Koliko su mlađi automobili u Evropi u odnosu na Srbiju?
Da li smo mi zaista deponija polovnih automobila iz Zapadne Evrope, kako često pišu mediji? Prosečna starost automobila u Srbiji je skoro 17,5 godina, što nije baš ohrabrujuće.
Međutim, pogledajmo koliko su stari automobili koji se voze u Evropskoj uniji i da li se kod njih vozni park podmlađuje ili možda stari?
Prema najnovijim dostupnim podacima, iz 2022. godine, prosečna starost automobila u EU bila je 12,3 godine. Nije to toliko daleko od 17 i „nešto sitno“? Ili jeste? Recite u komentarima šta vi mislite.
Uglavnom, 2020. godine prosečna starost u EU bila je 11,8 godina. Dakle, vozni park stari. Te „davne“ 2020. najstarije automobile imale su Litvanija (17,0) i Rumunija (16,9) , ali do 2022. situacija se osetno promenila, pa je Grčka pala na ubedljivo zadnje mesto sa prosečnom starošću od 17,3 godine.
Najnovije automobile i dalje ima Luksemburg, mada je prosečna starost sa 6,7 godina 2020. otišla na 7,9 godina 2022. godine, što nije zanemarljiva razlika.
Naravno, znamo da statistika ume da prikaže lažnu sliku. Znate onu izreku kako neko jede meso, neko kupus, a u proseku... Stoga smo u tabelu koju vidite ispod, pored podataka o ukupnom broju automobila u određenoj zemlji i njihovoj prosečnoj starosti, ubacili i broj automobila starijih od 10 godina.
Zaključak
Možda i jesmo deponija kada je u pitanju starost automobila, mada nismo mnogo gori od nekih članica EU. Na stranu Grčka, pogledajmo Češku, Poljsku, Slovačku, Mađarsku... Takođe, pogledajmo i broj automobila starijih od 10 godina, uzimajući u obzir naravno i ukupan broj automobila.
I ne smemo da zaboravimo da automobili na našim ulicama prolaze tehnički pregled, koji je danas veoma strog. Kada je u pitanju bezbednost – bahatost i kršenje saobraćajnih propisa glavni su uzroci stradanja u saobraćaju. Tvrdnje da su starija vozila automatski „opasnija“ na putu nemaju utemeljenje u praksi. Statistika pokazuje da je tehnička neispravnost vozila izuzetno mali faktor kada su uzroci udesa u pitanju.
Kada je u pitanju ekologija, moglo bi mnogo da se postigne podsticanjem trošenja plina (TNG) i metana (KPG), što bi smanjilo uvoz starijih dizelaša.
Podmlađivanju voznog parka u Srbiji pomoglo bi i smanjenje troškova uvoza, ali to je malo komplikovanija priča.
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
