Da li bi trebalo razdvojiti tehničke preglede od prodaje auto osiguranja?

Šta se sve krije ispod površine vode kada su u pitanju obavezno osiguranje automobila i tehnički pregledi vozila? „Voda“ je prilično mutna, pa sve detalje verovatno nećemo nikada otkriti, ali bacimo pogled na nekoliko „virova“ – nelegalne provizije od prodaje polisa, nelojalna konkurencija, tehnički bez prisustva vozila, malverzacije zbog kojih je bilo i hapšenja i zatvaranja...

Da li bi obavezno auto osiguranje moglo da pojeftini kada bi se takve i slične stvari dovele u red? Mnogi smatraju da bi moglo. Podsetimo se – jula 2014. osiguranje je poskupelo za 45%, što je, istina, prvo poskupljenje od 2008. godine.

Takođe, već dugo se govori o potpunom razdvajanju prodaje obaveznog auto osiguranja i tehničkih pregleda, ali do sada nije bilo konkretnih poteza po tom pitanju. Dok se jedni zalažu za taj potez uz obrazloženje da će se tako unaprediti kvalitet tehničkih pregleda, drugi se oštro protive

Gde kupujete osiguranje?

Otišli ste da obavite registraciju automobila i u skladu s tim našli ste se na tehničkom pregledu. Tamo su vam, pored samog tehničkog pregleda, ponudili popunjavanje svih uplatnica i kupovinu polise obaveznog osiguranja na istom mestu.

Ovo je uobičajena procedura i vozači je prihvataju zdravo za gotovo. Međutim, da li je sve tako jednostavno?

Da li na tehničkom pregledu možemo da biramo osiguravajuću kuću?

Na nekim tehničkim pregledima možemo da biramo osiguravajuću kuću (mada je izbor obično vrlo ograničen) čiju ćemo polisu obaveznog osiguranja kupiti, dok na drugima ne možemo. Međutim, prilikom same procedure na tehničkom pregledu, mušterija se uglavnom ništa ni ne pita, već samo dobije polisu osiguravajuće kuće koju „preferira“ određeni tehnički pregled, ne znajući uopšte za mogućnost izbora.

Čak i ako postavite pitanje na tu temu, obično ćete dobiti začuđen pogled i odgovor da tu ni nema nikakve razlike. Istina, razlike se svode na nekoliko stotina dinara, ali taj novac je možda polovina nečije dnevnice. Da li biste vi radili 4-5 sati potpuno besplatno, bez obzira kojim poslom se bavite?

Tu je i pitanje zelenog kartona, koji vam treba kada putujete u Makedoniju ili BiH – kod nekih osiguravajućih kuća je razlika u njegovoj ceni i po 1.000 dinara. Ponovo pitanje – pošto je nekim ljudima dnevnica 1.000 dinara, da li biste vi radili 8-9 sati potpuno besplatno?

Istina, vi možete da birate na kojem ćete tehničkom pregledu obaviti pregled svog vozila, ali po nepisanom pravilu vozači idu tamo gde im je najbliže kako bi uštedeli i vreme i gorivo. Možete da kupite polisu i u filijali osiguravajuće kuće, mada se tu javlja problem izuzetno slabe pokrivenosti filijalama, a jedan od razloga je upravo prodaja preko tehničkih pregleda. Začarani krug, zar ne?

Privlačenje mušterija besplatnim tehničkim pregledima

Odete na određeni tehnički pregled privučeni besplatnom uslugom, ali zato ćete možda skuplje platiti polisu i zeleni karton. Međutim, tu je i nešto drugo – tehnički pregledi dobijaju proviziju od 5% od svake prodate polise.

Da li tehnički pregledi žive od prodaje obaveznog osiguranja?

Tehnički pregledi po zakonu od svake prodate polise obaveznog auto osiguranja mogu na ime provizije da dobiju maksimalno 5%, što iznosi:
 

* država je propisala minimalnu cenu obaveznog osiguranja, a osiguravajuće kuće imaju pravo da je povećaju ukoliko žele.

Realno gledajući, ove provizije nisu velike, naročito kada se uzmu u obzir slučajevi kada se tehnički pregledi uopšte ne naplaćuju!

U čemu je tajna?

O tome se proteklih godina već mnogo govorilo, ali konkretno rešenje nije nađeno.

Pošto je provizija koju osiguravajuća društva daju tehničkim pregledima zakonom ograničena na 5%, pronalaze se drugi načini da osiguravajuće kuće „nagrade“ tehničke preglede koji prodaju isključivo njihove polise. Naravno, ovde je teško dokazati nelegalne radnje, pošto se navodno koriste dobro uhodani metodi (nećemo ulaziti u detalje).

Dakle, pošto tehnički pregledi predstavljaju ogroman prodajni lanac polisa obaveznog osiguranja, navodno određene osiguravajuće kuće pronalaze način kako da zaobilaznim putem povećaju proviziju za prodaju svojih polisa.

Zašto se običnog vozača tiče kolike provizije dobijaju tehnički pregledi?

Ako ima novca za veće provizije tehničkim pregledima i finansiranje lanca za samu realizaciju isplate provizije zaobilaznim putem, onda ima i prostora da se smanji cena osiguranja ukoliko bi se ta praksa zaustavila.

Da preformulišemo, pošto osiguravajuće kuće, pored zakonom propisanih provizija, moraju za „naklonost“ tehničkih pregleda da snose i druge troškove u „sivoj zoni“, to znači da rastu njihovi troškovi poslovanja, a ti troškovi poslovanja se pokrivaju novcem vlasnika automobila koji svoja vozila osiguravaju.

Čitava priča o obaveznom osiguranju je začarani krug - što veće troškove po raznim osnovama imaju osiguravajuće kuće, to će tražiti više novca od vozača ili će sama država povećati minimalne cene obaveznog osiguranja „kako bi se sistem održao stabilnim“.

Ne krivimo osiguravajuće kuće – jednostavno, sistem je postavljen tako da onaj ko se ne bori svim sredstvima vrlo brzo potone. Zato bi trebalo promeniti sistem.

Rešenje – prodaja preko interneta?

Prodaja osiguranja preko interneta mogla bi u dobroj meri da reši ovaj problem, pri čemu vozači koji nisu vični kompjuteru ne moraju da zaziru od komplikovanih procedura, popunjavanja raznih obrazaca i slično. Ovaj način prodaje vrlo je fleksibilan (npr. po načinu plaćanja, preuzimanja same polise, itd.), a mnogo toga može da se obavi i telefonom u direktnom razgovoru sa operaterom.

Kod nas još uvek vlada solidno nepoverenje prema ovakvoj vrsti kupovine osiguranja, iako za to nema osnova. Kada bi se sve to obavljalo preko interneta, ne bi bilo potrebe da se plaćaju provizije tehničkim pregledima i samim tim postoji prostor da se smanje troškovi poslovanja osiguravajućih kuća.

Ako „ode“ obavezno osiguranje, brojni tehnički pregledi će se zatvoriti?

Možda hoće, a možda i neće – mnogo toga zavisi i od izmena zakona koje se (navodno) uskoro očekuju, a koje bi trebalo da uvedu i minimalnu cenu tehničkog pregleda, kao i da uvedu oštrije standarde koje tehnički pregledi moraju da ispunjavaju.

Samim tim bi se mnogi tehnički pregledi zatvorili i bez odvajanja prodaje polisa od tehničkih pregleda. I u samim udruženjima tehničkih pregleda su svesni problema, pa već više godina traže da država uvede minimalnu cenu tehničkog pregleda, što bi praktično ukinulo mogućnost privlačenja mušterija besplatnim tehničkim pregledima ili cenama koje su ekonomski neisplative.

Hoće li poskupeti tehnički pregled ako „ode“ obavezno osiguranje?

Pošto bi se mnogi zatvorili, vozači bi se „prelili“ na one preostale tehničke preglede, koji bi imali više posla i više zarađivali. Naravno, tu ostaje socijalni momenat, zbog radnika iz zatvorenih tehničkih pregleda koji bi ostali bez posla...

Naravno, svako se bori „za svoj dinar“, tj. za svoju egzistenciju, ali na kraju sve to ide preko leđa vozača, koji već plaćaju visoke akcize na gorivo, skupu putarinu, imaju velike troškove održavanja sistema vešanja i upravljanja koji često stradaju zbog loših puteva, suludo nepravedan sistem bonusa i malusa, itd.

Međutim, ne zna se šta trenutno piše u predlogu tih izmena, niti da li će do toga zaista doći i kada. Ova tema se aktuelizovala početkom prošle godine i do danas se nije mnogo odmaklo, bar koliko mi znamo.

Tehnički bez tehničkog, tj. bez pregleda vozila?

Tu su i agencije za registraciju vozila koje „sređuju“ registraciju bez potrebe da se automobil uopšte odvozi na tehnički pregled. Sve se završava samo „papirološki“. Na ovu pojavu već godinama upozoravaju i sama udruženja tehničkih pregleda i traže akciju države.

Bilo je kontrola i više stotina tehničkih pregleda je zatvoreno. Problem ipak i dalje postoji.

Propuštanjem neispravnih vozila do provizije od polise?

Nema goreg osećaja nego kad vam na tehničkom kažu da nešto ne valja na autu, npr. da levi točak mnogo slabije koči od desnog. Već ste izgubili pola dana, a sad treba juriti majstora koji ima vremena da vam to što pre sredi.

Zato je uvek dobro ići na neki tehnički pregled gde možete da se „dogovorite“ u slučaju da nešto ne valja na autu. Vi ćete kočnice, naravno, srediti „već sutra“. Naravno, niste ih sredili ni tad, ni sledeća tri meseca, pošto po vašem mišljenju auto sasvim dobro koči.

Međutim, padne letnja kišica, asfalt postane kao premazan uljem i vi se prilikom prvog oštrijeg kočenja zanesete i udarite i auto ispred sebe i pored sebe.

Ovakve situacije su još jedan argument za razdvajanje tehničkih pregleda i prodaje polisa – tehnički pregledi bi trebalo da se bave svojom primarnom delatnošću, a nadležni da strogim kontrolama spreče propuštanje neispravnih vozila.

Pre nego što počnete da besnite zbog toga što vam ovo „miriše“ ne samo na ukidanje besplatnih tehničkih pregleda, već i na ozbiljno poskupljenje, imajte u vidu da auto sa lošim kočnicama može da udari upravo vas ili nekog od vaših najdražih...

Na čijoj strani su osiguravajuće kuće?

Osiguravajuće kuće su podeljene po tom pitanju. Jedne u tehničkim pregledima vide svoju razgranatu mrežu prodaje, pri čemu ne moraju da zakupljuju prostor, plaćaju zaposlene i prateće troškove (iako moraju da plaćaju proviziju, legalnu i „sivu“), dok druge kažu da upravo na tom polju vode bespoštednu borbu sa nelojalnom konkurencijom.

Kako je u Evropskoj uniji?

U zemljama Evropske unije kupovina obaveznog auto osiguranja putem interneta potpuno je uobičajena i donosi brojne pogodnosti vozačima. Sam tehnički pregled vozila nije vezan za kupovinu obaveznog osiguranja.

Međutim, tamo se cena osiguranja ne određuje nelogično kao kod nas – isključivo prema snazi automobila, već prema brojnim faktorima koji utiču na to koliki je rizik da se određenim vozilom izazove šteta - starost i vozačko iskustvo vlasnika, njegov vozački dosije (prekršaji, dosadašnje izazivanje udesa), njegovo porodično stanje, region (podela zemlje po zonama rizika), karakteristike vozila uključujući marku i model (npr. BMW sa 184 KS je rizičniji od nekog minivena sa 80 KS), ko će još osim samog vlasnika voziti taj automobil i njegovi podaci (dosije, starost, itd.)...

Zato vozači u inostranstvu sednu za kompjuter i i izaberu adekvatno osiguranje za sebe. Odnedavno tako nešto moguće je i kod nas putem sajta www.osiguranik.com

Zaključak

Nema zaključka. Čitava situacija je komplikovana iz mnogo razloga – neusaglašeni zakoni i pravilnici, najavljivanje skorog usvajanja novih zakona i pravilnika, pa odlaganje, zatim usvajanje ali uz odlaganje primene, pa najavljivanje početka primene i tako u krug... Tu su i rupe u zakonima zbog kojih se jedni kažnjavaju a drugi ne, nelojalna konkurencija...

Na kraju, sve se lomi preko leđa prosečnog čoveka, tj. vozača, koji teško može da isprati šta se na ovom polju uopšte dešava, tako da ne može ni da zauzme svoj stav i izrazi mišljenje u npr. nekoj peticiji.

Vozači, koji uostalom i finansiraju čitavu ovu mašineriju, trebalo bi da imaju bar neko pravo glasa ili mogućnost saradnje sa zakonodavnim organima i ostalim karikama u ovom lancu, umesto što služe samo kao sredstvo za punjenje državnog budžeta.

Dragan Romčević