Akvaplaning – šta uraditi kad auto počne da „pliva“?

Vožnja po kiši je rizična iz više razloga. Magle se stakla, auto slabije koči, udarne rupe postaju „nevidljive“, saobraćaj se usporava, saobraćajne gužve postaju još gore, vozači još nervozniji...

Akvaplaning je ipak naročito opasan, pošto do njega uglavnom dolazi pri višim brzinama, a pritom može potpuno da se izgubi kontrola nad vozilom, što znači da i posledice mogu da budu katastrofalne.

Šta je akvaplaning i kako do njega dolazi?

Guma na sebi ima „šaru“ koja je takvog oblika da se kroz posebne kanale izbacuje (istiskuje) voda preko koje guma prelazi. Kvalitetne gume sa neistrošenom „šarom“ mogu da izbace zaista velike količine vode kroz te kanale.

Međutim, u nekim situacijama gume jednostavno ne mogu da dovoljno brzo da istisnu vodu na koju nailaze, pa se između guma i asfalta stvara sloj vode koji ne može da pobegne i ponaša se kao najklizaviji led.

Tada gume u potpunosti gube kontakt sa asfaltom. To se zove akvaplaning.

Pošto guma više ne „drži“ asfalt, svašta može da se desi – od blagog i kratkog „klizanja“ u stranu, preko laganog zanošenja, do potpunog gubitka kontrole.

Šta će da se desi kada dođe do akvaplaninga zavisi od zaista mnogo faktora:

a)   Brzina kretanja
b)   Da li je auto na pravcu ili u blagoj (i brzoj) krivini
c)   Količina/dubina vode na asfaltu
d)   Gume – dubina šare, kvalitet...
e)   Da li je reč o vožnji velikom brzinom po jakoj kiši ili o naletanju na baru

Tu su i faktori koje mnogi ne smatraju važnim, ali ipak mogu da utiču u velikoj meri: odnos širine i visine gume, namena gume (letnja, zimska, all-season), masa vozila (što je auto lakši, to je podložniji akvaplaningu)...  

Generalno, što je gumi više istrošena šara, akvaplaning će lakše da se javi.

Pri kojim brzinama može doći do akvaplaninga? Uglavnom preko 50 km/h, mada ukoliko i pri nižoj brzini uletite u dublju vodu na putu, takođe može doći do privremenog gubitka kontrole ili čak ozbiljnijih posledica, naročito ako vozač panično odreaguje kočenjem ili volanom.

Inače, kada pogonski točkovi izgube kontakt sa podlogom zbog akvaplaninga, obrtaji motora mogu naglo da skoče, mada i tu situacija zavisi od toga da li je kontakt izgubio samo točak sa jedne strane, da li auto ima ESP ili samo ASR i kako će oni odreagovati ukoliko ih ima. Ukratko – nema univerzalnog pravila.

Auto može i samo levim ili desnim točkovima da naleti na baru na putu i da se samo na njima javi akvaplaning, što može da se manifestuje na različite načine u zavisnosti od dubine vode, brzine kretanja, stanja guma, itd. U takvim situacijama najbolje je da se ne reaguje već da pustite da auto pređe i da zadržite pravac kretanja.

Kako reagovati kada dođe do akvaplaninga?

Bez panike – to je veoma važno. Bez oštrog kočenja i kontriranja volanom.

Podignite stopalo sa papučice gasa, ali ne suviše naglo. Ukoliko se nalazite na pravcu i nije došlo do zanošenja, čim auto dovoljno uspori i točkovi ostvare dovoljan kontakt sa asfaltom, moći ćete da povratite punu kontrolu.

Za to vreme čvrsto držite upravljač u odgovarajućem položaju, odnosno u pravcu u kojem se vozilo kreće.

Ako počnete blago da se zanosite, pažljivo sa kontriranjem, pošto može da se desi da gume iznenada dobiju trakciju, što lako može da dovede do mnogo ozbiljnijeg zanošenja i gubitka kontrole nad vozilom.

Jednostavno, teško je dati univerzalne savete kako se ponašati kod akvaplaninga. Teorija je jedno, a praksa je nešto potpuno drugo...

Na primer, akvaplaning ne mora da „uhvati“ ili „pusti“ istovremeno sva četiri točka, pa kočenje ili naglo puštanje gasa može da dovede do zanošenja, dok bi lagano puštanje gasa pomoglo da se vrati trakcija i kontrola nad vozilom. Možda trakciju izgube samo prednji točkovi...

Čak se i saveti nekih proizvođača guma, instruktora vožnje i raznih organizacija koje se bave bezbednošću u saobraćaju razlikuju. Na primer, Continental savetuje da se odmah pusti gas i pritisne kvačilo, naravno uz izbegavanje pomeranja volana i oštrog kočenja. Instruktori iz „Mercedes-Benz Vans“ kažu da treba da se pritisne kvačilo uz veoma pažljivo kočenje. 

Postoje i drugi primeri koji se razlikuju po pitanju toga kako treba reagovati.

Mi smatramo da gas ne treba naglo puštati pošto takva akcija može da ima efekat snažnog kočenja.

Ne treba nikoga da krivimo za neusaglašenost saveta – ovo je jedna od najkomplikovanijih situacija koje mogu da se dogode u vožnji.

Akvaplaning ne mora da se pojavi na svim točkovima

Ova činjenica dodatno komplikuje situaciju, naročito kod automobila koji nemaju naprednu „elektroniku“, kao što su ABS, ASR ili ESP.

Jednostavno, ako vozač počne refleksno da koči, a njegov auto nema „elektroniku“ koja će da stabilizuje auto, zanošenje može da bude katastrofalno, čak i ako je u pitanju naletanje na malo veću baru.

Akvaplaning takođe može da se pojavi a da vozač to i ne primeti, naročito ako je reč o kratkotrajnoj pojavi. Možda se auto „trzne“ kada ESP odreaguje čim točkovi dobiju trakciju, dok će vozač to pripisati nekoj neravnini na putu.

Kako izbeći akvaplaning?

• Prilagoditi brzinu uslovima na putut
• Usporite kada naiđete na deo puta na kojem deluje da je voda dublja, preko mostova, nadvožnjaka i podvožnjaka, na deo puta sa lošijim asfaltom ili kolotrazima, itd.
• Proveravajte dubinu šare na gumama
• Gume moraju da budu naduvane na odgovarajući pritisak, zato što su nedovoljno naduvane gume rizične i u ovoj situaciji
• Ako vozite po auto-putu ili nekom drugom putu na kojem ima kolotraga, budite mnogo pažljiviji. U kolotrazima se skuplja voda – treba li dalje objašnjavati?

Zaključak

Prilagodite brzinu kretanja uslovima na putu. I bez obzira na rizik od akvaplaninga, imajte na umu da je put kočenja duži nego po suvom.

Foto: Shutterstock.com