10 pitanja o bezbednosti u saobraćaju

Neumoljiva statistika kaže da mlađi muškarci najčešće stradaju za volanom, a stariji od 65 godina kao pešaci. Dobro je znati da put u Grčku za one koji slabije vide podrazumeva i rezervne naočare za vid, dok u Italiji za razgovor mobilnim tokom vožnje može da se zaradi kazna... 

Samo u jednom danu, 27. juna, na putevima u Srbiji, prema podacima Uprave saobraćajne policije, evidentirano je 117 saobraćajnih udesa, u kojima je jedna osoba stradala, a 66 je bilo povređeno. U Beogradu se (od ovog broja) dogodila 51 nezgoda u kojoj su 23 osobe potražile pomoć lekara. Ljudski faktor je, prema raspoloživim podacima, jedini krivac za 57 odsto saobraćajnih nezgoda, a jedan od uzroka u 90 odsto slučajeva. Vozilo (ili stručno: mehanički faktor) kao jedini uzrok se navodi u svega 2,4 odsto saobraćajnog traumatizma, a faktor okoline (put) izolovan je kao uzročnik u 4,7 odsto nezgoda. Nema sumnje da je čovek uglavnom krivac za sve loše što se za volanom događa, pa se logično postavlja pitanje otkud toliko grešaka u vožnji.

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za bezbednost saobraćaja, u periodu od 2010. do 2014. godine na teritoriji Srbije dogodilo se ukupno 3.508 saobraćajnih nezgoda sa učešćem traktora, od čega je 269 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. Policijske uprave na čijim teritorijama je povećana ugroženost lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora jesu: Valjevo, Jagodina, Kragujevac, Niš, Novi Pazar i Prijepolje.

Kada stručnjaci uzmu u obzir sve ove brojke i takozvani ljudski faktor, odmah pominju uzrast, iskustvo, pol, vid, psihomotorne sposobnosti, inteligenciju, ličnost, umor i dnevni bioritam, alkohol, lekove i opojna sredstva... kao nešto što doprinosi neprijatnom iskustvu na ulici ili autoputu.

Uzrast je jedan od često pominjanih činilaca nezgoda. Prema podacima kojima raspolaže Agencija za bezbednost saobraćaja, u odnosu na starost učesnika u saobraćajnim nezgodama, najveći rizik od smrtnog stradanja imaju mladi, najčešće 20–24 godine i osobe od 65 godina. Svaki četvrti poginuli učesnik u saobraćaju je lice starije od 65 godina, najčešće u svojstvu pešaka. I još nešto je primećeno, stariji češće smrtno stradaju u saobraćaju na dva točka, kao biciklisti, nego kao vozači putničkog vozila.

Mladi plaćaju danak nedovoljnoj obučenosti i manjku iskustva, a u poznijim godinama fiziološke i psihološke promene doprinose većem broju nezgoda. Statistika „kaže” da broj nezgoda opada sa pređenim kilometrima tokom godina vožnje, što znači da se stiče posebna saobraćajna zrelost.

Muškarci skrive dvostruko više nezgoda nego žene, što je posledica toga što oni dvostruko više voze. Kod mlađih vozača ne postoje bitne razlike između muškaraca i žena u broju nezgoda. Međutim, u odnosu na poštovanje saobraćajnih pravila, tu su razlike očevidne jer su žene disciplinovanije.

Muškarci čine 81 odsto svih mladih poginulih u saobraćajnim nezgodama u Srbiji. Rizik stradanja u saobraćaju je četiri puta veći za mlade muškarce nego za mlade žene.

Početkom letnje sezone uvek se poveća broj saobraćajnih nesreća u Srbiji. Stručnjaci zato upozoravaju vozače motocikala da kacige ne samo nose, već i vežu kako bi smanjili rizik od povreda ako dođe do udesa. Roditelji u Srbiji ne vezuju decu u automobilima sigurnosnim pojasevima, jer prosto nisu svesni koliko je to važno za bezbednost deteta. Kazne imaju efekat, slažu se svi, ali bolje bi bilo da vozač neka osnovna pravila usvoji bez prinude.

Pešacima nije lako ni kada žele da pešice stignu tamo kuda su naumili, pogotovo ako nema trotoara pa su prinuđeni da hodaju ivicom kolovoza. A tek pomisao na poljoprivrednike na traktorima koji iz polja izlaze na put blatnjavih guma, iako je to zakonom strogo zabranjeno.

Mnogo toga može da se učini za bezbednost u saobraćaju, ali je za to potrebna budnost društva, kao i kažnjavanje ne samo nesavesnih vozača, već i nesavesnih putara. Saobraćajna policija je zadužena za vozače i vozila, kao i za saobraćajnu infrastrukturu. 

Početak vikenda, letnje vrućine, uz jake pljuskove, turistička, građevinska i poljoprivredna sezona, donose vozačima osim gužvi, često i druge probleme na putevima, zahtevaju veliki oprez  ̶   kaže Vesna Barbulović iz Auto-moto saveza Srbije. O bezbednosti se govorilo i na Međunarodnoj  konferenciji „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” u aprilu ove godine u Vrnjačkoj Banji pod okriljem „Decenije akcije za bezbednost saobraćaja na putevima 2011–2020.” koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Naravno da bi se smanjio prognozirani nivo stradanja u drumskom saobraćaju širom sveta do 2020. godine, pojašnjava naša sagovornica.

1. Od čega se polazi da bi nešto bilo preduzeto, da li od konkretnih podataka?

Ukupna statistika o saobraćajnim nezgodama, kako se čulo na konferenciji,  može da ukaže na veličinu problema. U Srbiji su podaci o saobraćajnim nezgodama u periodu od 1996. do 2014. godine evidentirani u okviru Jedinstvenog informacionog sistema (JIS baze) MUP-a Republike Srbije. Od 2014. baza podataka SN (saobraćajnih nezgoda) podrazumeva znatno veći broj činjenica. Agencija za bezbednost saobraćaja analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 9).

2. Zašto muškarci češće ginu u saobraćaju?

Da, i to značajno. Rezultati analiza koje je sprovela agencija ukazuju na to da su muškarci mnogo veći problem sa aspekta bezbednosti saobraćaja od žena. Žene čine 51 odsto ukupnog stanovništva Republike Srbije, ali muškarci čine 78 odsto poginulih u saobraćajnim nezgodama u Srbiji kao vozači putničkog automobila (31 odsto), dok žene stradaju kao pešaci (43 odsto) i putnici u automobilu (36 odsto).

3. O čemu vozači misle pre nego što sednu za volan, bar na osnovu iskustva u Auto-moto savezu?

Operativnom centru AMSS javi se dnevno u proseku telefonom oko hiljadu ljudi, i to kada nisu praznici, vikend i turistička sezona. Kada počnu gužve bude i do 2.000 poziva. Prošle godine za tri letnja meseca (jun, jul i avgust) bilo je 13.000 intervencija, pružena je pomoć vozačima i njihovim porodicama na putu u zemlji i u inostranstvu. Najčešća pitanja (na 011 1987) jesu o radovima na putu, gužvi na naplatnim rampama i graničnim prelazima, saveti za najbolju rutu u slučaju radova na saobraćajnicama, o potrebnim međunarodnim dokumentima, zelenom kartonu, međunarodnoj vozačkoj dozvoli i dozvoli za upravljanje tuđim vozilom.

4. Šta se mora imati u vidu kada su tropske vrućine?

Pre polaska na duži put neophodno je prekontrolisati sve tečnosti, kočnice, pritisak u gumama. Verujem da svaki odgovoran vozač to zna da uradi ili se osloni na obližnji servis, proveri na benzinskoj pumpi. Povremene kontrole trebalo bi da se vrše i po dolasku na odredište, kao i pred povratak kući. AMSS ima akciju od 4. do 9. jula – besplatnu proveru tehničke ispravnosti  vozila, na više od 100 adresa.

5.  Pripreme za put puno toga podrazumevaju.

Ako se ide na put u inostranstvo treba na vreme pripremiti dokumenta: vozačku i saobraćajnu dozvolu, polisu osiguranja, pasoš, kao i zeleni karton za države gde je ovaj dokument neophodan (Makedonija, Bosna i Hercegovina...). Pred putovanje je pravi trenutak i da se proveri da li je u autu sva neophodna oprema. Podsećam, to su: kompleti za prvu pomoć koji moraju biti standardizovani, a dobro je imati na umu da je u pojedinim zemljama, poput Grčke, neophodan i aparat za gašenje požara

6. Šta vozač treba da uradi da bi putovanje bilo bezbedno?

Ako se duže putuje, na svaka dva sata pravi se kratka pauza da se protegnu noge. Neprekidna vožnja od 10 sati je maltretiranje i za vozača i za mašinu. Na put je najbolje krenuti u ranim jutarnjim časovima, jer su tada vozač i putnici najodmorniji. Pored toga, vožnja noću je znatno napornija zbog smanjene vidljivosti, a i organizam je naviknut da spava u to doba, a to može biti vrlo opasno. Posebno su opasni rani jutarnji časovi i ukoliko se putuje noću. Zato vozač treba čim primeti da mu se spava da stane na prvom sledećem odmorištu i odmori se. Ukoliko nastavi vožnju, borba sa umorom će ga dodatno iscrpsti i može zaspati za volanom iako mu se čini da se to neće dogoditi. Energetska pića i slatkiši pomažu da vozač ostane budan, ali mu smanjuju koncentraciju. Još jedan od razloga da se danju putuje jeste činjenica da je noću mnogo teže rešiti bilo kakav problem, pa makar to bila i izduvana guma.

7. Šta se savetuje putnicima?

Klima uređaj u vozilu je svakako od velike pomoći tokom vožnje, ali za njegovo korišćenje ipak važe neka pravila koja se moraju ispoštovati, zbog zdravlja putnika. Podešavanje temperature podrazumeva da ona u vozilu ne bude niža od spoljne temperaturu za više od 10 stepeni. Ukoliko je napolju 35 stepeni, optimalno je da klima-uređaj radi na 26–28 stepeni. Dalje spuštanje temperature nije preporučljivo jer može izazvati šok prilikom izlaska iz automobila. Vozači automobila bez klima-uređaja moraju biti još oprezniji u vožnji, zato što toplota negativno utiče na koncentraciju.

Pre puta kao i tokom puta preporučuju se lagani obroci jer je poznato da se nakon obilne porcije organizam uspava. Idealna užina na dugim putovanjima jeste jezgrasto voće, kao što su lešnik, badem, brazilski orah, a naravno, uvek je dobrodošlo i sveže voće, posebno su dobre jabuke. Ne preporučuju se gusti sokovi sa šećerom već obična voda.

8. Preporuka koja se dobija na informacijama?

U danima turističkih smena, za praznike i vikendom treba koristiti alternativne granične prelaze, kao što je prelaz Đala ka Mađarskoj. Za preporuku je i TAG uređaj JP Srbije za elektronsku naplatu putarina (ENP), koji je prenosiv u drugo putničko vozilo i koji se poput mobilnog telefona može dopuniti, a kupuje se i na benzinskoj pumpi. Jedna od važnih napomena jeste planiranje potrošnje goriva. Dešava se da vozač u želji da se rezervoar napuni jeftinijim gorivom na samoj granici sa zemljom u koju ide na kraju završi sa praznim rezervoarom. 

9.  Na šta treba još obratiti pažnju prilikom puta u inostranstvo?

Treba se raspitati o propisima zemlje u koju se ide, primera radi kazne za telefoniranje tokom vožnje u Italiji su rigorozne, a u Grčkoj oni koji nose naočare za vid i imaju ih na slici u dozvoli, moraju da pokažu i rezervne naočare. U inostranstvu je potreban dodatni oprez prilikom vožnje da bi se izbeglo plaćanje kazni. Situacija je dodatno otežana ako policija zaustavi automobil na pustom delu puta i napiše kaznu, a ispostavi se da u blizini nema gde da se podigne ili zameni novac.

10. Neke od najčešćih grešaka na našim putevima?

Najčešći prekršaj je brzina veća od dozvoljene. Mnogi vozači se ne libe da u naseljenim mestima, gde je brzina ograničena na 50 kilometara na sat, pritisnu jače gas. Pešaci, po zakonu, imaju prvenstvo prolaza na pešačkom prelazu. Svedoci smo da automobili jednostavno projure, iako je pešak već zakoračio na kolovoz. To nepoštovanje prvenstva prolaza je vrlo opasno. Telefoniranje u toku vožnje je redovna pojava. To za posledicu ima smanjenu pažnju, pa se zato dešava da vozači koji telefoniraju ili kucaju poruke naglo koče ili naglo menjaju pravac kretanja. Podsetila bih da neki vozači imaju običaj da se približe automobilu ispred, na metar. Dovoljan je jedan trenutak neopreznosti pa da dođe do kasnog kočenja i sudara. Saobraćajni stručnjaci savetuju vozačima da budu posebno oprezni kada se približavaju semaforima jer teško je predvideti da li će neko kada se upali žuto svetlo dati gas ili prikočiti. Veliki broj lakših saobraćajnih nezgoda su posledica vožnje bez uključivanja migavaca. Kada neko menja pravac prirodno je da ukoči i eto problema ukoliko to ostali učesnici u saobraćaju ne očekuju.

Slavica Berić (Politika)/Fotografije: M. Janković, S. Berić, Petre cc by 2.0