Novi problem kod uvoza polovnjaka – naknadno plaćanje carine

Carina proverava dokaze koje prilikom uvoza podnose kupci kako bi dokazali da je auto proizveden u EU i da na njega ne mora da se plati carina. Ako se utvrdi da je dokaz neispravan ili falsifikovan, moraćete da platite carinu.

Za one koji ne vole da čitaju dajemo skraćenu verziju:

1. Uvezli ste iz EU auto koji je proizveden u EU
2. Oslobođeni ste carine zato što je auto proizveden u EU
3. Međutim, naša Carina sumnja da ste falsifikovali dokaz da je auto proizveden u EU
4. Naša Carina šalje zahtev za proveru dokumentacije stranoj Carini
5. Strana Carina ne odgovori na vreme ili se pokaže da je dokaz zaista falsifikovan ili da postoji neka druga nepravilnost
6. Vi morate naknadno da platite razliku u carinskim dažbinama

Kako se to proverava, ko se proverava i nakon koliko vremena mogu da budem siguran da neću morati naknadno da platim carinu?

Objasnimo prvo kako se dokazuje da je auto proizveden u Evropskoj uniji – za to vam treba ili EUR1 obrazac ili izjava na fakturi:

1. EUR1 obrazac je od Nove godine za mnoga vozila veoma teško dobiti (ali je ipak moguće u zavisnosti od više faktora) pošto su određeni proizvođači prestali da izdaju potvrdu neophodnu da bi Carina zemlje iz koje se auto izvozi overila EUR1 obrazac.
    
2. Izjava na fakturi – ona se proverava! Auto plac ili drugi prodavac (pravno lice) u inostranstvu, na fakturi vam napiše Izjavu kojom tvrdi da je auto proizveden u Evropskoj uniji i to vam je dokaz na srpskoj Carini da ne morate da plaćate carinu

Ako je Izjavu na fakturi dao „neovlašćeni izvoznik“ (tj. prodavac – „običan“ auto plac u inostranstvu), ona  može da se koristi samo za kola vrednosti do 6.000 evra! Gleda se iznos na fakturi, mada nezvanično saznajemo da se ranije gledala vrednost prema AMSS katalogu.

Međutim, ako kupujete vozilo od ovlašćenog izvoznika, kojem su carinski organi zemlje u kojoj taj izvoznik ima sedište dali ovlašćenje – od njega možete da dobijete Izjavu na fakturi i za polovna vozila vrednosti veće od 6.000 evra, tj. bez ograničenja vrednosti.

Ovlašćeni izvoznik je obično (nema strogih pravila) neka veća firma koja je ispunila kriterijume i „stekla poverenje“ kako bi samostalno mogla da daje izjave o preferencijalnom poreklu bez obzira na vrednost robe koja se izvozi - u našem slučaju to su polovni automobili.

Naglašavamo – ne oslanjajte se slepo na informacije koje ovde pročitate! Pre nego što krenete da kupite polovan automobil u inostranstvu, prvo se dobro informišite na više strana i konsultujte nekog špeditera!

Podsećamo, špediter ne dovozi kola na prikolici, već sređuje uvoznu dokumentaciju (što po zakonu ni ne možete sami da radite). Zato nađite nekog špeditera pre same kupovine, kako bi vas on proveo kroz čitavu proceduru od početka do kraja – tako ćete izbeći razne potencijalne probleme!

Zašto bih morao naknadno da platim carinu?

Zato što Carina može da posumnja da Izjava na fakturi nije po propisima i odluči da je proveri.

Javio nam se veći broj vlasnika uvezenih polovnjaka koji su i nakon više od 6 meseci od uvoza dobili nalog da treba da plate carinu zato što je naša Carina nakon provere zaključila da postoje nepravilnosti, tj. da je izjava na fakturi falsifikovana ili je neispravna na neki drugi način.

Da li se proverava samo samo Izjava na fakturi ili je „na meti“ i EUR1 obrazac?

Najčešće se proverava Izjava na fakturi, a EUR1 obrazac nešto ređe.

Kako se obavlja provera?

Provere dokaza o poreklu obavljaju se nasumice ili u slučaju opravdane sumnje. Proveri su podložna sva dokumenta. Srpska Carina šalje dokumenta i podatke carinskim organima zemlje izvoznice, uz zahtev za proveru u navođenje razloga za proveru.

Kako su nam objasnili u Carini: „Ako se desi, da u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč, ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organ koji je podneo zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman“.

Drugim rečima, ako Carina zemlje iz koje ste uvezli automobil ne odgovori našoj Carini u roku od 10 meseci; ili ako odgovor ne sadrži dovoljno dokaza da potvrdi verodostojnost Izjave na fakturi kojom ste dokazali da je vaš automobil proizveden u EU, moraćete da platite carinu.

Nakon koliko vremena mogu da budem  siguran da neće biti provere, tj. rizika da ću morati da platim carinu?

Nakon tri godine, kako su nam rekli u Carini: „Protokolom o poreklu propisano je da izvoznik mora da čuva dokumenta za dokazivanje porekla najmanje tri godine i u tom roku se može sprovoditi naknadna verifikacija izdatih dokaza o poreklu“.

Nezvanično saznajemo da je bilo naknadnih naplata carine i kažnjavanja i nakon više od tri godine.

Da li sam „bezbedan“ ako kupim polovni automobil iz inostranstva na auto placu u Srbiji?

Naravno – ako kupite uvezenog polovnjaka na auto placu u Srbiji, ne postoji razlog za strah.

Ukoliko Carina naknadno utvrdi da je Izjava na fakturi npr. falsifikovana, ona će to rešavati sa auto placem koji je auto uvezao, a vi sa tim nemate apsolutno ništa. Carina će biti naplaćena od auto placa.

Dakle, samo ako ste vi, kao fizičko lice, označeni kao uvoznik, odnosno carinski obveznik, tada postoji obaveza naknadnog plaćanja carine.

Zašto naša Carina toliko sumnja u verodostojnost dokaza da je auto proizveden u Evropskoj uniji?

Prenosimo odgovor Uprave carina:

„Prema dosadašnjem iskustvu Uprave carina, ishod sprovedenih provera, u velikom broju pokazuje, da recimo, izvozno preduzeće iz Evropske unije nema poslovne odnose sa Srbijom, odnosno, da na poslovnim računima izvoznog preduzeća iz EU nema podataka o izvoznim deklaracijama i trgovinskim transakcijama koje se odnose na fakture, ili ako ih ima, „izjava na fakturi“ nije prvobitno stavljena na komercijalna dokumenta; da je došlo do uzurpacije identiteta izvoznog preduzeća iz EU (falsifikovanja imena, logoa, zaštitnog znaka, marke, potpisa itd. i njihovog lažnog korišćenja); da izvozno preduzeće iz EU ne raspolaže dokaznom dokumentacijom o poreklu robe; da je izvozno preduzeće iz EU, na koje se odnosi faktura sa izjavom izvoznika o poreklu robe, ugašeno; da su fakture, koje smo poslali na proveru odštampane na drugačijem formatu od onih koje su prezentovane u trenutku izvoznog carinjenja u EU i da se vrednosti na fakturama ne poklapaju. 

Postoje li kazne i kolike su?

Prenosimo zvaničan odgovor Uprave carina:

„Ukoliko se proverom utvrdi da izjava na fakturi  sadrži određene nepravilnosti,  podnosilac deklaracije–uvoznik, eventualno posredni zastupnik koji je podneo carinskom organu isprave sa netačnom sadržinom, mogu biti kažnjeni zbog izvršenja prekršaja.

Propisana kazna je u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa uskraćenih dažbina, uz zaštitnu meru oduzimanja robe.

Kada je reč o posrednom ili neposrednom prilaganju isprava uz carinsku deklaraciju, koje sadrže netačne i neistinite podatke, bez obzira da li je bilo namere ili ne podnosioca isprava, ukoliko su na taj način plaćene dažbine u manjem iznosu, radi se o carinskom prekršaju, za koji je propisana novčana kazna, za pravno lice od 50.000 do 1.500.000 dinara, odnosno za odgovrno lice u pravnom licu, u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, a za preduzetnika i novčana kazna, u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara“.

Podelite vaša iskustva

Nastavljamo da se bavimo ovom temom, te vas pozivamo da podelite vaša iskustva putem komentara ili ih pošaljete na email [email protected] (uz punu zaštitu privatnosti vaših podataka).

Dragan Romčević