Fića, Fičo ili Fićo – auto koji je bio član porodice
Paradoksalno je, ali automobili koji su pružali najmanje istovremeno su bili oni koji su davali najviše svojim vlasnicima. Naime, govorimo o onim automobilima koji su posle Drugog svetskog rata pokrenuli čitave nacije u siromašnoj i ratom razorenoj Evropi.
Na papiru ništa, u životu sve
U Francuskoj, to je bez sumnje bio Citroën 2CV. Sa druge strane, Nemačka je kao narodni prevoz na kraju ipak dobila Bubu, mada u značajno drugačijem ruhu nego što je Hitler originalno zamislio. Za Italiju, spasonosno vozilo bio je Fiat 500, a svaki od ovih automobila postao je najprepoznatljiviji klasik svoje nacije.
Na papiru, oni nisu nudili ništa. Njihovi motori imali su skromne zapremine i snagu, komfor je bio sveden na potpuni minimum, ali uprkos tome, ti automobili su ostali zapamćeni kao univerzalno voljene ikone. Tajna njihovog uspeha bila je u šarmu i emocijama, osobinama koje su prevazilazile svaku drugu manjkavost i koje se nisu ticale samog izgleda.
Za razliku od Nemačke, Francuske i Italije, Jugoslavija nije imala gotovo nikakvo nasleđe u masovno proizvođenim automobilima u periodu pre Drugog svetskog rata, ali je bez obzira na to imala svoj nacionalni automobil.
Sve je počelo 1955.
Zahvaljujući saradnji sa Fiatom tokom ranih posleratnih godina, Kragujevačka Crvena Zastava je 1955. godine otpočela sa proizvodnjom Zastave 600.
Ovaj automobil bio je baziran na Fiatu 600, starijem i većem bratu popularnog Fiata 500. Dok se u Italiji 500 zahvaljujući svojoj omiljenosti zadržao u proizvodnji čak do 1975. godine, Fiat 600 je već 1969. godine završio svoj vek unutar matične kompanije.
Ipak, Fiat 600 je nastavio da živi kroz Zastavu do novembra 1985. godine, kada je poslednji primerak izašao iz Kragujevca. Brzo, Zastava 600 je osvojila celu Jugoslaviju, delom iz nužde za dostupnom motorizacijom, a delom zbog toga što je u potpunosti odgovarao potrebama tadašnje prosečne porodice.
Zastava 600 je ubrzo dobila svoje prve nadimke: Fića, Fičo ili Fićo, u zavisnosti od toga u kom je kraju Jugoslavije vožen. Tako, on je ušao u porodice i postao njihov punopravni član. Fićom se išlo na more i skijanje, Fića je zidao kuće i vikendice. Fića je prevozio i porodice i najrazličitiji tovar, a Fićom se čak i trkalo. Tako, on je postao deo nacionalnog identiteta na način na koji to nije uspela ni Zastava 101, a kasnije ni Yugo, iako su oba automobila prodavana u većem broju primeraka.
Tajna tolike omiljenosti
Tajna Fićine opšte omiljenosti ista je kao i kod Bube, Fiata 500 ili Spačeka. Dok je manjkao u snazi, udobnosti ili praktičnosti, Fića je imao šarm kojim se izvlačio kroz sve te godine proizvodnje, neznatne izmene i minimalna poboljšanja i povećanja snage.
Za većinu odraslu u Jugoslaviji, Fića je deo kolektivne svesti i lepih sećanja, što ga danas takođe čini traženim klasikom koji budi nostalgiju i oživljava vremena srećnije saradnje Kragujevca i Torina.
Fiće su jedni od retkih oldtajmera koji uvek mogu da se nađu na oglasima, a najslađi primerci su upravo oni u vedrim bojama koji izgledaju kao da su tek napustili Kragujevac i idu ka svojoj prvoj porodičnoj kući.
Jedan takav Fića dolazi baš iz Kragujevca, a u razgovoru sa njegovim vlasnikom saznali smo nekoliko detalja o njegovom limenom miljeniku iz 1981. godine. Interesantno, vlasniku je ovo prvi Fića u životu, a takođe i prva restauracija oldtajmera, mada pamti vremena kada se sa ocem vozio u njegovom kragujevačkom Fiatu: „Otac je vozio Fiću pre 30 godina, vozio nas je na more, ali ja do sada nisam vozio Fiću. Fića je naš nacionalni auto, a ja sam iz Kragujevca pa mi je to bio izazov. Ako ga ne prodam, ostaviću ga sinu za 18. rođendan da i on ima slična sećanja vezana za auto.“ dodao je na kraju.
Dve godine do starog sjaja
Proces restauracije ove Zastave 750 počeo je traženjem najboljih delova za nju, čime se obnova malo odužila: „Ja sam ga restaurirao, dve godine je kod mene, a i sama restauracija je trajala toliko. Od početka je rađen, od nule. Skinuta je gola školjka i sve je rađeno kompletno. Mehanički je čitav urađen: ogibljenje, motor, kočnice.“
Za Fiću je izabrana fabrička pastelnozelena boja koja izgleda sjajno u kombinaciji sa svetlim tekstilnim enterijerom. Vlasnik je bio vođen originalnim izgledom, ali je svog Fiću ulepšao jednim starijim detaljem – brkovima kakve su nosili raniji modeli.
Naravno, Fića je atrakcija kada se pojavi na ulicama svog rodnog grada, a kako vlasnik naglašava, reakcije nikad ne manjkaju jer podseća sugrađane na neka bolja vremena. Ova lepa Zastava ima sigurnu budućnost, ali je glavno pitanje hoće li ipak ostati u porodici i rodnom gradu ili će pak sreću naći u nekoj drugoj garaži?
Đorđe Sugaris - Autoslavia
Najčitanije vesti
