Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronike

04.02.2013. u 16:15

Kako se manipuliše kilometražom i da li proizvođači pokušavaju to da spreče?

Prevare sa brojačem kilometara spadaju, bez ikakve sumnje, među najstarije prevare prilikom prodaje polovnih automobila. Međutim, sam postupak vraćanje kilometraže nije ostao isti već se menjao hvatajući korak sa vremenom i tehničkim napretkom.

 

U vreme mehanike

U vreme kada su na automobilima preovladavali mehanički instrumenti i brojač kilometara je bio mehanički, pokretan uz pomoć upletene sajle. Tada je postupak vraćanja kilometraže bila komplikovana veština kojom su se mogli baviti umešni instrument- majstori, precizni mehaničari i autoelektričari.

Ne samo što je na starijim automobilima sa tradicionalnim mehaničkim brojačem kilometara vraćanje kilometraže bilo teže, već je na njima bilo mnogo lakše prepoznati da li je neko „petljao“ sa brojčanikom. Za razliku od digitalnog displeja, mehanički brojač ima vidljivo pokretno brojilo, pa ako cifre na brojaču nisu poravnate, to može biti signal prevare. Na vraćanje kilometraže može da ukaže i neravnomeran ton boja na brojčaniku. Mehanički brojači kilometara koje je ugrađivao General Motors imaju crno obojene razmake između cifara. Ako su ti razmaci srebrni ili beli, to je znak da vršena manipulacija sa brojačem.

 

U vreme elektronike

Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronikeBilo kako bilo, sistem mehaničkih brojčanika je proglašen zastarelim i zamenjen je elektronskim brojačima sa digitalnim displejima. Brojač kilometara danas spada u funkcije modula instrument- table, računara sa jednim ili više mikroprocesora. Sam podatak o pređenoj kilometraži se nalazi u EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) memoriji. Kako joj i ime kaže, radi se o izbrisivoj programabilnoj memoriji samo za čitanje, dakle o trajnom memorijskom čipu. Ipak, EPROM čipovi mogu da se reprogramiraju otvaranjem instrument table. Tada se memorijski čip skida, otvara, lemi i ručno reprogramira.

Sem ovog fizičkog pristupa, memorijskom čipu se može pristupiti i priključivanjem dijagnostičkog uređaja kablom na dijagnostički priključak OBD (On-Board Diagnostic) sistema. Tada govorimo o flešovanju (ubacivanje nove verzije softvera) modula instrument table pomoću uređaja za vraćanje kilometraže.

Hajde da malo pojasnimo ove pojmove. OBD kompjuterska dijagnostika je prvobitno osmišljena u Kaliforniji kao sistem koji tokom rada motora nadzire sklopove bitne za optimalno sagorevanje goriva i što manju koncentraciju štetnih izduvnih gasova. OBD je omogućio da se na tehničkom pregledu pomoću dijagnostičkih uređaja mogu iščitavati greške ili kvarovi koji su nastali u toku vožnje i zabeleženi u memoriji svakog modula u automobilu.

OBD je vremenom evoluirao, njegova usavršena verzija nosi oznaku OBD II, kojoj u Evropi po osobinama odgovara verzija sistema koja nosi oznaku EOBD (European On-Board Diagnosis). Vozila opremljena EOBD sistemom imaju 16-pinski dijagnostički priključak, koji omogućava spajanje dijagnostičkog uređaja sa računarskom mrežom vozila i prenos podataka. Propisano je da ovaj dijagnostički priključak mora biti dostupan sa vozačevog sedišta. Po pravilu ga možete pronaći levo ili desno od upravljača, skrivenog iza plastičnog poklopca koji se može skinuti bez upotrebe alata.

Savremeni automobili su premreženi elektronikom, a da bi ona funkcionisala neophodni su elektronski komunikacioni sistemi. Jedan od danas najčešće korišćenih jeste CAN bus (Controller Area Network) mreža, koja je otvorila mogućnost da različiti uređaji i moduli razmenjuju podatke preko zajedničke sabirnice podataka.

Zahvaljući CAN bus mreži dijagnostikom je moguće pristupiti motorskom menadžmentu, automatskom menjaču, sistemu svetlosne signalizacije, modulu ABS ili ESP sistema, vazdušnim jastucima, sistemu za nadzor unutrašnjosti vozila, instrument tabli i mnogim drugim uređajima.


Kako se zloupotrebljava nova tehnologija?

Iako su kooperanti automobilske industrije svojevremeno razvili digitalni brojač kilometara upravo da bi smanjili mogućnosti za prevaru, pokazalo se da je novi način merenja kilometraže zapravo umnogome olakšao manipulacije sa kilometražom.

Čim su ovladali veštinama kompjuterske dijagnostike, prevaranti su shvatili da im OBD dijagnostički sistemi i CAN-Bus magistrala omogućavaju pristup svim informacijama pohranjenim u upravljačkim uređajima, uključujući tu i podatak o pređenoj kilometraži.

Zloupotreba je olakšana utoliko što su dijagnostički uređaji multifunkcionalni, pa njihova proizvodnja i reklamiranje nisu zabranjeni. Takvi uređaji se slobodno prodaju, a istovremeno su izvršenje prevare sa vraćanjem kilometraže učinili veoma jednostavnom. Kao što hakeri provale u računarske sisteme da bi ukrali podatke ili prouzrokovali konfuziju i pad sistema, tako i „skidači kilometara“ uz upotrebu odgovarajućeg softvera i hardvera (dijagnostičkih kalibratora brojača kilometara, koji su razvijeni za servisnu korekciju kilometraže) mogu da nameste bilo koji podatak o kilometraži.

Kod automobila kod kojih je podatak o broju pređenih kilometara memorisan samo u EPROM memorijskom čipu modula instrument-table posao prevaranata je sasvim jednostavan. Dovoljno je priključiti uređaj za korekciju kilometraže jednim kablom na OBD - dijagnostički priključak, a zatim pratiti uputstva na touchscreen ekranu uređaja. Pojaviće se čarobnjak za instalaciju drajvera pomoću kojeg se instaliraju drajveri koji omogućavaju komunikaciju interfejsa i računara. Nakon završetka instalacije drajvera treba pokrenuti program, konektovati se na instrument tablu i ovde se može vratiti kilometraža na željenu vrednost. Sve se završi za 30 sekundi.

Da bi se doskočilo ovoj praksi, proizvođači su još pre više od jedne decenije počeli da podatke o kilometraži čuvaju ne samo u EPROM memoriji modula instrument-table, već na više različitih modula na vozilu. Tako su, na primer, kod vozila na kojima se za otključavanje i zaključavanje vrata i prtljažnika, kao i za pokretanje i zaustavljanje motora, koristi elektronski ključ, podaci o broju pređenih kilometara sadržani i u memoriji ključa. BMW, na primer, takvu vrstu ključa koristi od kraja devedesetih godina, dok je Audi počeo da ga koristi od 2007. godine kada je predstavljen A5 Coupé. Čuvanjem pravih podataka o pređenoj kilometraži ključevi ovakvog tipa mogu da razotkriju moguću prevaru.

U teoriji, podaci o pređenoj kilometraži koji su memorisani u brojnim modulima bi trebalo da obezbede da samo specijalizovana servisna radionica može da bude u stanju da očita stvarnu pređenu kilometražu koja tada može da se uporedi sa brojem kilometara na instrumentu. Međutim, pokazalo se da za profesionalce ni tu nema prepreka. Postupak manipulisanja i izmene podataka o pređenoj kilometraži traje duže i komplikovaniji je ali nije i nepremostiv problem za umešne hakere opremljene aktuelnim softverom. Ipak, ovakvi sistemi zaštite pokazali su se korisnim jer se oni sa manje znanja i strpljenja najčešće opredeljuju za manipulisanje samo sa brojačem pređenih kilometara. Zato, ako razmišljate o kupovini polovnog automobila, ili ste to već uradili, a postoji i najmanja sumnja da je pređena kilometraža lažirana, odvezite automobil do servisne radionice i uporedite stanje kilometraže sadržane u memoriji modula i na brojaču. Ako se pokaže razlika u podacima, najbolje je da odustanete od kupovine ili da tražite proporcionalno umanjenje cene.

Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronike

Vraćanje kilometraže ide u prilog proizvođačima automobila?

Kao što neki proizvođači posvećuju veću pažnju razvoju sistema uređaja protiv krađe, i među velikim markama automobila postoje one koje umešnije čuvaju podatke o ukupnoj kilometraži od onih drugih. Međutim, svaki tip automobila i svi dosadašnji sistemi zaštite, pre ili kasnije, budu „provaljeni“ i završe na cenovniku falsifikatora. Kada se nov automobil pojavi na tržištu ne prođe mnogo vremena pre nego što i njegova zaštita ne bude oborena. Ti podaci dolaze do falsifikatora u vidu ažurirane, najnovije verzije softvera za njihov uređaj.

To ipak ne znači da ne postoje tehnologije koje bi sasvim onemogućile nedozvoljeni pristup svim ovim podacima. Te tehnologije odavno postoje, štaviše veoma su delotvorne (svoju delotvornost su pokazale u drugim branšama, kao što je to Pay-TV ili kreditne kartice), ali je veliki problem u tome što se ne ugrađuju u automobile.

Proizvođače bi, prema mišljenju eksperata, ugradnja ovih tehnologija u automobile koštala svega jedan ili dva evra po vozilu. Za većeg proizvođača automobila, čija je godišnja proizvodnja tri miliona vozila, godišnji izdaci bi bili povećani za samo šest miliona evra – što je jedan hiljaditi deo u odnosu na štetu koja bi tim ulaganjem mogla biti sprečena.

Međutim, proizvođači sve do danas kao da ne vide neki značajniji povod da to urade. Zašto je to tako? Na kraju krajeva i oni trpe materijalnu štetu zbog neosnovanog ostvarenja garantnih prava i zbog gubitka ugleda kod stranaka. Izgleda da kod njih ipak preovladava hladna logika da mnogo veću štetu, ipak, trpe kupci. Ustvari, to što su cene polovnjaka sa vraćenom kilometražom nerealne i povećavaju prosek cena polovnih automobila, ide u prilog fabrikama! Tako će lakše prodati svoje nove automobile, koji će tim pre biti na ceni ako čuvaju svoju vrednost i kao polovni (makar i lažirani).

Sa takvim načinom razmišljanja fabrike bi morale da raskrste jednom za svagda. Ako im je iole stalo do toga da zaštite potrošače proizvođači automobila moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da postupak manipulacije postane toliko komplikovan i skup za prevarante da im se više jednostavno ne isplati.

 

U narednom tekstu moći ćete da pročitate: Koje sve štete prete kupcu zbog vraćene kilometraže?

Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com

Najčitaniji saveti


Komentara: 20

Pregleda:73179
4.5
Prepišite tekst sa sličice
 
Polovniautomobili.com Vam se zahvaljuje što učestvujete u komentarisanju sadržaja i time doprinosite poboljšanju ponude našeg sajta. Vaši komentari, mišljenje, pohvale i kritike su dobrodošli.

Polovniautomobili.com zadržava pravo moderiranja i neobjavljivanja komentara koji nisu vezani za temu teksta koji se komentariše, kao i psovke, direktno vređanje, nepristojno izražavanje, upisivanje jedne osobe pod različitim imenima i reklamiranje drugih sajtova, proizvoda ili usluga.
Pogledaj

  • Nesa 14.08.2014. u 01:24

    Automobil 2001.presao oko 150.000.km.Isti taj model auta 2010.godiste ista kilometraza?Kako je to moguce!!

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • mile srbin 10.07.2014. u 17:11

    mi smo takav narod da kilometraza mora da se smanjuje,sada kada sam prodavao auto bmw x5 3.0d sa originalnih 370.000 km za 6500e a realna cena za 200.000km je nekih 8500-9000e niko me mesecima nije zvao niti na pijaci pitao za auto kada vidi km,posle dodjem na ideju i stavim 170.000km i prodam auto za vrlo brzo vreme za iste pare(6500e).Tako da je neko moje misljenje da se gleda auto ne predjena kilometraza

    Slažem se: 4 Ne slažem se: 1

  • Ivan S 01.07.2014. u 20:09

    @Insider ne znam baš koliko je pametno kupovati auto od lizing kuća i banaka. Uglavnom to su kola od pravnih lica, što znači raubovanje maksimalno od strane x zaposlenih. Ili od fizičkih lica koji takođe to teraju bez ikakvog osvrtanja. Daću ti primer firma uzme kola, tera jedno 300,000 onda vrati kilometražu na 170,000 i vrati lizing kući. Taj posao je obavio svoje i nema više računice da ga otplaćuješ. Druga opcija, uzmem ja auto nov, teram 30,000 radim servis kod majstor Mićka, onda vratim kilometražu na 10.000 i odem u zvanični servis. Oni sve odrade i upišu. Posle tri godine, auto prešao stotku a u knjižici, sve overeno stoji 10,000km. Ne možemo ni da zamislimo šta se sve radi sa kolima : (

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • nikola 16.06.2014. u 20:27

    2008. год. КУПИО САМ НУБИРУ КАРАВАН, годиште 2001 . НА САТУ 142000км. САДА ИМАМ 272000 км. ЗНАЧИ ДА САМ ЈА ПРЕШАО 130000 км. ЗА НЕПУНИХ 6 година.АУТО ЈЕ УВЕЗЕН ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ И ПО КИЛОМЕТРАЖИ ИСПАДА ДА ЈЕ БИВШИ ВЛАСНИК ЗА 7 год. ПРЕШАО МАЊЕ НЕГО ЈА У СРБИЈИ ЗА 6год. ПРОСТО НЕВЕРОВАТНО, ЗАР НЕ....ПС. НИСАМ ТАКСИСТА НЕГО ГА КОРИСТИМ ЗА ЛИЧНО-ФАМИЛИЈАРНЕ ПОТРЕБЕ.

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • Zoran J Bozovic 12.04.2013. u 09:10

    Postovani, koji, ovlasceni, servisi u Bgd imaju mogucnost totalne i verodostojne provere kilometraze? Pozdrav

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • meda 16.03.2013. u 17:51

    da kod nasih neobavestenih kupaca nisu prolazile takve sicarske fore ,tipa baba vozila auto po decu u skolu ,a babin unuk rally vozac i tome slicno ,ne bi svaki seljak sto ima njivu pored puta otvarao Auto plac nego prodavao stoku i djubrivo ...

    Slažem se: 6 Ne slažem se: 0

  • Ziivorad 07.10.2012. u 15:06

    Pre šest godina kupio sam auto (1999. godiste) kome je na satu pisao: 218 000 km, ali mi je njegovo stanje delovalo fenomenalno (bez sminke), tako da nisam obracao paznju na taj podatak i kupio sam ga bez nekog veceg cenjkanja... Danas, sest (i po) godina kasnije na satu je 306 000, a ja apsolutno nikakvih problema s njim nisam imao i uz moje redovno odrzavanje i dalje je u odlicnom stanju... Medjutim, znam da, ako bih ga sada ponudio za prodaju, sanse da ga neko kupi s tolikom kilometrazom su minimalne, tako da cu ga verovatno morati prodati nekom preprodavcu koji ce vratiti kilometrazu, nasminkati ga i lepo prodati... I onda ce kupac koji gleda i kome je bitno stanje na km satu a ne stanje vozila, platiti taj auto recimo 2.500, a ja sam ga prodavao za realnu cenu od npr. 2.000 e.

    Slažem se: 15 Ne slažem se: 1

  • Zoki SM 22.08.2012. u 19:19

    @PukiZnači zamenili su još i haubu, prednji branik, vrata i ofabali oko brava, zamenili celokupni tapacirung i kožna sedišta, ručice oko volana, ogibljenje hmmmm. Svašata je moguće i to sve u tih 100€. Naravno da ne spominjem da svako iole svercersko pranje neće proći ispod 70€. Mada opet ne kažem da prevara nema, računajte da uz maksimalnu exploataciju auta prelaze 50000 km ređe ali pređu znači 5 god star auto 250000 km.

    Slažem se: 4 Ne slažem se: 0

  • Puki 17.08.2012. u 21:01

    @Zoki SM Zoki kod nas prevara način života. Daću ti neke cene: 40 evra nova kožna obloga volana, 15 evra kožna suknjica menjača, 30 evra neko ludačko dubinsko pranje unutrašnjosti, 20 evra papučice gasa,kvačila, u šemi su i tapetari... Za 100-tinak evra eto kao novog auta sa 132.000km koji je "vozio penzioner jednom nedeljno do pošte da podigne penziju i plati infostan i struju".

    Slažem se: 7 Ne slažem se: 0

  • Zoki SM 16.08.2012. u 13:35

    Niko nije ovde spomenuo da se odavno diže kilometraža zbog iznosa carine (što je veća kilometraža carina je manja) pa se naknadno to vraća što donosi dodatnu konfuziju kod kupaca. I naravno sam vizuelni pregled vozila vam može dosta toga reći, jel možete pogrešiti da li je automobil prešao 150 ili 250 hiljada km. ali da je prešao 400-500 hiljada teško će se tu greška napraviti. Volan, menjač, papučice, komande, sedišta, sam izgled kabine itd. mnogo govore o kilometraži vozila. Naravno i sasija kao što su kvake, stakla, vrata, hauba, felne itd. Kao bore kod čoveka :). U krajnjoj liniji dijagnostika plus vizuelan pregled i rešiće te problem ako vi to ne znate kupujte sa nekim ko zna.

    Slažem se: 7 Ne slažem se: 4

  • Insider 15.08.2012. u 09:41

    U preprodaji kola nema puno filozofije, dobar auto preko (znaci ispod ili oko 100.000 jedan ili dva vlasnika) isto godiste je skuplji nego kod nas 1000 do 2000 eura a gde je porez, carina i zarada preprodavca? Znaci auta koja nasi sverceri traze i dovoze moraju biti ili dobro udarena (uvoz takvih je zvanicno zabranjen) ili sa motorom kome je potrebna generalna ili je totalno propao pa mora drugi motor ili ako nista od ovoga da su presla minimum 400.000km da bi svi u lancu zaradili. Najbolja kupovina je auto od banke ili lizinga kod nas tu bar znas na cemu si ili da sam odes preko, ispasce te skuplje nego na placu ili pijaci ali znaces bar sta si kupio a ne macku u dzaku i kao uvek kazu preprodavci uradi mu veliki servis "za svaki slucaj" jer vise ni oni sami ne znaju sa koliko su ga vracali :)

    Slažem se: 8 Ne slažem se: 0

  • Driver 14.08.2012. u 22:54

    Kao sto rece covek:"Kupci i prodavci treba da se naviknu šta koliko košta i vredi. Dobro održavan, 10-god star auto, koji je prešao 250kkm u DE vredi 2.5-4keur, i to je realnost. Takav auto (naglašavam, održavan u DE ili NL) vredi kupiti. Ali da se zna, prešao je 250kkm, a ne 85000." A mi bi ovde da ga kupimo za te pare, i da ima 100000 km. E pa ne ide rodjaci, ne ide... Kilometraze ce prestati da se rade kad ljudi budu prestali da ih gledaju, a pocnu da gledaju stanje(i cenu). I kad izadju napokon iz Yuga i shvate da auto sa 250 000 km ne mora da bude krs.

    Slažem se: 15 Ne slažem se: 0

  • Laslo Pocik 14.08.2012. u 11:57

    Neznam dali ste primetili da skoro sva uvezena vozila od "uvoznika" imaju uglavnom podešenu kilometražu 120000 do 165000km, stara su manje od 10 godina, ... bla-bla. Zakon bi trebao da stane na kraj ovoj masovnoj prevari kupaca, treba samo pogledati izlizalost delova, unutrašnjost vozila, sve maximalno izšminkano a u stvari sve dotrajalo i istrošeno do kosti. Nikom ne preporučujem kupovinu sa Autoplacova barem dok se ne dokaže verodostojnost kilometraže vozila, verujte čast izuzecima vrhunski nas varaju.

    Slažem se: 11 Ne slažem se: 2

  • zoran 13.08.2012. u 10:47

    prava stvar samo sto vise obavestenja da bih se zastitio ovaj prevareni obican svet od uzaludnog bacanja novca

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • ki 13.08.2012. u 09:00

    text je šampionski nefokusiran, priča o svemu manje bitnom, poput naziva portova itd. a ne objašnjava pomenut sistem memorije na ključu i kako se to 'pobeđuje' i kako uopšte funkcioniše. takođe, ne objašnjava KOJA NOVA TEHNOLOGIJA to sprečava i kako

    Slažem se: 5 Ne slažem se: 1

  • darkside 11.08.2012. u 23:31

    Ovo je otprilike jedini dobar tekst na celom sajtu. Zašto vam i ostali tekstovi nisu ovakvi?

    Slažem se: 3 Ne slažem se: 0

  • Milos 09.08.2012. u 20:46

    Sjajan tekst, sjajan...

    Slažem se: 1 Ne slažem se: 0

  • Miki 09.08.2012. u 19:01

    Bilo bi lepo da napišete i pravne probleme koje prodavac može da ima. Recimo, kupim auto koji "ima 120kkm", na nekom placu, odem u zvaničan servis, izlistaju Evropsku bazu serviserskih podataka i kažu mi da je tom autu prošle godine u Minhenu npr. rađen servis na 260kkm. Ja se vrnem na plac i tražim sve troškove koje sam imao nazad i vratim prodavcu auto, uz pretnju tužbom, koju ako nisam dokon i ostvarim. Bla.bla.bla... Kupci i prodavci treba da se naviknu šta koliko košta i vredi. Dobro održavan, 10-god star auto, koji je prešao 250kkm u DE vredi 2.5-4keur, i to je realnost. Takav auto (naglašavam, održavan u DE ili NL) vredi kupiti. Ali da se zna, prešao je 250kkm, a ne 85000.

    Slažem se: 13 Ne slažem se: 0

  • Duka 08.08.2012. u 15:36

    Odlican tekst, sve pohvale!

    Slažem se: 1 Ne slažem se: 0

  • kostakurta v b 08.08.2012. u 14:44

    Svaka čast, ovo je prvi tekst koji mi se svideo. Molim vas nastavite tako. pozdrav

    Slažem se: 4 Ne slažem se: 1