Kako je nastao čuveni stojadin
Saradnju koju je Crvena Zastava ostvarila sa italijanskim Fiatom još pedesetih godina putem Kampanjole i modela 1400BJ, ali i jednih od najuspešnijih torinskih reinkarnacija sa nadimkom Fića i Tristać, podjednako uspešno je nastavio i model 101.
Popularni stojadin, odnosno (Sto)Kec nastao je 1971. na bazi Fiata 128, sedana sa četvora vrata koji se godinu dana pre toga okitio titulom evropskog automobila godine.
Ko da nasledi fiću?
Šezdesetih godina, tadašnji direktor Zastave Prvoslav Raković i rukovodstvo fabrike su tragali za novim modelom koji bi se pozicionirao između malene Zastave 750 i poslovno-porodične limuzine Zastave 1300. Osim gabarita, i zapremina motora je morala da bude negde između pomenuta dva modela sa agregatom postavljenim spreda što je tada bio sveprisutniji trend, ali još važnije, da karoserija mora biti višenamenska, tako da oblik tipa "berlina" nije dolazio u obzir.
Inicijalna Fiatova ponuda za licenciranom proizvodnjom modela 124 je odbijena obzirom da je imao "samo" četvora vrata, te su nju prihvatili Sovjeti. Tadašnji klasik Mini se između ostalog proizvodio u Italiji kao Inoćenti te je rešenje poprečno postavljenog motora sa pogonom na prednjim točkovima Fiat "iskopirao" za Fiat 128. Obzirom da je rukovodstvo Zastave uvidelo potencijal tog modela ali da nisu želeli još jedan licencirani model, pregovorima su zajednički došli do kompromisa - odbačena verzija ovog modela sa radnim nazivom Fiat 128 b1 u verzijama sa troja i petora vrata!
Nakon nekoliko prototipova napravaljenih u Italiji za potrebe ispitivanja, prvo ali šturo predstavljanje novog modela desilo se u slovenačkom Avto Magazinu decembra 1970. godine, ali tada još nije imao zvanično ime te je bio kršten "Jugo-auto". Prvo zvanično predstavljanje sa imenom Zastava 101 desilo se na tada desetom jubilarnom međunarodnom sajmu automobila u Beogradu, 16. aprila 1971. godine.
Očarani savremenim rešenjima
Novinare i javnost očarala su savremena tehnička rešenja, prednji pogon, nezavinsno oslanjanje na svim točkovima, motor sa bregastom osovinom u glavi motora, prostranost kabine u odnosu na spoljne dimenzije, a kao poseban detalj istaknuta su peta vrata! Iako linijom ne podseća na ono što je kasnije postalo poznato kao hečbek karoserija, stojadin je zapravio bio jedan od prvih evropskih automobila čija peta vrata su omogućavala povećan prtljažni prostor dodatno uvećan obaranjem zadnjih sedišta, ali i pojednostavljen pristup za utovar prtljaga.
Prva osetna evolucija modela desila se 1977. i 1978. godine kada su stigla nova osnovna verzija Confort, a poboljšane verzije Special i Super. Svakako najveće osveženje je došlo u čast Osmih mediteranskih igara održanih u Splitu 1979. godine putem verzije sa troja vrata i nazivom "Mediteran". Pomenuti Special baziran je na Fiatovom 128 Specialu i umesto standardnih 1.116 kubnih centimetara i 64 konjske snage, nosio je motor sa 1.290 ccm i dvogrlim karburatorom što je snagu unapredilo na 73 konja.
Zbogom 101
Sve pozitivne epitete koje je automobil nakupio tokom prvih desetak godina proizvodnje, počeli su postepeno da degradiraju nakon GTL verzije, a problematične devedesete nakon raspada SFRJ su tu degradaciju i ubrzale. Trideset sedam godina nakon početka proizvodnje, stojadin je prestao da postoji. Godine 2008. poslednji komad je sišao sa proizvodne trake ispraćen tužnim pogledima radnika, a ono što se danas svakako najviše ceni, jesu upravo klasični modeli sa okruglim farovima i italijanskim motorima.
Upravo jedan takav primerak prodaje se u Kragujevcu, a fotografije za oglas na našem sajtu napravljene su baš ispred zgrade nekadašnje Zastave. Radi se o primerku iz 1976. godine sa 89.200 kilometara na satu za kog njegov prvi vlasnik i prodavac ističe da je u fabričkom stanju i sa originalnom kilometražom. Iako napominje da je jedinstven na ovim prostorima, moramo da napomenemo da dobrih fabričkih Zastava 101 i dalje ima u dobrim stanjima poput ovog, a moramo da istaknemo da fabričku originalnost vozila jedino "kvari" to što deluje da je auto u nekom trenutku ofarban.
U boji slonove kosti, ovaj Stojadin pokazuje pristojno stanje te se nadamo da je i limarija zdrava. Nedostaju fabričke ratkapne ali su ostali detalji pristuni, dok maska hladnjaka ima detalje koje ne viđamo na drugim primercima ovog modela. Enterijer je odličan, sedišta su od crnog skaja koji se u praksi pokazao skoro nepoderivim, što je slučaj i sa ovim primerkom. Tabla je takođe u odličnom stanju, dok je volan napukao i trebalo bi ga zameniti ukoliko budući vlasnik bude želeo da svi detalji budu odlični.
Prodavac nije želeo da otkrije traženu cenu koju će saznati samo oni koji pokažu interesovanje za vozilom, a mi vas pozivamo da auto i pogledate uživo, isprobate negde van puta obzirom da nije registrovan i eventualno povedete vašeg majstora da isti pogleda detaljnije.
Miloš Nikodijevć - Autoslavia
Najčitanije vesti
