MENI

Cadillac de Ville 1960 - američki biser na našem sajtu

Nedavno se na sajtu Polovni Automobili u oglasima pojavio oldtajmer koji je privukao veliku pažnju - Cadillac de Ville iz 1960. godine. Prošle nedelje imali smo priliku da ga vidimo uživo i porazgovaramo sa entuzijastom najzaslužnijim za njegovu novu mladost. 


* Bratislav Jović (levo) i Igor Marjanović 

Bratislav Jović, vlasnik auto placa Auto Strale iz Leskovca i Igor Marjanović, jedna od najzaslužnijih osoba za realizaciju ovog projekta, na nedavno održanom okupljanju povodom 10. rođendana Polovnih automobila predstavili su nam temeljno restauriran Cadillac de Ville kakav obično viđamo samo u starim filmovima. Uvezli su ga iz Amerike, zajedno sa još dva ovakva modela, i zasukali rukave kako bi ga potpuno sredili.

Dok je polako rasla grupa radoznalih prolaznika koji su želeli da se slikaju pored atraktivnog oldtajmera, iskoristili smo priliku da od Bratislava Jovića saznamo nešto više o krstarici čija pojava i u državi iz koje potiče privlači veliku pažnju.

Koliko je trajala restauracija ovog automobila?

Restauracija je trajala skoro godinu i po dana, ali automobil još uvek nije završen. Ostalo je još oko 30% posla.

Ukupno, na restauraciji je bilo angažovano od 15 do 25 ljudi. Na enterijeru je radio Branko Begović iz Niša (presvlačenje sedišta, table, itd.). Mehanički deo odradili su ljudi iz Holandije, na čelu sa Anom i Aleksom Kopmans. Niklovanje, hromiranje i bruniranje obavio je tim iz Šimanovaca (preduzeće Galvanotehnik).

Za limarske i farbarske poslove bili su zaduženi Stamenković Dragiša i Ivković Saša iz Leskovca. Što se tiče stručnih konsultacija u vezi mehaničkog dela, najzaslužniji je Nikola Jovanović. Ogroman deo posla uradili su Bratislav, Mario i Bane iz Čokota – Niš. Bila je tu i ekipa iz Mađarske...

Zahvaljujemo se i drugim ljudima koji su nam pomagali, ali ovom prilikom ne možemo sve da ih navedemo.  

Kako ste se snalazili po pitanju nabavke raznih delova?

To nam je bio najveći problem. Originalne delove smo morali da naručujemo iz Amerike, nešto iz Holandije, a dosta toga je stiglo iz Švedske, pošto je Švedska poznata po velikom broju ljubitelja oldtajmera.

Generalno, veliki je problem naći originalne delove. Zapravo veći je problem naći ih, nego ih platiti. Ovo je vrlo skup sport, ali ako je neko pravi zaljubljenik i pritom ima malo više novca, oldtajmeri su vrlo zanimljiv hobi.

Na primer, samo kederi (gume oko vrata i prozora) koštali su nas oko 1.000 evra; stigli su iz Amerike. Postoje fabrike u SAD koje i dan danas proizvode delove specijalno za oldtajmere marke Cadillac. Međutim, dok se deo naruči i dok stigne, prođe i po mesec dana.

Mi ne znamo unapred šta će nam sve trebati, već do toga dolazimo u toku same restauracije. Tek tada vidimo šta nam nedostaje, šta će moći da se popravi, a šta će morati da se kupi novo.

Nedavno smo naručili neke komponente i očekujemo stići će tek krajem novembra. Postoje i u Srbiji radionice u kojima naši ljudi mogu da naprave određene delove, ali najveći broj ipak mora da se naručuje iz inostranstva.

Postoje još neke sitnice koje moramo da bruniramo i niklujemo... Želimo i ceo motor da izvadimo i da ga niklujemo, na čemu bi nam mnogi i na Zapadu pozavideli.

Pomenuću i da nas je samo hromiranje branika sa poliranjem i bakarisanjem koštalo 3.000 evra. Prvo ide poliranje, pa bakarisanje, pa opet poliranje, pa niklovanje, opet poliranje…

Mnogi će se pitati da li su gume originalne ili su ovi beli prstenovi ofarbani?

Gume su originalne. Naručene su iz Amerike. Plaćali smo ih od 400 do 500 evra po komadu.

Koliko može da razvije?“ (...iz filma „Nacionalna klasa“)

Vrlo lako dostiže 120 km/h i tom brzinom se kreće besprekorno. Može da ide i mnogo brže, ali na 160 do 170 km/h počinju da se osećaju neki nedostaci. Ipak ovaj automobil nije predviđen za tako velike brzine, ni za naše puteve. Ovo je udobna i komforna krstarica za uživanje u opuštenoj vožnji.

U kabini ima obilje prostora. Naš primerak je registrovan za četiri osobe, a postoje i verzije registrovane za šestoro, pri čemu na prednjoj klupi sedi troje. Prtljažnik je takođe ogroman, tako da nema brige za smeštanje velikih kofera.

Što se tiče potrošnje goriva, nije veliki potrošač kada se u obzir uzme radna zapremina i snaga motora. Reč je o 6,4-litarskom agregatu, koji razvija 335 KS, a snagu na zadnje točkove prenosi automatski menjač sa tri stepena prenosa.

U gradskoj vožnji „popiće“ od 25 do 30 l/100 km; na otvorenom oko 20 l/100 km.

Kako se ponaša u vožnji obzirom da ima menjač sa samo tri stepena prenosa?

Besprekorno! Zahvaljujući velikoj snazi i obrtnom momentu motora, tri brzine su sasvim dovoljne. Uostalom, u ono vreme su takvi menjači bili uobičajeni. Kada se u trećoj brzini dostigne 150 km/h uopšte nema neprijatnog brujanja motora ili vibracija.

Da li se ovaj model uopšte proizvodio sa manuelnim menjačem?

Ne, proizvodio se isključivo sa automatskim menjačem.

U tadašnje vreme disk kočnice su bile prava retkost. Da li ih ovaj automobil ima?

Ne, na sva četiri točka nalaze se doboš kočnice.

Šta poseduje od opreme?

Ima klima uređaj koji smo mi naknadno ugradili. Nažalost, naš primerak ga nije imao, iako se fabrički ugrađivao. Potrajalo je dok smo našli originalne delove, ali sada funkcioniše savršeno. Nedavno smo uvezli još jedan, gotovo identičan automobil iz 1959. godine - on ima fabričku klimu i električne podizače stakala. 

Kada bi se pojavio ozbiljan kupac, koju bi ste cenu tražili?

Trenutno ga ne bih prodao. Oglas koji smo objavili imao je samo promotivnu cenu, kako bi smo videli da li se sav taj rad isplati.

Planirate li da ozbiljnije uđete u čitavu priču sa restauracijom?

Dosta ljudi nas je zvalo zahvaljujući sajtu Polovni Automobili. Zvali su nas čak i iz inostranstva i predlagali saradnju. Želeli su da dođu kako bismo ušli u neku ozbiljnu priču. Međutim, ne želimo da ulazimo u ozbiljnu priču dok potpuno ne rešimo ko će kojim delom posla da se bavi.

Na ovom automobilu je do sada oko 70% detalja završeno, a ljudi koji su prihvatili da rade na njemu, radili su to iz ljubavi. Moraćemo malo više sredstava da skupimo i da nađemo sponzore, da bi to bilo stvarno ozbiljno.

Očigledno je da bi vam i zbog ovog automobila značilo uvođenje garažnih tablica?

Kako da ne! Svi auto placevi u Srbiji imaju taj problem. Uvođenje tih tablica mnogo bi nam olakšalo poslovanje. Mi kada restauriramo automobil, moramo da ga registrujemo za celu godinu samo da bismo ga tri-četiri puta provozali u toku godine, da bi izašli na autoput, da vidimo kako se ponaša.

Kada bismo imali garažne tablice, mogli bismo da ih koristimo samo onda kada ga testiramo. Ovako smo morali da platimo oko 70.000 dinara za registraciju samo da bismo videli kako auto ide.

Da li privlači pažnju u javnosti?

Naravno, gde god se zaustavimo, ljudi odmah vade telefone da ga slikaju, mašu nam u prolazu i slično. Mislim da u Srbiji postoje još samo dva ili tri komada kod drugih vlasnika. Mi smo se ozbiljno prihvatili ovog posla, uvezli smo još dva primerka, tako da ukupno imamo tri komada.

Kada smo ih uvozili, čudili su se šta će nam toliko star auto sa motorom od šest i po hiljada kubika, ali kada negde stanemo pa nas ljudi pitaju mogu li da se slikaju pored njega, onda shvatimo da se sav trud isplatio. Nisu to neki džipovi, BMW ili Audi, pa da stvaraju antipatiju, već su ovo nesvakidašnji automobili koji imaju određenu draž.

Čak i pre pola veka ovaj automobil je bio statusni simbol. Cadillac je uvek bio za one sa malo dubljim džepom. Nije mogao svako da ga kupi. Imam informaciju da je proizvedeno samo 47.000 primeraka, što je izuzetno malo, mada ne smem da garantujem tačnost te informacije.

Oglas ovog automobila na našem sajtu možete pogledati ovde:
1960 Cadillac Deville 1960god 


Autor: tim sajta Polovni automobili


Pogledaj ostale vesti