Intervju sa najboljim srpskim drifterom - Bojan Kurbalija

Bojan Kurbalija je najbolji i najuspešniji drift vozač Srbije. To je krajem maja ponovo dokazao u Čačku gde je održano takmičenje u driftu sa preko 30 takmičara iz Srbije i regiona. Ovo je priča o njegovom automobilu i o tome koliko je ovaj sport zahtevan, posebno finansijski.

Kurbalija je trijumfovao oba dana - u subotu je pobedio u Srpskom Drift Šampionatu (SDC), a u nedelju u duelima najboljih driftera iz regiona na „Day of Champions“ u borbi za Veliku nagradu Čačka.

Sa kakvim automobilom driftuje?

Zamolili smo Bojana da nam kaže nešto više o svom automobilu sa kojim tek planira da napravi ozbiljne uspehe:

„Osnova je BMW E36, konkretnije 325i, sa motorom poznatim kao M50, koji fabrički ima 192 KS. Međutim, motor je potpuno prerađen - od nule, samo je osnova motora ostala ista. Ugrađen je turbo punjač BorgWarner iz EFR serije (Engineered For Racing), namenjene trkačkim automobilima.

Motor je pripremljen u renomiranoj švedskoj tjunerskoj kući PPF (Pure Performance Factory), koja je poznata po vrhunski nabudženim automobilima. Sada razvija oko 620 KS i oko 700 Nm obrtnog momenta.

Sve ostalo je rađeno kod nas, u našoj garaži. Menjač je serijski, ali je diferencijal stavljen od modela M3. Montiran je i šper-diferencijal namenjen specijalno automobilima za drift takmičenja i koji prosto mora da se ima. Amortizeri su BC Racing, na kojima može da se podešava visina, kao i tvrdoća i na sabijanje i na izvlačenje. Imaju odvojene rezervoare za kompresiju na samim amortizerima. To nije baš toliko presudno na drift autu kao na trkačkim automobilima, ali moraju da budu dobri amortizeri; ne smeju da budu obični.

Karoserija je ojačana, ugrađen je rol-bar, što je obavezno za trkačke automobile. Sigurnost je, na kraju krajeva, najbitnija što se mene tiče, a sve ostalo može da bude propratno.

Upravljanje?

Sistem upravljanja je kompletno zamenjen. Prednji trap nema nikakve veze sa serijskim automobilom. Koristi se Wisefab sistem koji omogućava da se točkovi znatno više zakrenu, gotovo do 90 stepeni.

Taj sistem su upravo i osmislili momci koji se bave driftom, pošto nam to svima treba. Generalno, mogu da se nabave i jeftiniji sistemi drugih proizvođača, pa i da se napravi u domaćoj radinosti, ali to nikada nije pouzdano kao original, tako da smo se mi odlučili da kupimo najkvalitetnije bez obzira na troškove.

Gume?

Koriste se specijalne trkačke gume koje nisu namenjene samo za drift, već se koriste radi što boljeg prijanjanja. To su poluslikovi. Ima ih više tipova i proizvođača, a ja koristim Federal RS-R; to je guma koja ima jako dobar grip i pritom može da traje prilično dugo.

Ipak, i one se potroše vrlo brzo. Na primer, nedavno u Čačku nisam mogao da završim dva kruga a da gume ostanu „cele“, što znači da prvi krug drže kako treba a već drugi krug - nije to to… Što se tiče troškova, recimo da guma koja se koristi za drift može da se kupi za oko 70 do 120 evra.

Sa druge strane, sa serijskom gumom ne mogu da završim nijedan krug, bez obzira da li je to Michelin ili Goodyear, potpuno je isto. Auto ima jednostavno previše snage i zapali serijske gume.

Gorivo?

Koristi se posebno gorivo, benzin od 100 oktana, a i imam dodatni sistem koji se zove Aquamist - u njemu koristim koncentrovanu tečnost za stakla zato što u toj tečnosti ima 15% alkohola, što hladi gorivo i time dodaje snagu motoru.

Ubrzanje?

Ubrzanje automobila u principu ne merimo. To nas ne zanima, ali mnogima je verovatno interesantno, pa da navedem neke podatke:

1. 0-200 km/h za manje od 11 sekundi
2. 100-200 km/h za 6,5 sekundi
3. 0-100 km/h za oko 4 sekunde, možda i manje, pošto nikad nisam precizno merio

Enterijer?

Ostavili smo fabrički enterijer i po tome smo jedinstveni na trkama, pošto obično svi u potpunosti ogole enterijer. Zbog toga privlačimo veliku pažnju, a uvek može još neko da se provoza u autu, što i jeste poenta cele priče - drift je šou za publiku i uvek treba napraviti nešto atraktivno u odnosu na ostale trkačke sportove: svetleće felne, razne lampe, prepravljanje u pikap…

Suština je da se napravi nešto što privlači pažnju, da se publika oduševi time što vidi.

Tajne drifta

Tajne drifta u suštini ne postoje. On može da se nauči, ali moraš da se rodiš sa osećajem za tu specifičnu vrstu vožnje. Važni su tu i znanje i tehnika, ali ako ne osećaš šta se dešava sa autom i sa gumama, jednostavno ne možeš da naučiš da voziš drift.

Ja mogu slobodno da kažem da sam se rodio sa tim, jer od malena volim da se zanosim i da klizam i sa biciklom i sa drugim stvarima. Ceo život me je to zanošenje zanimalo, tako da sam se našao u tom sportu i dosta sam uspešan.

Mogu mnogima da pomognem i prenesem svoje znanje, što i radim, ali ne mogu da im prenesem taj moj osećaj za vožnju. Upravo to je tajna mog uspeha i onoga što mogu da uradim sa kolima. Drugih tajni nema.

Da li je drift skup sport?

Svaki sport vezan za automobile je skup. Isto važi i za drift. Naravno, može da se vozi i sa nekim jačim poluserijskim automobilom, kao što je BMW 335 ili može u auto da se ubaci V8 motor, što kod nas može relativno jeftino da se uradi. Recimo da za 2.000-3.000 evra može da se napravi neki auto i da se vozi na driftu.

Međutim, ovi bolji automobili su jako skupi, ali nećemo o cenama, pošto to zavisi od mnogo faktora, pri čemu nismo ni sabirali, niti to ikada radimo. Da bi se išlo na evropska i svetska takmičenja auto mora da bude potpuno spreman i konkurentan, što ovaj moj BMW i jeste, a ujedno je i pravljen i za svetski šampionat u driftu, na koji ćemo ići, ja se nadam, do kraja godine.

To takmičenje se zove Formula DRIFT. Voziće se na Kipru. Dolaze i vozači iz Amerike, tako da ćemo iskoristiti tu priliku da bismo se oprobali sa Amerikancima koji važe za najbolje drift vozače na svetu.

Ja se već jesam oprobao sa nekima od njih 2011. godine u Bukureštu na Drift All Stars, gde mogu da učestvuju samo vozači koji su u samom vrhu ovog sporta. Tada sam prvi dan pobedio, ali sam drugi dan zbog peha na automobilu završio među prva četiri.

To je jedan od mojih najvećih uspeha, iako sam osvajao i prva i druga mesta na evropskim prvenstvima. U Srbiji šest godina nisam izgubio.

Bio sam pozivan da vozim razne trke svetskog ranga ranijih godina, ali nisam mogao da idem zato što nisam imao konkurentan automobil. Međutim, sada imam pravi auto, jedinstven na ovim prostorima. Mogu slobodno da kažem da takav niko nema u užem okruženju.

Sledeće takmičenje?

Videćemo još. Treba uraditi „stejdž 2“ na kolima, kako bi se snaga sa ovih 600 KS podigla na 700-800 KS. Biće još izmena - proširićemo i zadnji trap, sredićemo prednji trap, podesićemo još neke stvari, pa ćemo možda otići na neku trku u okruženju čisto da vidimo kako auto ide, a u septembru nas čeka to najveće takmičenje koje postoji - Formula DRIFT.

Dragan Romčević