Kompletan vodič za restauraciju motocikla

Restauracija motocikla je proces u kome se stari motocikl delimično ili potpuno obnavlja na nivo približan fabričkom stanju. Nisu retki slučajevi započetih i napuštenih restauracija nakon izgubljenog vremena i novca. U ovom tekstu daćemo vam korisne smernice i savete kako da projekat uspešno izvedete od početka do kraja.

Zašto se rade restauracije?

Postoje novi motocikl retro dizajna, zašto bi se obnavljao stari? Restuaraciju možete posmatrati iz više uglova. Kao vraćanje retkog motocikla na drum iz želje da vozite motocikl iz određenog perioda motociklizma, radi ispunjavanja sopstvene želje za specifičnim modelom motocikla koji ste želeli kao dete.

Nisu retki slučajevi da se restauracije rade iz emotivne vrednosti, kada se obnavlja motocikl koji je uspomena ili porodično nasleđe. Takođe, restauracija može biti i komercijalna, sa ciljem da se motocikl obnovi i proda po većoj ceni.

Za restauraciju je potreban prostor i vreme

Restauracija je iscrpan projekat koji zahteva dosta vremena provedenog u garaži. Svakako, dobrom organizacijom uvek se nađe bar sat vremena da se nešto poradi, ali restauracija nije posao od par dana ili nedelja. Pravo pitanje je da li ćete imati volje da „gurate“ duži vremenski period. Koliko vremena treba za restauraciju zavisi od mnogo faktora kao što je trenutno stanje i kompleksnost motocikla, intenzitet rada, novac, itd.

Prostor u kome radite je takođe bitan. Premeštanje motocikla sa jedne lokacije na drugu, nemogućnost odlaganja delova, alata, uticaj vremenskih uslova značajno će otežati projekat restauracije. Garaža u kojoj ćete raditi bez ometanja je preduslov.

Koliko imate alata na raspologanju?

Vilasti, okasti, nasadni ključevi, klješta, prese, kompresor, brusilica, bušilica, itd. Ukoliko niste profesionalac, sasvim je sigurno da će vam pored osnovnog alata verovatno zatrebati da dokupite još alata za specifične poslove. To može biti trošak koji će vam proći „ispod radara“. Koliko vam alata treba, opet zavisi od stanja i tipa motocikla koji se restaurira. Što je motocikl jednostavniji, veća je šansa da vam neće trebati puno alata. Kako će vam alat trebati stalno, ne oslanjajte se puno na pozajmljivanje.

Vaše veštine su presudne

Mogu li ja da restauriram motocikl ili ne? U najmanju ruku je potrebno je da poznajete osnove mehanike. Da vam je jasan princip rada motocikla i njegovih sklopova. Ne morate da znate sve. Za specifičnosti, savet je da nabavite servisno uputstvo za motocikl koji restaurirate, a možete ih naći na internetu.

Većina motocikala ili brend poseduje armiju ljubitelja, pa je dobro da se učlanite u neku od grupa na društvenim mrežama ili na moto forum gde ćete moći da pitate za savet i rešenja. Opet, različiti motocikli zahtevaju različit nivo veština.

Kako to motocikli diktira alat, veštine i vreme?

Presudan faktor je sam motocikl. Odnosno kakvo je opšte stanje i koliko je motocikl kompleksan. Od toga će zavisiti količina rada, alata, vremena, novca i znanja.

Ako kupujete motocikl za restauraciju, gledajte primerak koji bar startuje. Ne nužno da je za vožnju, ali da se može upaliti. Obično, motocikl koji već radi pokazaće vam opšte stanje agregata i ostalih delova. Otprilike možete znati šta vas čeka i verovatno će takav primerak biti jeftiniji i lakši projekat. Sa motorom koji ne pali, nikad ne znate šta će vas sačekati.

Druga stvar je kompleksnost motocikla. Mopedi, jednocilindarski motocikli manje zapremine su obično prostije konstrukcije pa su lakši za rad, imaju manje delova koji su obično dostupni i ne tako skupi.

Uzmimo na primer sportski četvorocilindarski motocikl sa kraja 80ih ili početka 90ih godina. Počevši od kočnica imate kočioni sistem sa tri diska za razliku od malog enduro motocikla koji ima jedan disk i doboš.

Sportski motocikl ima četiri velika karburatora dok mali enduro ima samo jedan. Sportski motocikl ima plastične oplate koje treba ofarbati dok ih mali enduro nema. Ovako možemo u nedogled. Bitno je da razumete drastične razlike u količina rada, potrebnog znanja, cene delova između motocikala, itd. Za sve što se uhvatite, skuplje je i teže za rad.

Zato je naš savet da ukoliko niste dovoljno iskusni, da birate za početak manje i jednostavne motocikle iz gore navedenih razloga.

Organizacija rada i delova

Jedna stvar je nešto popraviti i servisirati u jednom danu, a druga je rasklopiti motocikl i sastaviti ga posle mesec dana, pola godine ili godinu. Zaboravi se kako sklop treba da izgleda, izgube se delovi, itd. Zato je naš savet da sve što demontirate, pre toga slikate radi lakšeg sklapanja kasnije. Za sitnije delove, obavezno ih sortirajte u zip kesice i obeležite.

Dobra ideja je da napravite okvirni plan rada. Tako što ćete se bavim jednim po jednim sklopom. Pa na primer, krenite sa sređivanjem oslanjanja. Prvo ćete demontirati prednju i zadnju viljušku. Kada kompletno servisirate te sklopove, sklopite sve što može kako bi imali što manje neugrađenih delova u opticaju. Kada ste već kod viljuške, onda odradite restauraciju kočionog sistema i točkova.

Tako ćete dobiti kompletan sistem oslanjanja, točak i kočnice spremne za finalno montiranje na ram motocikla. Da se delovi ne bi oštetili, umotajte ih u streč foliju. Naravno, kako ćete se organizovati je vaša stvar, ali dajemo primer kako bi ste razumeli pristup. Dakle, nemojte „napasti“ ceo motocikl već segment po segment.

Trebaju li vam majstori?

Mala je šansa da ćete imati sve što je potrebno od resursa da uradite kompletnu restauraciju samostalno. Ukoliko kompletan posao prepustite majstoru, očekujte basnoslovne cifre a i sama restauracija gubi čar.

Tokom restauracije sigurno je da ćete naići na probleme koji će zahtevati specijaliste. To su poslovi kao što je cinkovanje ili hromiranje originalnih delova, plastifikacije, farbanje, mašinska obrada delova agregata... Takve poslove je bolje prepustiti profesionalcima ukoliko nemate opremu i prethodnog iskustva u tim poslovima. Doduše moramo priznati da se iz takvih situacija uči, pa ukoliko imate volju, možda otkrijete novi hobi ili zanimanje.

Nabavka novih i polovnih delova

Za razliku od starih automobila, delovi za motocikle su dostupniji kao novi i polovni. Koliko dostupni opet zavisi od toga koliko je motocikl koji je predmet restauracije kompleksan i čest. Vi ćete tokom restuaracije svakako morati da tražite polovne ili nove delove. Budite spremni da pretražujete fabričke kodove delova i da sa tim informacijama izađete u potražnju kod ovlašćenih prodavaca brenda. Takođe te delove možete kupiti na specijalizovanim sajtovima za delove motocikla.

Za specifične delove kao što su delovi oklopa, instrumenti i sl. moraćete da izdvojite više vremena i novca. To su delovi koji se uglavnom više ne proizvode. Tada pretragu proširite po stranim oglasnicima ili se povežite sa nekim grupama na društvenim mrežama koje okupljaju entuzijaste modela na kojem radite.

Oprezno kod restuaracije retkih ili istorijski bitnih motocikala

Jedna stvar je restaurirati masovno proizvođen moped kao što je legendarni „Tomos APN 4“ ili npr. ređi model iz iste fabrike kao što je bio „Elektronik 90“. U slučaju retkog motocikla kao što je pomenuti „Elektronik 90“, što je primerak u originalnijem stanju toliko više vredi.

Zato u tim slučajevima treba biti oprezan da se u što većoj meri zadrže originalni delovi i finiš. Pa čak iako možda nisu u idealnom stanju. Isto važi i za delove. Svakako treba po mogućstvu zadržati originalne retrovizore, migavce, satove, iako na tržištu postoji masa univerzalnih delova koji ih mogu zameniti.

Foto: Shutterstock.com