Mercedes-Benz, pa još AMG - kako je sve počelo?

Tri magična slova mogu veoma da zainteresuju čak i one koji nisu ljubitelji marke Mercedes-Benz, bez obzira da li je to surovi dve i po tone teški terenac kao što je G-Klasa, admiralski brod kao S-Klasa ili nešto kompaktno i okretno kao što je A-Klasa (npr. A45 AMG - 380 KS i pogon na svim točkovima).

Istorija brenda AMG veoma je zanimljiva i pokazuje kako entuzijazam dva inženjera može da izazove zemljotres i na trkačkoj stazi i u svakodnevnom saobraćaju. 

Danas svaki Mercedes-Benz ima svoju AMG verziju, a mnogi modeli imaju i po dve ili tri verzije, sa različitim motorima i nivoom sportske agresivnosti. Stoga praktično nema potrebe da se vlasnici obraćaju tjunerskim kućama ukoliko im npr. najsnažnija „obična“ E-Klasa nije dovoljno brza ili nema dovoljno sportskih karakteristika u vožnji. 

Naravno, oznaka AMG ne znači da je tom automobilu prosto ugrađen motor velike kubikaže, sa ili bez turbo punjača ili kompresora, stavljeno sportsko vešanje i bolje kočnice. AMG je mnogo više od toga, kako u tehnološkom smislu, tako i po pitanju serijske opreme, materijala u kabini, aerodinamike, posebnih AMG felni, izduvnog sistema, agresivnijeg i atraktivnijeg spoljašnjeg izgleda…

Šta je AMG?

Puno ime je Mercedes-AMG GmbH. AMG je pod-brend Mercedes-Benz brenda, odnosno Daimler AG grupacije. Nezavisno od glavne kompanije radi i sarađuje sa raznim firmama na razvoju AMG modela, s obzirom na to da se u njih ugrađuju razne komponente koje se ne mogu naći u „civilnim“ verzijama.

Prvo malo „suvih podataka“, da bismo shvatili kako je AMG od nezavisne radionice postao širom sveta obožavan zvanični Mercedes-Benz „tjuner“, poznat po brutalno snažnim i brzim limuzinama. Daleko od toga da su mu strani kupei i kabrioleti, ali velika drumska krstarica sa ubrzanjem ozbiljnog sportskog dvoseda ima posebnu draž. Pritom, velika, teška i moćna limuzina je svojevremeno upravo i proslavila AMG i to ni manje ni više nego na trkačkoj stazi.

Kako je sve počelo?

AMG je osnovan 1967. kao radionica za proizvodnju, odnosno preradu serijskih u trkačke motore. Prvobitno ime bilo je „AMG Motorenbau und Entwicklungsgesellschaft mbH“. Vrlo je zanimljivo da su ga osnovali inženjeri Hans Werner Aufrecht i Erhard Melcher koji su pre toga radili upravo na razvoju novih Mercedes-Benz automobila.

Vratimo se nekoliko godina unazad. Prvog dana kada su se ova dva inženjera srela na poslu u Mercedes-Benz pogonima, bukvalno je došlo do svađe. Jednostavno, imali su toliko različit temperament. Ipak, uskoro su pored svog redovnog posla na Mercedes-Benz „mašinama“, počeli u svoje slobodno vreme da rade i na razvoju trkačkih motora. Prodavali su ih privatnim trkačkim timovima.

Na slici ispod je Erhard Melcher u ranim danima AMG-a.

Objašnjavali su kasnije u intervjuima da su ih praktično mušterije naterale da osnuju firmu specijalizovanu za tjuniranje. U slobodno vreme, posle posla ostajali su do duboko u noć i radili na modifikacijama motora. Prepravljali su ih po porudžbini, a automobili u koje su bili ugrađeni učestvovali su na trkama. 

Aufrecht je u stvari bio pravi vizionar i pokretačka sila. Kako sam kaže, znao je da mu je Melcher, kao izuzetno inteligentan i sposoban inženjer, bio neophodan da ostvari ono što je zamislio i da je bio siguran da će uz njega definitivno uspeti. Zato je morao da ga ubedi da zajednički osnuju firmu.

Inače, njihov kolega Manfred Schiek je koristeći Mercedes-Benz 300 SE koji su oni preradili 1965. godine čak 10 puta pobedio na šampionatu koji se može smatrati pretečom DTM-a. Ovakav uspeh je bio i odlična reklama za rad dvojice ambicioznih inženjera, kao i podsticaj njima da počnu sve ozbiljnije da se bave tim poslom. 

Tako su 1966. napustili Mercedes-Benz i 1967. osnovali AMG. Tajna imena AMG je sledeća - A kao prvo slovo prezimena prvog inženjera (Aufrecht), M kao prvo slovo prezimena drugog inženjera (Melcher) i G kao prvo slovo grada Großaspach, u kojem se Aufrecht rodio.

Privatni timovi koji su učestvovali na trkama veoma su cenili njihov rad na preradama motora. Prekretnica je bila 1971. kada je AMG svojim 300 SEL 6.8 osvojio drugo mesto na trci 24 sata Spa u Belgiji. 

Bio je to ogroman uspeh za AMG. Konkurencija je bila žestoka - Ford Capri RS, BMW 2800 CS, Chevrolet Camaro, Opel Commodore, Alfa Romeo GTA. Ipak, još pre same trke, na kvalifikacijama, 300 SEL 6.8 je u konkurenciji 60 automobila osvojio petu startnu poziciju. Već tada je mnogima postalo jasno da je đavo odneo šalu. 

Zanimljivo je da je na drugoj startnoj poziciji bio veliki Niki Lauda (Alpina BMW 2800 CS). Trka je počela! Već u prvom krugu Hans Heyer je uspeo sa petog da se probije na treće mesto. 

Nakon 308 krugova (svaki 14,1 km), tokom 24 časa, za volanom su se smenjivali iskusni Hans Heyer i Clemens Schickentanz. Mlađim generacijama njihova imena ne znače mnogo, ali reč je o trkačima sa zanimljivim karijerama.

Na slici ispod je fabrička replika ovog automobila proizvedena 2006. godine. Original je imao prilično uzbudljiv život nakon završetka trkačke karijere koja je kratko trajala (uglavnom zbog promena pravila) i ne zna se gde je na kraju završio. Između ostalog, zbog velike snage, mase i drugih karakteristika, služio je i kao vozilo za testiranje avionskih guma!

Poznat je i pod nadimkom „Red Sow“ na engleskom, „Roten Sau“ na nemačkom, dok bi prevod na srpski mogao da deluje malo uvredljivo – „Crvena krmača“, mada je i to malo diskutabilno. „Sow“ na engleskom može da označava i ženku drugih životinja, kao što je npr. medved. Dakle – u slobodnijem prevodu može da bude „Crvena mečka“, što se savršeno uklapa u duh našeg jezika. 

Inače, u domaćim tekstovima o ovom automobilu naći ćete šarolike prevode upravo kako bi se izbegla negativna konotacija reči krmača ili svinja. U svakom slučaju, kada bi neko našao original – onaj koji je vozio trku – taj moćni teškaš  mogao bi da se proda po basnaslovnoj ceni.

Bio je baziran na serijskom 300 SEL 6.3, koji je imao V8 motor sa 250 KS i mogao da razvije 220 km/h. Ovo je bila najbrža serijska limuzina u Nemačkoj, a sigurno i mnogo šire. 

Takođe je do 100 km/h mogao da stigne za samo 6.6 sekundi, što je i danas impresivan rezultat za mnoge ozbiljne automobile.

U AMG radionici prvo je povećana radna zapremina na 6,8 litara, da bi usledio čitav niz drugih prepravki. Rezultat – za ondašnje doba fantastičnih 428 KS, sa obrtnim momentom od preko 600 Nm. Morao je i na dijetu - sa početnih 1.830 spao je na 1.635 kilograma. A performanse – do „stotke“ za 4,2 sekunde. Nakon toga je mogao da nastavi sve do 265 km/h.

Pošto je AMG 300 SEL 6.8 bio potpuni autsajder, od koga niko nije očekivao iole ozbiljan rezultat, njegovim drugim mestom javnost je bila više oduševljena nego prvim mesto koje je osvojio Ford Capri RS. Naime, pošto je bio velik i težak, postojao je problem sa velikom potrošnjom goriva i posledično potrebom za češćim zaustavljanjem zbog dopune, kao i ozbiljnim opterećenjem koje su trpele gume. Međutim, koncepcija staze sa nekoliko dugih pravaca išla mu je na ruku. 

Uglavnom, ovo je bila fantastična reklama, pa je AMG još početkom sedamdesetih postao pravi hit. Mušterija koje su htele da im AMG „nabudži“ auto bilo je sve više. Veći deo AMG „operacije“ preselio se 1976. godine u Affalterbach, pri čemu je razvoj trkačkih motora ostao na staroj lokaciji. Istovremeno je Melcher prestao da bude partner u firmi, ali je ostao da radi na razvoju motora.

AMG je bio poznat po tome što su sve prepravke bile rađene izuzetno kvalitetno i po najstrožim fabričkim standardima. Ni tada, kao ni danas, automobil sa AMG znakom nije bio uopšte jeftin. Međutim, klijentele sa dovoljno novca bilo je više nego dovoljno, pa su se osim dodatnih konja, sportskog oslanjanja i kočnica, tražili i razni „egzotični“ detalji, uključujući  video/TV. 

Hammer – „neuhvatljiva“ limuzina

AMG je 1986. napravio najbržu limuzinu na svetu, pod nadimkom Hammer (na srpskom čekić ili macola). U 124-ku ubačen je 5.6-litarski V8 motor koji je AMG „nasvirao“ na 360 KS. Danas ovo ne deluje impresivno, ali u ono vreme definitivno je bilo. Kažu da je od 60 do 120 milja na čas (97 km/h do 193 km/h) mogao da stigne brže nego Lamborghini Countach (Setright, LJK. "Firebrand: AMG Hammer Sedan" Car Magazine, December, 1986. Pp.149-155).

Serijska nasnažnija verzija imala je 3.0-litarski motor u verziji 300E. Razni tjuneri, kojih je u to vreme u Nemačkoj bilo zaista mnogo, počeli su svoje prepravke. AMG je ipak, kao i uvek uostalom, uspeo da ih nadmaši.

Međutim, poseban problem za ljubitelje preciznih istorijskih podataka je to što nisu svi primerci imali iste karakteristike, kao ni isti izgled. Rađeni su za svakog kupca posebno, pa im se snaga, obrtni moment i druge karakteristike ne poklapaju uvek. Zato možete da naiđete na različite podatke po tom pitanju.

AMG je nudio nekoliko osnovnih paketa povećanja snage. Prvobitno je umesto 3.0-litarskog motora ubačen 5.0-litarski motor iz prve generacije 126-ice (tadašnja S-Klasa). Isti taj motor se ugrađivao i sa zapreminom povećanom na 5,4 litra. Reč je o motoru koji je korišćen i za „budženje“ 126-ice (logično). 

Ova  modifikacija je počela 1986, ali je već od 1987. počeo da se koristi novi 5,6-litarski motor iz druge generacije 126-ice (iz modela 560 SE, 560 SEL i 560 SEC). I ovaj motor su AMG-ove mušterije mogle da dobiju u originalnoj kubikaži ili „razbušen“ na 6.0 litara.

Da zaključimo – sve nabrojane verzije AMG-ove 124-ke sa V8 motorom, bez obzira o kojem motoru je reč, dobile su nadimak „Hammer“. Ali sve su ga i zaslužile – bez obzira na kubikažu i snagu, svaka je mogla da dostigne i probije magičnu granicu od 300 km/h, što je u ono vreme bilo prosto neverovatno za jednu limuzinu. Zanimljivo je da su kupci pored kupe verzija, tražili da dobiju i Hammer u karavan verziji!

Našli smo podatak da je, bar kad je američko tržište u pitanju, kupac za dodatnih 40.000 dolara mogao da dobije kubikažu povećanu na 6.0 litara i snagu na oko 400 KS, rekonfigurisan menjač i novi diferencijal. Ukupno je to bilo oko 170.000 dolara, što bi uzimajući u obzir inflaciju danas bilo preko 300.000 dolara. Ovakva verzija je do „stotke“ mogla da stigne za 5,4 sekunde.

Na slici ispod: Kupe verzija - AMG 300 CE 6.0 iz 1988. godine (C 124 serija).

Dakle, potražnja za veoma luksuznim i velikim, a istovremeno ekstremno brzim automobilima definitivno je postojala. Stoga su automobili koji su kasnije stizali bili sve snažniji i brži. 

Mercedes-Benz, pa još AMG - kako je sve počelo?

Ova slavna 190-ka (W201) koja je postojala u verzijama Evolution i Evolution II, bivala je rasprodata pre nego što je i zvanično predstavljena. Evolution II imao je 235 KS pri 7.200 o/min i 245 Nm pri 5.000 o/min, uz maksimalnu brzinu od 260 km/h. Ko je hteo da doplati, mogao je da dobije trkački paket koji je podizao snagu na 350 KS. Na osnovu njega AMG se takmičio u DTM-u „zverčicom“ na slikama ispod.

Na slici ispod: AMG-Mercedes-Benz 190 E 2.5-16 Evolution II - Klaus Ludwig 18. juna 1992. pobeđuje na obe trke na Nirburgringu.

Na slici ispod: Godina 1992, 11. oktobar. AMG-Mercedes-Benz 190 E 2.5-16 Evolution II. Klaus Ludwig (četvrti sleva), šampion u DTM-u. Drugo i treće mesto takođe osvojili AMG-ovi vozači. Ove sezone AMG je pobedio na 16 od ukupno 24 trke.

Inače, AMG-ovi uspesi u nemačkom DTM šampionatu su iz godine u godinu bili zaista impresivni. Isto kao i kvalitetne prerade serijskih vozila. Mercedes-Benz je prepoznao potencijal zvanične saradnje sa AMG-om. 

Pošto je do 1993. AMG postao visokopozicionirani dobavljač modifikovanih motora za Mercedes-Benz automobile, Daimler-Benz AG i AMG potpisuju ugovor o saradnji, kojim se dozvoljava AMG-u da koristi prednosti velike Mercedes-Benz prodajne mreže, što je dovelo do prvih serijski tjuniranih AMG Mercedes-Benz modela, ako tako možemo da se izrazimo. Prvi je bio C36 AMG upravo 1993. godine.

Na slici ispod: Mercedes-Benz C 36 AMG iz 1993. godine – prvi serijski automobil koji su zajednički razvili Mercedes-Benz i AMG.

Na slici ispod: Mercedes-Benz E 50 AMG iz 1995. godine. 

Na slici ispod: Naslednik – ne baš toliko slavan, ali mnogi su ga obožavali – E 55 AMG koji se proizvodio od 1999. do 2002. godine, sa 354 KS iz atmosferskog 5,4-litarskog motora.

 

Mercedes-Benz SL 73 AMG

Odakle početi... SL četvrte generacije (R 129) predstavljen je 1989. godine. Prvo su tu bili 3.0-litarski motori od 190 i 231 KS, kao i 5.0-litarski sa 326 KS. Zatim se 1992. pojavio 600 SL (slova iza brojeva!) sa 394 KS, a 1993. SL 60 AMG sa 381 KS.

SL je redizajniran 1995, uz dodatak čitave vojske raznih novih tehnoloških rešenja i uređaja. Nakon sledećeg redizajna 1998. izbačen je SL 60 AMG i umesto njega ubačen SL 55 AMG sa 354 KS. Međutim, tu se našao i SL 73 AMG sa V12 motorom i 525 KS. Postojala je i verzija od 7.0 umesto 7.3 litra, korišćena u veoma retkoj verziji SL 70 AMG. 

Mercedes-Benz preuzima AMG

Saradnja je bila toliko uspešna da je DaimlerChrysler (kako se grupacija zvala između 1998. i 2007.) preuzeo 51% akcija AMG-a koji je promenio ime u Mercedes-AMG GmbH. Jedan od osnivača AMG-a, Hans Werner Aufrecht je 1. januara 2005. prodao svoje preostale akcije tadašnjoj grupaciji DaimlerChrysler, a današnjoj grupaciji Daimler AG.

Napuštanje kompresora i prelazak na turbo punjače

Do ranih 2000-ih AMG se fokusirao na kompresorske V8 i V6 motore, ali ovaj koncept zvanično je napušten 2006. kada je na scenu stupio atmosferski 6.2-litarski V8 motor pod kodnom oznakom M156. Modeli sa ovim motorom su nosili oznaku 63 zbog istorijskih razloga iako je kubikaža bila 6.2 litra. 

Uostalom, Mercedes-Benz je i generalno napustio označavanje modela prema radnoj zapremini, tako da se već dugo na osnovu oznake neke verzije ne može ni približno zaključiti koliko kubika ima.

Volker Mornhinweg, predsedavajući AMG-a, izjavio je za AutoWeek 16. januara 2006. da AMG prestaje da koristi kompresore i da prelazi na turbo punjače. Tako je AMG za 2011. godinu predstavio M157 V8 biturbo motor od 5.5 litara, koji je stigao kao naslednik motoru M156 u modelima S-Klasa i CL-Klasa (ali je polako prešao i u druge modele).

„Preveliki“ broj verzija

Pasioniranim ljubiteljima brenda AMG, naročito onima koji „pate“ od toga da saznaju sve tehničke detalje (period proizvodnje, broj primeraka i slično), veliki problem da isprate čitavu priču predstavlja neverovatno veliki broj automobila koje je AMG tjunirao i to često isti model na različite načine, ubacivanjem motora različitih generacija, kubikaža i snage,  plus povećanjem originalne kubikaže, pa je tu i povećanje snage do različitih nivoa u zavisnosti od toga koliko je kupac želeo da potroši novca na razne modifikacije. 

Stoga smo ovde pokrili samo delić AMG-ove istorije, kako trkačke, tako i „civilne“. Da bi se detaljnije objasnio nastanak nekih verzija, trebalo bi napisati knjigu.

Na slici ispod je je nedavno završena specijalna egzibicija „50 godina AMG-a“, održana u Mercedes-Benz muzeju.