MENI

Tehnički pregled – od jula problem sa „iskrivljenim“ diskovima

Ovalnost kočionih diskova se već godinama najavljuje kao ozbiljan problem za mnoge automobile koji dođu na tehnički pregled. Šta je to ovalnost, kako se meri, koje su tolerancije, koji su uzroci, postoji li rešenje osim zamene?

Kada će početi da se proverava ovalnost kočionih diskova?

Provera ovalnosti kočionih diskova već dugo se radi, ali će od 5. jula zbog ove provere moći da se padne na tehničkom pregledu. Prvobitno je bilo predviđeno da ova provera postane obavezujuća od jula 2021. godine.

Šta je to uopšte „ovalnost“ diskova?

Za običnog čoveka ovaj izraz je pomalo zbunjujući. Reč je o iskrivljenosti ili deformisanosti diskova po uzdužnoj osi, odnosno površine diska. Reč je uglavnom o toliko maloj iskrivljenosti da je nemoguće bilo šta uočiti golim okom.

Međutim, neki stručnjaci kažu da u stvari često nije reč o pravoj iskrivljenosti, već o varijacijama u debljini diska izazvanim nejednakim trošenjem, do čega može da dođe na više načina – npr. zbog problema sa kočionim klještima ili pločicama, što zbog kvaliteta istih, što zbog nestručne montaže, ali i zbog nestručne montaže samog diska.

Generalno, ovo je vrlo komplikovana tema, sa mnogo ostrašćenih zagovornika jedne, druge ili treće teorije.

U svakom slučaju, ono što je prosečnom vozaču važno jeste rezultat na tehničkom pregledu. A tamo se meri ono što se naziva „neujednačenost sile kočenja po obrtu točka“.

Koliko vozila je u „opasnosti“ da ne prođe tehnički pregled zbog iskrivljenih diskova?

Kako smo više puta čuli od stručnjaka i predstavnika tehničkih pregleda, oko 25% vozila pašće na tehničkom pregledu zbog ovalnosti kočionih diskova. Starost vozila ne predstavlja gotovo nikakav faktor – pada i mnogo automobila mlađih od 10 godina.

Raspitivali smo se kod vlasnika tehničkih pregleda – na osnovu odgovora zaključili smo da možda ipak neće biti toliki procenat vraćanja vozila sa linije tehničkog pregleda, ali to naravno zavisi od raznih faktora.  

Koliko iskrivljeni diskovi utiču na bezbednost?

Emisija SAT obavila je testiranje koje je prilično jasno pokazalo da je granica ovalnosti suviše nisko postavljena, tako da ne utiče na snagu i „kvalitet“ kočenja toliko da bi auto koji zbog toga padne na tehničkom pregledu predstavljao opasnost u saobraćaju.

Konkretno, automobilu koji u julu ne bi prošao tehnički pregled zbog ovalnosti levog diska od 39% i desnog od 46%, sa razlikom sile kočenja levo/desno 19%, trebalo je 45,98 metara da zakoči sa 100 km/h do potpunog zaustavljanja.

Nakon montiranja novih diskova, izmerena je ovalnost od 3% i 4% sa leve i desne strane, uz razliku sile kočenja levo/desno 8%. Maksimalna sila kočenja bila je samo nekoliko procenata veća.

Testiranje u praksi, na NAVAK stazi, pokazalo je da se isti auto sa novim diskovima zaustavlja sa 100 km/h za samo 73 cm manje (45,25 m). U oba slučaja reč je o proseku nakon pet kočenja.

Neko će reći da razlika od tri četvrtine metra nije mala, ali treba imati u vidu da je ipak reč o kočenju pri veoma visokoj brzini. Takođe, ovoliku i značajno veću razliku mogu da naprave razlika u kvalitetu kočionih diskova i pločica, suviše visok ili nizak pritisak u gumama, razlika u kvalitetu guma, vožnja na zimskim ili letnjim gumama pri suviše visokim ili niskim temperaturama...

Mnogo je faktora u igri da bi se sva krivica svalila na diskove.

Mogu li diskovi preventivno da se provere – pre tehničkog pregleda?

Možete da proverite ovalnost diskova u servisu pre tehničkog pregleda. Provera košta od 1.500 do 2.000 dinara (možda i više), što može da zavisi od dimenzija točkova.

Inače, na valjcima se meri tako što se prvo izmeri maksimalna sila kočenja, pa se zatim ovalnost meri na polovini makimalne postignute sile kočenja.

Znači, kontrolori su u obavezi da na toj osovini na kojoj rade prvo provere maksimalnu silu, a ovalnost mere tako što zadržavaju nogu na polovini maksimalne postignute kočione sile.

Ovakva provera može da se obavi npr. u beogradskim servisima „Lav Auto“ i „Auto Centar Anđelković“, u kojem se nudi i usluga kompletne provere i pripreme automobila za tehnički pregled tako da vlasnik ne mora da brine hoće li proći ili neće.

Podsetimo se da je zabranjena provera samo kočnica na tehničkom pregledu - dozvoljeno je isključivo da se obavi kompletan tehnički pregled i naravno da se plati puna cena.

Ovakva zabrana je potpuno u suprotnosti sa idejom da se unapredi bezbednost u saobraćaju. Bilo bi veoma poželjno da svaki vozač može u bilo kom trenutku da ode na bilo koji tehnički pregled i da brzo i jeftino proveri kočnice svog automobila.

Uglavnom, u ovim servisima možete pre tehničkog pregleda da proverite kočnice po svim parametrima koji se mere i na tehničkom pregledu. Nažalost, servisa koji nude ovu uslugu ima izuzetno malo.

Da li vozač može da oseti kada se diskovi iskrive malo preko zakonske granice?

Ne može. Čak i kada se diskovi iskrive značajno preko postavljene granice od 20%, vozač će teško osetiti bilo šta na volanu ili papučici kočnice.

Naravno, vibracije na volanu ili papučici kočnice su moguće kada dođe do ozbiljnih deformacija kočionog diska, mada je u tom slučaju verovatno reč o kombinaciji problema, od deformisanosti diska, nepravilne montaže, problema sa klještima ili pločicama... Nema jasnih pravila po ovom pitanju.

U servisu naravno mogu da vam kažu da je problem „ovo“ i/ili „ono“, pa treba zameniti to i to, obraditi diskove i to će rešiti problem. Postoje brojni primeri koji pokazuju da čak ni ozbiljna intervencija u servisu ne uspe da reši problem, bar ne na duži rok, što nam govori da ovaj problem može da bude mnogo kompleksniji nego što i najiskusniji majstori mogu da pretpostave.

Na primer, ako se problem ponovo pojavi nakon 3 meseca i 5.000 pređenih kilometara – šta onda?

Zašto se krive kočioni diskovi?

Kočioni diskovi mogu da se iskrive iz više razloga, mada ima mnogo oprečnih mišljenja po ovom pitanju. Na primer, do deformisanja može da dođe zbog pregrevanja usled snažnih i dugotrajnih kočenja, držanja papučice kočnice pritisnutom nakon što su se diskovi ozbiljno zagrejali, vožnje kroz vodu sa ekstremno zagrejanim diskovima...

I po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja.

Nisu uvek iskrivljeni diskovi krivci za padanje na tehničkom

Uzrok problema ne mora obavezno da bude u iskrivljenim, odnosno „suviše ovalnim“ diskovima. Uzrok loših rezultata merenja na tehničkom pregledu mogu da budu razni:

a)   Nepravilno montiranje diskova
b)   Oštećenje glavčine
c)   Neočišćene naslage rđe/nečistoće na glavčini (mnogi tvrde da je ovo jedan od veoma čestih uzroka – ako novi disk ne naleže dobro na površinu glavčine, može doći do „zabacivanja“ ili „bacanja“ diska prilikom svakog okreta točka i neujednačenosti sile kočenja tokom svakog obrta točka)
d)   Iz nekog drugog razloga neravna površina glavčine na koju naleže disk
e)   Dotrajao ležaj točka
f)   Nepropisno zategnuti točkovi (neki šraf previše zategnut, drugi premalo, pa i to u određenoj meri može da doprinese ovom problemu)

Dakle, ne mora da bude problem u samom disku ili glavčini – možda nije dobro očišćena površina na koju disk naleže na glavčinu. Ukoliko je npr. zbog toga disk u startu postavljen malo „nakrivo“, može da dođe do nejednakog trošenja materijala na pojedinim delovima diska, što vremenom može samo da pogoršava situaciju. To je jedan od razloga zašto neki vozači i serviseri zaključe da su im se diskovi iskrivili nakon 5.000 ili 10.000 km, pa okrive loš kvalitet diskova.

Naravno, ovo je samo jedna od mogućnosti – ponekad može više stvari istovremeno da izaziva problem.

Mogu li potpuno novi kočioni diskovi da budu iskrivljeni?

Mnogi kažu da i potpuno novi kočioni diskovi mogu da budu „iskrivljeni“, odnosno ozbiljno ovalni, naročito ako je reč o jeftinim i nekvalitetnim kočionim diskovima. To ne možemo ni da potvrdimo ni da odbacimo, pošto bi za tako nešto trebalo da obavimo temeljna i ozbiljna merenja specijalnim mernim uređajima.

Rešenje ako padnete na tehničkom pregledu zbog kočionih diskova?

Objasnili smo da uzroci problema mogu da budu razni, tako da ne postoji univerzalno rešenje. Idealna procedura je da nađete servis u kojem će majstor imati vremena i volje da se ozbiljnije posveti vašem automobilu i nađe uzrok umesto da uklanja simptome.

Nažalost, takvog majstora ili servis je teško naći. Stoga je mnogima jedina opcija da se nakon pada na tehničkom pregledu snalaze kako znaju i umeju, što često podrazumeva obradu diskova i stavljanje novih pločica, kupovinu novih diskova i pločica...

Naravno, bilo bi pametno da se provere i sve druge stvari – od stanja glavčine, ležaja, klješta, postojanja naslaga na površini na kojoj se spajaju disk i glavčina, do stanja samih guma (pneumatika).

U nekim slučajevima nakon zamene diskova sve bude u redu nekoliko hiljada kilometara, pa zatim krenu problemi iako vlasnik nije vozio oštro ili radio bilo šta što bi moglo da dovede do problema sa kočnicama.

Značajan faktor u čitavoj priči je i kvalitet diskova. Mada, ako kupite najkvalitetnije i najskuplje diskove koji nisu montirani kako treba, sav novac i trud opet padaju u vodu.

Ima li šanse da se ova obaveza ponovo odloži?

Šansa uvek postoji. Brojne stvari su bile odlagane u poslednji čas – od zamene razne dokumentacije, preko registarskih tablica, do provere raznih stvari zbog kojih može da se padne na tehničkom pregledu.

Do 5. jula ima još dosta vremena, tako da nada uvek ostaje. Međutim, šta se postiže tim odlaganjem?

Kad-tad će ova provera ponovo da zagorča život mnogim vozačima, iako njihovi automobili odlično koče, a pritom preterana ovalnost/iskrivljenost diskova nema veze sa starošću vozila. Naime, pokazalo se da veliki broj automobila mlađih od 10 godina pada na tehničkom pregledu zbog ovalnosti diskova.

Zaključak

Mnogi stručnjaci smatraju da merenje ovalnosti diskova, naročito sa ovako niskom tolerancijom, nema veze sa efikasnošću kočenja automobila.

To su pokazali i testovi emisije SAT. Ni propisi Evropske unije ne zahtevaju ovoliko nisku toleranciju – tih 20% je izbor osoba koje kod nas donose propise.

Uglavnom, ovalnost diskova se u EU ne smatra neispravnošću koja predstavlja opasnu neispravnost. Možemo još mnogo da pišemo na ovu temu, ali nema potrebe.

Suština je u tome da mnogi stručnjaci, ljudi koji rade na tehničkim pregledima i generalno ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, smatraju da ovalnost kočnica – naročito sa „granicom“ od 20%, nema gotovo nikakvog uticaja na bezbednost u saobraćaju.

Foto: Shuterstock.com


Pogledaj ostale vesti