Yamaha fazer s2 2007. godište

Ovo je motor s pričom. I motor za priču. Bilo ga je po novinama i televizijama… Prešao je bezmalo 107.000 km. U Beogradu nijedan fejzer nije prešao ovoliko. Za ostatak zemlje nemam pouzdan podatak. Pouzdan je on. NIKADA me nigde nije ostavio. A prešao sam s njim najmanje 30.000 km samo po Evropi. Imam slike kao dokaz. Stigli smo do Andore, Barselone, Normandije (dva puta), Limoža, Liježa, Amsterdama… Išli smo u Bretanju, Brest, Pornic (sa C, ne sa Ć), na Azurnu obalu (tri puta), otišli u Mon Sen Mišel, Halštat, Veneciju, Prag, Drezden… Više ni on ni ja ne pamtimo KUDA SVE. Rekord nam je 841,4 km u jednom danu. Ja sam se raspao, fejzer hteo još! Kad je došla korona smirili smo se i vozili samo po Srbiji, brale. Od prvog dana održava ga JEDAN majstor. Poznat je u BG po dobrom. Marta 2025. godine, na 100.650 km stavljene su mu obe nove gume, lanac, lančanici, ulje u motoru, prednji diskovi i ulje u viljuškama. I benzin, naravno. I to je to ukratko. Malo šire: posle tačno 15 godina, tri meseca i devet dana, došlo je vreme da se rastanemo. Našao sam drugog. Mlađeg. Ovo pišem i ovo neko čita (nekom je glupo, nekom nije), a meni je teško i imam tremu i da nemam godina koliko imam, i da sam malo mekaniji i sekaperastiji, zaplakao bih se. Volim ga… volim ga više od jednog mog brata od tetke (ne znate vi njega), majke mi. Kupljen je, što se kaže, nov u Srbiji, ajde da bude prodat star isto u Srbiji. I da pređe JOŠ 100.000 km bez problema. Može on to, verujte mi! Možemo da se cenkamo, al malo. Mogu, s oproštenjem, da spustim, a mogu i da poklonim kofer. Sve zavisi. A sada najvažnije: kao što je PRVI VLASNIK te davne 2011. godine insistirao da BAŠ ja kupim ovaj motor, tako i ja želim da ga prodam nekom ko ovaj motor BAŠ zaslužuje. Valjda se razumemo. Ako se ne razumemo, onda ništa.