Kako voziti po kiši?
Mnogi vozači olako shvataju kišu, iako se svaki put kada padne ponovo uveravamo u sve opasnosti koje donosi.
- Usporite! Put kočenja je znatno duži na vlažnom asfaltu, naročito ako imate loše gume. Takođe, nagli pokreti upravljačem lakše će dovesti do gubitka kontrole nad vozilom.
- Držite se sredine puta koliko god je to moguće i bezbedno; voda se obično skuplja uz kraj puta zbog trotoara. Ako ste van grada, gde se voda slobodno odliva sa asfalta, ovaj savet ne važi.
- Držite veću distancu u odnosu na automobil ispred, a još veću ukoliko ste iza kamiona ili autobusa. Njihovi točkovi izbacuju veliku količinu vode i time vam znatno smanjuju preglednost.
- Budite pažljiviji prilikom preticanja, naročito kamiona ili autobusa. Šleperi imaju čitavu „vojsku“ točkova koji su u stanju da naprave pravi oblak kapljica vode oko sebe i tako vas spreče da vidite vozila iz suprotnog smera.
- Upalite svetla. Iako je to kod nas obavezno, postoje vozači koji i dalje farove koriste samo noću.
- Kočite pažljivo i blagovremeno, bez obzira da li vaš automobil ima ABS ili ne. ABS je tu da spreči blokiranje točkova prilikom oštrog kočenja ili kočenja na klizavoj podlozi, a ne da krši zakone fizike. Ne zaboravite da postoje i druga vozila iza vas, koja mogu da vas udare.
- Čuvajte se velikih bara; u njima može da se krije udarna rupa, oveći kamen ili ćete jednostavno da „istuširate“ nešto od elektronike i ostanete pored puta sa ugašenim autom (mada su mnogi automobili imuni na „tuširanje“).
- Naročito pažljivi budite tokom noćne vožnje. Svetlost farova nadolazećih vozila odbija se od puta i zaslepljuje vas, pri čemu i same kapi kiše pod uticajem farova drastično smanjuju vidljivost i dodatno zaslepljuju.
- Pazite na pešake i bicikliste; nose kapuljače, kabanice i kišobrane (da, i biciklisti!) pa vas ne čuju i ne vide, a mogu iznenada da promene smer kretanja kako bi izbegli neku baru.
- Posebno pazite na pešake u urbanoj sredini, tj. u gradu, pošto počinju da trče kao muve bez glave kada počne pljusak, pretrčavajući ulicu van „zebre“ i na crveno, a nije im strano ni pretrčavanje velikih raskrsnica po dijagonali.
- Pazite na traktore! Često izlaze na put bez ikakvog osvetljenja, ostavljajući pritom trag blata koji kočenje pretvara u nemoguću misiju.
- Ne prskajte pešake! To nije zakonom kažnjivo, ali neko može da vam zapamti registarski broj, pa da sam potraži pravdu.
- Ne zaboravite da su vam đonovi cipela/patika mokri i da lako mogu da skliznu sa papučice kočnice ili kvačila. Ovakva nezgoda može da napravi ozbiljnu štetu.
- Koristite klima uređaj da biste odmaglili stakla.
- Naši autoputevi su poznati po tome što u desnoj traci imaju veoma duboke kolotrage, koji se po kiši napune vodom, te predstavljaju ekstremnu opasnost. Na primer, vozite brzinom od 100 km/h u levoj traci, a iza vas se iznenada pojavi najnoviji Audi besoumučno ablendujući. Vi prelazite u desnu traku i tamo nalećete na duboke kolotrage ispunjene vodom… U tom trenutku ispunjeni su svi uslovi za tragediju. Mislite o tome.
Preventiva
- zamenite brisače
- dolijte tečnost za pranje šoferke; kupite i rezervnu flašu i ubacite u gepek
- operite sva stakla iznutra kako biste sprečili magljenje. Preporučujemo i neko od sredstava protiv magljenja
- proverite dubinu šare na gumama; što je plića šara, veća je mogućnost da će pri visokim brzinama doći do akvaplaninga
- proverite sva svetla (kratka, duga, migavce, pozicije, stop svetla, za maglu ukoliko ih imate), a ne bi bilo loše i da ih pre polaska na brzinu operete
- proverite rezervnu gumu. Po kiši je mnogo veća mogućnost da pređete preko udarne rupe, pocepate gumu i oštetite felnu.
- ako imate „šiber“, proveravajte redovno da li propušta vodu, pošto kod starijih automobila to počne da se dešava kad-tad.
Ekstremne situacije
- Ako je došlo do izlivanja neke rečice preko puta, ne pokušavajte da pređete kolima ukoliko niste 100% sigurni da je voda dovoljno plitka.
- Pljusak može da bude toliko jak da je najbolje stati sa strane, obavezno van puta (da neko ne bi naleteo na vas), ostaviti poziciona svetla upaljena i upaliti sva četiri migavca, te sačekati da se nevreme smiri. Ovakve vremenske neprilike obično ne traju duže od deset minuta.
- Akvaplaning. On nastaje kada se poklopi kombinacija tri faktora:
a) brzina
b) količina vode na putu
c) kvalitet guma (tj. njihova mogućnost izbacivanja vode)
Kada automobil ide brzo dok pada kiša, a gume nemaju dovoljnu dubinu šare ili su jednostavno nekvalitetne, ispod guma će se stvoriti sloj vode koji pod njihovim pritiskom ne može da pobegne, te će se ponašati kao najklizaviji led. U takvim situacijama pogonski točkovi počinju da se vrte “u prazno”, kočnice postaju beskorisne, a automobil vrlo lako može da počne da klizi u stranu…
Najčitanije vesti
