Kako je Toyota Corona uticala na japansku auto-industriju

Da je ovo sasvim obično proleće i da je stanje redovno, prva asocijacija na naziv Corona verovatno bi bila pivo. Nažalost, situacija nije takva i COVID-19 virus je ono što svima prvo padne na pamet kada čuju ovu reč.

Bilo da je u prva asocijacija pivo ili virus, sigurno je da će se najmanji broj onih setiti jedne japanske limuzine više srednje klase – Toyote Corone. Da, daleke 1957. godine, Toyota je na tržište Japana izbacila model Corona. Ovo ime nije izabrano slučajno, jer je Corona bila jedan od prvih automobila za izvozna tržišta.

Davno pre nego što su je meksičko pivo ušlo u svetske klubove i opasni virus zagospodario Google pretragama, Toyota Corona bila je vesnik japanske industrijske revolucije i kasnije dominacije na svetskom tržištu automobila.

Naziv Corona pozajmljen je iz latinskog i označava krunu, a prva Corona bila je naslednik modela Crown koji je od 1955. godine pravljen ekskluzivno za japansko tržište.

Putevi koji vode modele Crown i Corona razgranati su širom pacifičkog dela Azije i Okeanije, prvih tržišta na kojim je Toyota gradila svoj uticaj, ali su ovi automobili takođe dolazili u Evropu.

Prva Toyota Corona nosila je oznaku T10 i bila je malena limuzina okruglih linija sa motorom skromne snage od 33 konja, ali je bila revolucionarna po tome što je prva imala monokok šasiju, baš kao svi moderni automobili današnjice.

Sledeća generacija Corone narasla je u odnosu na prethodnicu i za sobom je povukla Fordove uticaje, kako britanske Anglie 105E, tako i velikog američkog Thunderbirda.

I na našem sajtu do skoro se prodavala jedna Toyota Corona treće generacije koja je  čekala novog vlasnika koji će joj udahnuti novi život. Ovaj automobil debitovao je u septembru 1964. godine, tačno mesec dana pred otvaranje Olimpijskih igara u Tokiju.

Preporod Japana i njegovo približavanje ostatku sveta osetili su se i na trećoj generaciji Corone.

Naime, za dizajn ovog automobila zaslužan je Batista Farina, osnivač dizajnerske kuće Pininfarina. Dizajn je ipak potpisala Toyota, ali je Farina nadgledao ceo proces i pomagao japanskim kolegama da dođu do konačnog izgleda ovog automobila.

Toyota Corona je tako bila dosta uticajan automobil u Japanu, budući da je vođena Toyotinim primerom Mazda je upotrebila isti recept i angažovala legendarnog Đorđeta Đuđara pri dizajnu modela 1500 Luce. Sa današnje distance, slobodno možemo kazati da su upravo ova dva automobila najsvetliji primeri japanske vizije porodične limuzine šezdesetih godina.

Posebna zanimljivost vezana za Coronu treće generacije je ta što je osim kao limuzina ona predstavljena i kao atraktivni hardtop kupe, ali i karavan i pikap. Pod jednim imenom i platformom, Toyota je tako obuhvatila širi spektar tržišta i nastavila svoj prodor u porodice širom sveta.

U septembru 1968. godine, na tržištu se pojavila i Corona Mark II. Dizajnerski, ona je bila veoma slična običnoj Coroni, ali je bila veća i bolje opremljena.

Kasnije verzije Toyote Corone vodile su se sličnom filozofijom kao i pomenuta Corona druge generacije, a uglavnom su bile rezervisane za tržišta južne hemisfere. Toyota Corona Mark II proizvodila se kroz četiri generacije, a od 1984. postala je samo Mark II. Sa druge strane, regularna Corona je izdržala deset generacija, a ime se 2002. ugasilo u Južnoj Americi.

Kao i životni vek Toyote Corone, i korona virus će proći. Za pivo nismo toliko sigurni, ali nadamo se da ono neće nestati. Do tada, čuvajte svoje bližnje i sebe i trudite se da učinite sve što je potrebno da sprečite dalje širenje zaraze.

Đorđe Sugaris - Autoslavia