MENI

Jedan dan sa električnim automobilom – BMW i3 na našem prvom testu

„Pale se svetla, zuji elektrika…“

(Momčilo Bajagić Bajaga)

Da li ste ikada vozili električni automobil? Nismo ni mi. E pa, došao je konačno i taj trenutak.

Nedavno smo se osvrnuli na prilike na domaćem tržištu i zapitali se da li je Srbija spremna za jednu ozbiljnu elektrifikaciju. Tokom tog istraživanja se javila logična potreba da se i sami uverimo u to kakvi su električni automobili, kako se voze, kako se održavaju, kako se snalaze u različitim uslovima vožnje, pa na kraju i – kako se vole.

Ne, mi nemamo praksu da testiramo automobile. U ovom slučaju prosto nismo mogli da odolimo. Kada su nam naši prijatelji iz kompanije Delta Motors ponudili da isprobamo BMW i3, oberučke smo prihvatili.

Šta je i3 uopšte?

Za slučaj da ga niste još uvek negde opazili na ulicama, verovatno ćete biti iznenađeni. Gde god smo se pojavili, svuda smo privlačili pažnju znatiželjnih pogleda. Protonic Blue boja mu stvarno toliko lepo stoji, pogotovo sa kontrastnim crnim panelima i haubom.

BMW je odlučio da svojim „i“ brendom postavi nove standarde kada su „premium“ automobili u pitanju, ali tako što će se mnogo više nego do sada akcenat stavljati na napredne tehnologije za očuvanje životne sredine. Mali i3 je prvi izdanak tog brenda. A nije ni toliko mali koliko deluje na prvi pogled.

Proizvodi se u fabrici koju pokreću vetrenjače, snagom vetra. Za svaki proizvedeni automobil se troši 50% manje energije i 70% manje vode nego za neki regularni automobil iz BMW-ove lepeze modela.

Pokreće ga električni motor sa 170 „konja“. Od nule do 100 km/h stiže za nešto malo preko sedam sekundi. Nije naivno uopšte kada se stisne papučica gasa.

Može da se puni na običnoj utičnici (što traje malo duže) ili na posebnom punjaču za električna vozila, kakvih polako počinje da biva sve više u Srbiji. Na svim tim punjačima punjenje traje 3-4 sata i besplatno je. Za sada.

Sa jednim punjenjem može se preći od 130 do nekih 200 kilometara, zavisno od režima vožnje.

Održavanje samog vozila je svedeno na minimum, pogotovo kada je u pitanju motor, pogon, menjač i sve ono na šta smo navikli da stvara najviše troškova u eksploataciji vozila.

Da li sedamo u koncept vozilo?

Ovo pitanje se samo po sebi nameće dok mu prilazimo i odmeravamo ga sa svih strana. Na četiri metra dužine je stalo toliko toga. Prepoznatljivi elementi BMW-ovog dizajnerskog jezika su nepogrešivo tu, ali ipak potrebno je neko vreme da se naviknemo na naglašenu monolitnost vozila.

Ono što nam prvo privlači pažnju su ogromni točkovi promera 19 inča, ali su „obuveni“ u pneumatike širine 155, dizajnirane za što manji otpor kotrljanju i što veći doprinos aerodinamičnosti i ergonomičnosti vozila. „Bubrezi“ su tu, ali nemaju nikakve otvore već su integrisani sa haubom pod kojom nema… ničega. Električni motor je postavljen na zadnjoj osovini.

Svetlosne grupe krasi najmodernija LED tehnologija, između prednjih i zadnjih vrata nema B stuba, zadnji par vrata se otvara na kontra stranu… Pregršt avangardnih rešenja primenjenih na jednom malom automobilu, na prvi pogled čudnih proporcija. Oko se vrlo lako navikne na formu vozila koje ipak nakon nekoliko sati druženja odiše skladom i logikom.

Ćutanje je zlato.

Kada smo ušli u automobil, seli i otisnuli se u vožnju, prvih nekoliko minuta je bilo skoro pa neprijatno. Isključili smo muziku i klima uređaj i zadivljeno ćutali u potpunoj tišini. Ako se baš potrudite, čućete kako se negde tamo napolju u daljini čuje kotrljanje guma, naravno ako oko vas nema drugih učesnika u saobraćaju.

Svi materijali u vozilu itekako opravdavaju vrlo često upotrebljavani „premium“ epitet, koji ovde stvarno ne možemo zameniti nekim sinonimom. Enterijer odiše razuzdanim duhom industrijskih dizajnera gde se prepliću koža, ambijentalno LED osvetljenje, drvo eukaliptusa i fino ispolirani metalni detalji.

Nećemo trošiti preterano reči na prilično dugačak spisak opreme, ali svakako vredi pomenuti da je sve u vašem okruženju vrlo intuitivno. Iako je automobil inovacija u svakom pogledu, već nakon nekoliko sekundi vam je sve jasno, sve je logično i sve je podređeno uživanju u vožnji, kako i priliči jednom BMW-u. Ne dajte da vas spoljnja, neuobičajena forma zavara, ovo je definitivno jedan čistokrvni BMW.

Osnovni model košta 37.000 evra na našem tržištu, dok je test vozilo bilo izdašno „nakrcano“ dodatnom opremom u vrednosti od 14.000 evra. Za taj iznos novca naravno dobijate pikanterije kao što su električni stakleni krov, paket za asistenciju pri parkiranju, sistem za brzo multifazno punjenje i još mnogo toga.

Povratak u budućnost

Iako nas je i3 dovoljno fascinirao i pre nego što smo krenuli, prava zabava je počela tek kad smo konačno stisnuli pedalu gasa.

Prvih nekoliko minuta vožnje je bilo dovoljno da se u potpunosti naviknemo. Vozačka pozicija je odlična i uz mnoštvo opcija za podešavanje volana i sedišta. Sama sedišta su izuzetno tanka i lagana, ali pružaju dovoljno bočne potpore za veselo odmeravanje krivina.

Menjač kao takav praktično da i ne postoji. Ima samo jednu brzinu, a obzirom na činjenicu da kriva obrtnog momenta ne postoji, svih 250 Nm su dostupni u svakom trenutku. Startnost i ubrzanje svaki put izmame osmeh na lice.

Raspored težine po osovinama je 50:50, a baterije su smeštenu u podu ispod sedišta, tako da je gravitaciono težište veoma nisko, što znači da je uživanje u gorepomenutim krivinama veoma izraženo.

Kočnicu smo pritisnuli jedno tri puta tokom celog dana testiranja. Zašto? Zato što ako papučicu gasa nakon ubrzanja pustite, automobil vrlo odmereno i precizno koči sam od sebe i na taj način putem rekuperacije kočione sile dodatno puni baterije.

Čudan je osećaj u prvi mah, ali nakon samo nekoliko stotina metara vrlo se lako priviknete da sva ubrzanja i kočenja rešavate jednostavnim doziranjem jedne jedine pedale. Naravno, ceo sistem funkcioniše progresivno i ne koči toliko naglo pri većim brzinama na otvorenom putu koliko bi kočio pri 30-40 km/h dok se polako vučete do crvenog svetla na semaforu.

Koliko god se trudili da vam dočaramo, ipak ne možemo rečima opisati koliko LAKO se vozi ovaj automobil. Vredi pomenuti i da je krug okretanja veoma mali, i stiče se utisak da je bilo kakav manevar lako izvesti. U paketu dodatne opreme našeg test vozila je i asistencija pri parkiranju koja sadrži senzore napred i nazad, kameru za parkiranje unazad i sistem koji potpuno automatski paralelno parkira vaše vozilo dok vi sedite i uživate u toj maloj ceremoniji.

Nije baš sve tako savršeno

Naravno, ne postoji savršen automobil.

Ono što se nama nije dopalo je to što su recimo pojasevi za prednja sedišta vezani direktno za zadnja vrata i ne mogu da se otvore nezavisno od prednjih vrata. To u praksi znači da ako neko želi da uđe na zadnje sedište, suvozač mora da se odveže, otvori svoja prednja vrata i tek onda otvori zadnja vrata. Iz ugla ergonomije, po nama je ovo jedan propust koji ćemo pripisati dizajnerskoj slobodi. U hladnim zimskim ili kišnim noćima suvozači će proklinjati te iste dizajnere.

Domet koji se pređe sa svakim punjenjem baterija nije baš zahvalan ako želite negde (malo dalje) da otputujete. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada se podsetimo da mreža punjača po Srbiji i dalje nije razvijena u dovoljnoj meri.

Osim toga, ako uzmemo u obzir da je automobil skoro potpuno nečujan, morate baš dobro da pripazite na pešake u svom okruženju, jer vas ne čuju UOPŠTE.

Kome je namenjen i3?

Prvenstveno onima koji imaju novca da sebi priušte ovakav „premium“ proizvod. Onima koji imaju novca da poseduju nekoliko automobila. Među kojima će i3 biti njihova gradska zujalica.

Ta klijentela ima izraženu ekološku svest. Takođe, ti isti klijenti žele da budu primećeni i percipirani kao ljudi koji imaju stila.

Posedovanje ovakvog vozila bi trebalo sa sobom da donosi dodatne beneficije kao što su državne subvencije pri kupovini, kretanje žutom trakom i besplatan parking na bilo kom zvanično obeleženom parking mestu. U razvijenijim zemljama su ovi ali i još neki dodatni stimulansi za kupce električnih vozila odavno na snazi.

Do tada, ostaje nam da čekamo da ovakvi automobili postanu svakodnevica i za sve nas.

 

Tekst: Matija Dagović, fotografije: Ivana Dagović


Pogledaj ostale vesti