Skidanje kilometraže – uskoro oštriji zakoni na nivou cele Evrope
Autor: Dragan Romčević
Evropski parlament je usvojio rezoluciju koja poziva da se zaustave manipulacije s brojačima pređenih kilometara. Predlažu se novi zakoni prema kojima bi ovakve aktivnosti bile tretirane kao krivično delo, zatim nove mere za osnivanje jedinstvene baze podataka na nivou EU i šire, kao i upotreba više vrsta savremenih tehnologija da bi se sprečile zloupotrebe. Mnoge mere sprovešće se po uzoru na Belgiju koja je u sprečavanju ove radnje otišla najdalje.
Često čujemo da je skidanje kilometraže u inostranstvu krivično delo. U nekim zemljama EU jeste, u nekima nije. Trenutno samo šest zemalja EU prepoznaje skidanje kilometraže kao krivično delo, pa se stoga predlaže da sve zemlje Evropske unije učine to isto.
Kazne se značajno razlikuju od zemlje do zemlje. U Slovačkoj je kazna 226 evra. Druge zemlje imaju oštrije kazne. Međutim, u nekim zemljama prodavac može, bez obzira da li je u pitanju fizičko ili pravno lice (auto plac) u kupoprodajnom ugovoru da napiše da ne garantuje za tačnost pređene kilometraže i to je to – skinuo je svaku odgovornost za sebe. Uostalom, on je kupio auto od prethodnog vlasnika sa tom kilometražom, a nema načina da utvrdi da li je ona tačna, pa na osnovu čega može da garantuje bilo šta?
Teško je i dokazati skidanje kilometraže, osim ako nije reč o automobilima starim nekoliko godina, kod kojih postoje podaci iz ovlašćenih servisa i slično.
Šta planira Evropa?
Evropski parlament želi oštrije i ujednačenije kazne na nivou EU, kao i ozbiljnije mere za sprečavanje manipulacija:
Preporuke parlamenta uključuju:
a) kreiranje nacionalnih baza podataka i obaveznog deljenja tih podataka u okviru EU
b) definisanje skidanja kilometraže kao krivičnog dela u svim zemljama EU
c) da tehnički pregled obavezno uključi i upisivanje pređene kilometraže
d) integraciju novih tehnoloških rešenja od strane samih proizvođača automobila kojima bi se sprečilo skidanje kilometraže, uključujući „blockchain“ tehnologiju
Šta je to „blockchain“ tehnologija?
„Blockchain“ tehnologija služi za bezbedno skladištenje podataka, na takav način da neki haker ne može da upadne u bazu podataka i izmeni podatke. Suština je u tome da se podaci ne čuvaju samo na jednom mestu, već na mnogo mesta u takvom obliku da jednom upisani podaci ne mogu više da se obrišu.
Ovo je ekstremno pojednostavljeno objašnjenje. Želite li da zaista shvatite kako funkcioniše „blockchain“, možete da pročitate objašnjenje Istoka Pavlovića: Konačno jednostavno objašnjenje: šta je blockchain, Bitcoin, majnovanje, i kriptovalute
Uglavnom, u Evropskom parlamentu kažu da bi korišćenje ove tehnologije istovremeno pomoglo kod transparentnijeg pristupa podacima o kilometraži, ali i pozitivno uticalo na druga dva problema: privatnost podataka i učestalost ubacivanja novih podataka.
U redu, „blockchain“ je praktično alat – ali kako ga primenjivati u praksi?
Sistem za borbu protiv skidanja kilometraže nije vezan samo za „blockchain“. Mogu da se koriste i drugi koncepti, ali „blockchain“ nudi visok nivo bezbednosti. U suštini, trebalo bi pri svakom tehničkom pregledu upisati pređenu kilometražu.
Pošto potpuno novi automobili u mnogim zemljama u prvih nekoliko godina ne idu na tehnički pregled, a kasnije na svake dve godine, predlaže se da se pređena kilometraža upisuje i prilikom svake posete bilo kojem servisu, bez obzira da li je reč o redovnom malom ili velikom servisu, popravci, zameni guma...
Zar takav sistem već ne postoji?
Upravo tako – postoji. U Belgiji se koristi Car-Pass; poseban dokument koji je praktično iskorenio skidanje kilometraže u ovoj zemlji, ali samo kad su u pitanju automobili kupljeni u Belgiji.
Ukoliko potencijalni kupac sumnja da je Car-Pass falsifikovan ili da je manipulisano upisanim podacima, može da ga proveri na zvaničnom sajtu, pošto se podaci čuvaju i u elektronskom obliku. Svaki Car-Pass ima identifikacioni broj, osnovne podatke o automobilu, datum prve registracije i datum prve registracije u Belgiji. Sledi lista sa upisanim brojem kilometara i datumom upisa.
Da bi se otežalo falsifikovanje, za Car-Pass se koristi specijalan papir sa fluoroscentnim mastilom, vodenim žigom i hologramom. Ali, kao što smo rekli, tu je i mogućnost provere na zvaničnom sajtu: Car-Pass provera.
Važno – prodavac u Belgiji je obavezan po zakonu da vam da Car-Pass automobila, bez obzira da li je reč o fizičkom ili pravnom licu. Da li to znači da u Belgiji više nema kola sa skinutom kilometražom? Ne, daleko od toga.
U Belgiju se svake godine uveze na desetine hiljada polovnih vozila. Ona prilikom uvoza dobijaju Car-Pass u koji se upisuje trenutna kilometraža, koja je mogla pre toga da bude skinuta. Car-Pass sistem ne dobija podatke iz drugih zemalja. Budući kupci će jedino moći da vide upozorenje da je auto stigao iz uvoza, tj. da nije kupljen nov u Belgiji.
Podaci o pređenoj kilometraži se upisuju prilikom svake posete tehničkom pregledu, bilo kakvom servisu ili vulkanizeru. Ti podaci će biti upisani i na računu koji dobijete za izvršenu uslugu. Tehnički pregled, servis ili vulkanizer mora u roku od 5 dana da pošalje podatke u centralnu bazu firmi zaduženoj za Car-Pass. Ukoliko to ne uradi, slede velike novčane kazne. Sličan sistem postoji i u Holandiji, ali određene razlike čine ga manje pouzdanim od belgijskog.
Inače, Michel Peelman, CEO (izvršni direktor) Car-Pass-a rekao je da Poljska uvozi milion polovnih automobila godišnje i da oko 80% njih ima skinutu kilometražu. Ovi podaci su navedeni od strane više izvora na prošlogodišnjoj konferenciji „Fighting odometer fraud“ (u slobodnom prevodu „Borba protiv skidanja kilometraže“) u Varšavi. Peelman je takođe izjavio da su se „svi“ složili kako direktiva 2014/45/EU, koja obavezuje upisivanje pređene kilometraže na tehničkom pregledu, neće rešiti problem.
Zaštita privatnosti glavna prepreka u mnogim zemljama?
Dakle, Evropski parlament je usvojio rezoluciju, prosledio Evropskoj komisiji, koja bi trebalo da preduzme dalje mere. Koje će te mere biti i kada će stupiti na snagu, teško je predvideti.
Između ostalog, traži se da se u svim zemljama EU skidanje kilometraže proglasi krivičnim delom, da kazne budu ujednačene, da se usvoji neki od načina upisivanja kilometraže ne samo na tehničkom pregledu, već i kad auto ide na redovan servis, popravku i slično, da se spreči mogućnost manipulacija, da se uvede baza u koju bi sve zemlje mogle da imaju uvid, da se prati kako proizvođači automobila sa svoje strane rade na rešavanju problema i da li sprovode u delo razne predložene mere...
Kamen spoticanja, ipak, u nekim zemljama predstavljaju postojeći zakoni o zaštiti privatnosti. Treba prvo njih izmeniti da bi u punoj meri mogle da se koriste sve mere po pitanju upisivanja kilometraže svaki put kad auto uđe u neki servis.
Koliko je skidanje kilometraže zaista zaustupljeno u inostranstvu?
Na prvom mestu, recimo da su u inostranstvu svesni ovog problema odavno. Donošene su i proteklih godina razne rezolucije, održavana savetovanja, predavanja i slično. Kao što smo već rekli, jedino su Belgija i Holandija uspele da reše taj problem. Osim kad su u pitanju polovni automobili koji se uvoze iz drugih zemalja... Što u stvari znači da problem uopšte nije rešen, zar ne?
Procenjuje se da u Nemačkoj trećina polovnih vozila koja se prodaju imaju skinutu kilometražu. Ako su namenjena izvozu, reč je o najmanje polovini. U nekim EU zemljama kao što su Bugarska, Slovačka i Poljska, mogućnost da kupite auto iz uvoza sa skinutom kilometražom dostiže 80%. Španija, Francuska, Velika Britanija, Italija... Procene za ove zemlje takođe su vrlo zabrinjavajuće.
Da li auto kupljen nov u Srbiji donosi veću sigurnost?
Teško... Naravno, sve zavisi od toga koliko je auto star, koliko dugo je održavan u ovlašćenim servisima, kakva je mogućnost provere i slično. Stoga praktično nema neke značajne razlike između vozila kupljenih u Srbiji i u inostranstvu, bar kad je skidanje kilometraže u pitanju.
Ili možda ima? Slobodno napišite vaše mišljenje.
Najčitanije vesti
