Kako naplatiti štetu na autu u drugoj zemlji
Šta se dešava ako otputujete na letovanje u Grčku, pa vam auto „čukne” Francuz? A šta da radite ako je u drugom automobilu bio Grk? Procedura se u ova dva primera razlikuje, ali je u oba slučaja peripetija oko naplate osiguranja mnogo manja ako pozovete policiju, nego ako pokušate da se nagodite oko krivice, čak i u slučaju minimalne štete.
Iako je od oktobra 2009. i van granica zemlje validan dokument za naknadu štete u osiguravajućoj kući – Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi – što znači da policija ne mora da izlazi na uviđaj, ipak je momke u uniformi bolje pozvati, savetuju u „Vinerštetiše” osiguranju, a prenosi sajt „Sve o osiguranju”. Napominju i da su u zemlji česti sporovi zbog kojih osiguravači izbegavaju da plate naknadu za takozvanu malu štetu, a kamoli u inostranstvu, gde je zakonodavstvo drugačije. Policija treba da obavi uviđaj, a kopija zapisnika gde „optuženi” stranac priznaje da je kriv za sudar – prva je stavka za naknadu štete. Alternativno, u tu svrhu se može priložiti i Evropski izveštaj. U zemljama u kojima ne funkcioniše sistem Zelene karte, Evropski izveštaj je, zapravo, polisa o auto-odgovornosti, pa treba obratiti pažnju da odeljak o registarskoj oznaci automobila koje je izazvalo sudar bude popunjen. U zemljama gde važi Zelena karta potrebno je pribaviti i njenu kopiju.
Ako se udes desio, na primer, u Grčkoj, a krivac je državljanin neke treće zemlje, onda treba pozvati grčki biro (broj se nalazi na Zelenoj karti), koji će poslati procenitelja štete da napravi zapisnik o tome koliko je oštećenje, koji su delovi za zamenu, a koji za popravku. Taj biro našem građaninu i isplaćuje štetu, bez obzira na to što je za udes kriv, recimo, Francuz. Ista je procedura i ako se „kucanje” desi u Hrvatskoj, Turskoj, Bugarskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji. Ako građanina Srbije udari stranac, biro države u kojoj se udes desio isplaćuje štetu, a kasnije se refundira od zemlje iz koje je vozač.
Kako za „Sve o osiguranju” kaže Milan Cerović, doskorašnji sekretar Udruženja osiguravača, taj sistem besprekorno funkcioniše i biro ne postavlja pitanje oko isplate štete. Ako im nije po volji, prvo plate, pa se žale. Čak i ako automobil koji je izazvao sudar nije bio osiguran, šteta se isplaćuje iz garantnog fonda.
Prema iskustvu iz domaće prakse Udruženja osiguravača, koje isplaćuje štete, ako se udes između stranaca desi u Srbiji, ceo postupak od podnošenja neophodnih dokumenata do isplate štete ne traje duže od 37 dana, uglavnom traje i znatno kraće.
Mnogo komplikovanije je doći do svog novca ako vas „kucne” vozač iz Grčke u Grčkoj – ne samo zato što su u toku štrajkovi u toj zemlji. Isto važi i za „mirnije” države, jer se u takvim slučajevima naknada ne isplaćuje po pravilima Zelene karte, već po individualnoj polisi od auto-odgovornosti.
To znači da se treba obratiti direktno osiguravajućoj kući kod koje je osigurano to vozilo, recimo „Elasu”, sa kopijom polise i policijskim zapisnikom sa uviđaja ili Evropskim izveštajem. Procenitelj te kuće će onda proceniti štetu i „Elas” će je nadoknaditi. U ovom konkretnom slučaju, od velike bi koristi bilo da grčki jezik govorite kao maternji.
S. Kostić
Preuzeto iz Politike
