Kako izabrati polovni automobil - šta gledati prilikom kupovine? (II deo)
U prošlom tekstu naveli smo na koji način možete da prekontrolišete polovni automobil za koji ste zainteresovani. U drugom delu vam predstavljamo kako da izvedete probnu vožnju, prekontrolišete motor i upravljačke funkcije automobila.
Motor i probna vožnja
Tokom probne vožnje najbolje možete da uočite eventualne nedostatke na motoru, oslanjanju, kočnicama, menjaču i ostalim komponentama. Motor mora da radi mirno, bez stresanja i oscilacija u broju obrtaja. Naravno, ukoliko je reč o nekom od starijih dizelaša, normalno je da bude bučan.
Pre startovanja motora proverite stanje ulja. Startujte motor i posmatrajte ulaz šipke za proveru ulja, kroz koji ne sme da izlazi plavičasti dim. Isto važi i za crevo za uljna isparenja (iberlauf). Pritisnite papučicu gasa i naglo je pustite – obrtaji treba da rastu i padaju ravnomerno, bez naglih skokova i padova (agregati sa turbo punjačem su izuzetak). Proveravajte ga dok je hladan, pošto je tada nemiran rad izraženiji. Ukoliko je sveže opran, javlja se sumnja da negde pušta ulje.
Merenjem kompresije može se dobiti odličan uvid u stanje motora. Možete ga obaviti u gotovo svakom servisu ili čak i sami, ukoliko nabavite uređaj za merenje i znate proceduru. Pre toga se informišite o fabričkim vrednostima kompresije, kako biste odredili odstupanja.
Tokom probne vožnje pažljivo osluškujte i detektujte sve neobične zvukove. Razna škripanja, lupkanja i grebanja mogu da budu sasvim bezazlena ali mogu da ukazuju i na ozbiljan kvar, te je potrebno naći njihov uzrok. Kod nekih automobila „zacvili“ remen, što je banalno, ali laicima taj zvuk deluje kao da se u motornom prostoru odvija prava havarija. U nekom trenutku će to „cviljenje“ morati da se sredi (uzroci su razni), ali uglavnom ne predstavlja veliki trošak, niti preti da brzo izazove dalja oštećenja.
Ukoliko je ugrađen TNG uređaj, obavezno proverite kako se automobil ponaša i na benzinu i na plinu. Ne zaboravite da zatražite atest.
Tokom vožnje malom brzinom pustite upravljač i procenite da li automobil vuče u stranu, što može da znači da pneumatici nisu podjednako naduvani, da je potrebno centriranje, ali i da je pretrpeo teža oštećenja koja ni centriranje ne može da sredi. Detaljnija provera po ovom pitanju će zahtevati pomoć stručnjaka.
Isprobajte sve stepene prenosa u menjaču. On mora da funcioniše bez zapinjanja ručice ili krčanja prilikom prebacivanja. Lupanje ili cimanje prilikom naglog ubrzavanja ili usporavanja može da ima više razloga, od problema sa nekim od nosača motora, do istrošenosti zglobova poluosovina (što se može proveriti na sledeći način: smotajte upravljač do kraja i lagano krenite – ne sme da se čuje krckanje ili sličan zvuk).
Motor bi trebalo da se gasi lako i bez stresanja. Boja i miris izduvnih gasova u velikoj meri mogu da ukažu na neispravnost motora, ali imajte u vidu da i novi dizelaši „bace“ malo crnog dima prilikom naglog i jačeg dodavanja gasa.
Sve vreme pratite temperaturu motora – dakle, nemojte da provozate automobil samo dva ili tri minuta, već sačekajte da se zagreje, isprobajte ga malo brže na nekom pravcu (bez prekoračenja ograničenja brzine), u krivinama, pređite preko ležećeg policajca ili drugih neravnina, nađite neku lokaciju bez saobraćaja i zakočite naglo nekoliko puta, kako biste ispitali kočnice. Ovde takođe ne sme da bude zanošenja ili neobičnog ljuljanja.
Stanje amortizera možete da proverite i naglim pritiskom, pa otpuštanjem karoserije iznad jednog točka. Ukoliko se automobil tada suviše zaljulja, amortizer je zreo za zamenu. U ovom slučaju ne bi trebalo da se čuju nikakvi prateći zvukovi. Proverite i pneumatike, čije neravnomerno trošenje ukazuje da nešto nije u redu sa sistemom oslanjanja ili je čitav automobil iskrivljen u saobraćajnom udesu.
Ne zaboravite da proverite svetla, duga, kratka i pozicije, pokazivače pravca (migavce), svetla u kabini, audio uređaj, ventilaciju, tempomat (ukoliko postoji), sve prekidače, usmerivače vazduha u kabini, centralnu bravu, alarm i slične uređaje i sisteme. Zamena ventilatora putničke kabine kod nekih automobila može da košta i više stotina evra, isto kao i, na primer, prekidač pokazivača pravca.
Automatski menjač?
Mnogi kupci polovnjaka zaziru od automatskih menjača i čućete različita mišljenja po ovom pitanju ali mi ne želimo da dajemo konačan sud. Mnogo je vrsta automatskih menjača, različitih proizvođača, u kombinaciji sa različitim vozilima i motorima. Najvažnije je da je automobil dobro održavan – automatski menjač kada se pokvari, popravka može da bude skuplja od manuelnog. Međutim, ima mnogo zadovoljnih vlasnika „automatika“, koji kažu da se više nikada ne bi vratili na manuelnu transmisiju.
Stoga, ukoliko razmatrate „automatik“, treba auto voziti u različitim uslovima, usporavati, ubrzavati, kretati, stajati i testirati ga na druge načine. Obratite pažnju kako menja stepene prenosa, da li ima trzanja i neodlučnosti. Obavezno voziti malo duže dok se auto ne zagreje – ima slučajeva da hladan „automatik“ radi savršeno, ali čim se ulje zagreje, počinju problemi.
Naravno, mnogo toga zavisi od redovnog i pravilnog održavanja – redovno menjanje ulja i filtera je imperativ. Imajte na umu i da postoje različite vrste automatskih menjača, pa se detaljnije informišite o vrsti koja se nalazi u automobilu za koji ste zainteresovani.
Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com
Najčitanije vesti
