pozabavićemo se ovim pitanjem i probati da odgovorimo ko to i zašto diktira cene starih automobila.

Tri grupe automobila

Pre nego što počnemo, podelićemo automobile na tri klase po tome kako se njihove cene kreću od trenutka kada se pojave na tržištu i dalje kroz godine.

Kojim automobilima cena uvek pada

Prva i najčešća grupa automobila jesu oni čiji je grafikon cene u gotovo konstantnom padu. U pitanju su najčešće automobili niže i niže srednje klase, slabije opremljeni, bez performansi koje ih izdvajaju iz gomile, luksuza ili posebne lepote. Takođe, tu se mogu pronaći bazne i najslabije opremljene limuzine više i više srednje klase, kao i bazne limuzine visoke klase.

Razlog pada njihove cene jeste u prolaznosti i lakoj zamenjivosti. Ovi automobili su proizvođeni da služe osnovnoj svrsi automobila: bezbednom i razumno brzom transportu od tačke A do tačke B za celu porodicu. Kao takvi, oni iz godine u godinu gube svoju vrednost i padaju u zaborav u kolektivnoj svesti, što čini da posle 20 ili 30 godina nemaju veliku vrednost. Kada napune 30 godina i uđu u FIA zakonske okvire oldtajmera, ovi automobili imaju neznatan rast u ceni koji je rezervisan isključivo za najbolje očuvane primerke sa niskom kilometražom i urednom servisnom istorijom.

Ti automobili zatim postaju dostupni klasici, dok se drugi broj njih često preseli na otpade ili eksploatišeu skladu sa mogućnostima vlasnika. Masovna proizvodnja automobila učiniće da većina automobila koji su danas novi ili stari 10-15 godina potpadnu pod ovu kategoriju.

Primera u ovoj grupi je zaista mnogo, ali bez želje da uvredimo ičiji ukus ili trenutni automobil, navešćemo Toyotu Corollu, Fiat Punto, Škodu Octaviu, BMW 318 u karoseriji limuzine, Mercedes-Benz C180 i tako dalje.

Ipak, u ovoj grupi postoji jedan izuzetak, a to su automobili proizvođeni do ranih osamdesetih godina. To su automobili koji su dolazili iz perioda kada je obim proizvodnje bio manji,  automobili raznovrsniji nego danas kada su saradnje između proizvođača sve učestalije, a vremena prosto romantičnija i obeležena velikim događajima i revolucijama u tehnologiji proizvodnje i industrijalizaciji.

Zbog toga što je njihov kulturološki i storijski značaj veći, dobri primerci ovakvih automobila često koštaju kao polovnjak srednje klase star desetak godina ili čak više. Primeri za to su VW Buba ili Golf, klasični Mini, Citroën Spaček, Renault 5, pa čak i domaći Fića i Zastava 101 iz ranih godina proizvodnje.

Najdrastičniji primer je VW T1 Samba, automobil koji je objektivno spor, jednostavan i prilično primitivan automobil, ali je zbog stasavanja hipi generacije danas vredan kao trosoban stan u Beogradu.

Pada im cena, pa počne da skače

Drugu grupu čine automobili koji su tokom svog proizvodnog veka predstavljali nešto više od bazičnog prevoznog sredstva. Kada kažemo to, mislimo na atraktivne karoserije kao što su kupei i kabrioleti, najsnažnije verzije hečbeka, limuzina ili čak karavana srednje i više srednje klase, te druge namenski proizvođene sportske automobile i manje snažne, ali i dalje limitirane serije pojedinih automobila.

Po nepisanom pravilu, ovi automobili gube vrednost poput automobila iz prve grupe, ali se promena dešava kada napune oko dvadeset godina. Kao što je poznato, ovi automobili su skloni agresivnijoj eksploataciji, a kako im vrednost opada, često u drugoj, trećoj ili četvrtoj ruci pate i od manje savesnog održavanja ili izmena koje narušavaju njihov fabrički izgled ili tehnička rešenja.

Skok u ceni nastupa kada ponuda dobrih primeraka postane mala, a potražnja za njima počinje da raste. To se obično događa kada generacija koja je maštala o njima kada su bili aktuelni sazri i dođe u godine kada ima stabilne poslove i primanja koja će moći da im obezbede automobil iz dečačkih snova. Trgovci automobilima znaju da prepoznaju ovaj momenat i ponude pravi automobil pravim ljudima u pravo vreme, što potom dovodi do porasta cena svih primeraka.

Rast cena ovih automobila potpomognut je isključivo emocijama i zavisi od velikog broja faktora koji se razlikuju od automobila do automobila. Nekada, novonastale vrednosti budu veće od one kada je automobil bio nov, ali se neretko dešava da posle nekoliko godina divljanja cene naglo ponovo padnu u korekciji koja izjednači realnu potražnju i broj primeraka koji se nude na prodaju.

Dobri primeri u skorijoj prošlosti bili su Peugeot 205 Gti, BMW M5 generacije E39, ali i Toyota Supra četvrte generacije koju je posebno teško naći u fabričkom stanju. Jedan od najdrastičnijih primera skakanja vrednosti jeste Lancia Delta Integrale koju stariji posetioci Polovnih automobila pamte kao auto koji se redovno nalazio na oglasima za 2-5.000€, ali čija je vrednost danas basnoslovna ako je u pitanju dobro čuvan primerak.

Sa rastom cena najpoželjnijih automobila, i oni manje snažni takođe srazmerno rastu. Tako, jedan BMW M3 E36 može da predvodi skok cena, a pratiće ga drugi kupei i kabrioleti kojima će cena donekle porasti, ali će očekivano biti znatno jeftiniji. Automobili iz kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih sada se nalaze na niskim tačkama, ali se njihov rast očekuje u narednih pet godina.

Ovde dolazimo do još jedne činjenice, a to je da automobil iz Srbije nikada neće moći da ima vrednost kao isti takav automobil iz Nemačke, Švajcarske ili neke skandinavske zemlje. U trenutku kada Zapad doživi pomamu za kolekcionarskim automobilima, najviše se uvek cene primerci sa urednom i dokazanom servisnom istorijom i garancijom koju pružaju specijalizovani dileri. Takođe, takvi automobili će u inostranstvu uvek biti cenjeni ako dolaze od specijalizovanog dilera sa dugom tradicijom trgovine nego kada ih prodaje privatno lice. 

Klasici koji nemaju cenu

Treća grupa i ona koja je brojčano najmanja i finansijski najnedostupnija jesu instant klasici. To su hiperautomobili pravljeni u jako malim serijama, ili bilo koji sportski modeli koji su unapred najavljeni kao automobili sa ograničenim brojem proizvedenih primeraka. Ovi automobili su već u startu skupi, a njihova cena nastavlja da raste jer je najveći broj njih kupljen upravo da krasi garaže i prodajne salone poput nekog umetničkog dela.

Sveži primeri za ovakve automobile jesu BMW 1M, Porsche GT2 RS, Ford GT, Ferrari LaFerrari, Bugatti Veyron i Chiron, Pagani Zonda i Huayra i drugi supersportski automobili najvišeg ranga.

Đorđe Sugaris - Autoslavia