Prošla Balkan u fići

Kada sam prvi put, 2004. godine, na ulici u Skoplju ugledala fiću, znala sam da moram da imam taj automobil. Tako mali i lepo oblikovan, privukao me je na prvi pogled. Oduševljena nekadašnjim srpskim nacionalnim automobilom, priča Ema Karamajkl, Britanka iz Edinburga u Škotskoj, koja je svoj petogodišnji rad u okviru Saveta Evrope na Kosmetu iskoristila da ostvari svoj san – da kupi fiću i obiđe čitav Balkan. Pređenih 4.677 kilometara za deset nedelja, deo su avanture ove hrabre i radoznale Škotkinje, arhitekte po zanimanju, angažovane na projektu obnove kulturnog nasleđa na Kosmetu. “Plan da upoznam ovo područje bio je skovan još ranije, ali sam se malo premišljala pod uticajem prijatelja koji su me ubeđivali da nisam normalna kad krećem na toliki put u fići. Ipak, naredni odlazak u Makedoniju bio je sudbonosan, jer sam u Tetovu videla prelepog belog fiću. Pronašla sam njegovog vlasnika, ali, automobil nije bio na prodaju”, priseća se Ema, dok u rukama drži mape zemalja koje je obišla. Po povraku u Prištinu, gde je zbog posla provodila najviše vremena s nekolicinom prijatelja koji su joj, svesni njene odlučnosti, ipak pružili podršku, krenula je u potragu za fićom. Zbog obaveza na poslu, ali i birokratske procedure, automobil je kupila nekoliko godina kasnije. U avgustu ove godine postala je vlasnica željenog fiće, kojim je odmah krenula u nesvakidašnju avanturu. Iz Makedonije, gde je kupila automobil, Ema je nastavila put ka Grčkoj, a potom severnoj Turskoj, da bi se našla u Bugarskoj i Rumuniji. “Gde god da sam se pojavila, kola su izazivala pozitivne emocije, pa sam, uprkos jezičkoj barijeri, komunicirala s ljudima. Oni su me sretali sa oduševljenjem, mahali mi, prilazili da se slikaju sa mnom, i kolima, a kada sam stigla na srpsku granicu, policajac me je zapanjeno gledao. Nije mogao da veruje da sam fićom prešla toliki put i rekao mi je da sam pravo čudo “, priseća se Ema nekih događaja sa nesvakidašnjeg putovanja. Iz Srbije, gde je nekoliko dana provela u Beogradu, produžila je u Bosnu i Hrvatsku, odakle je put odveo u Crnu Goru, a potom i u Albaniju. Pošto je nestabilno vreme pokolebalo, vratila se u Skoplje, odakle je i krenula. “Na put sam ponela i rezervne delove, jer me je majstor pre polaska upozorio na određene kvarove. Iako sam razvijala brzinu i do 80 kilometara na čas, sećam se da sam u Bosni na jednom brdu vozila dvadeset na sat, dok su me neki dečaci kraj puta hrabrili da savladam uzvišenje”, priča uz osmeh Ema, koja je prenoćište birala u zavisnosti od parkinga za svog ljubimca. “Kada sam odsedala u gradovima, razmišljala sam gde ću da parkiram kola. U Dubrovniku sam bila primorana da se smestim u ekstremno skupom hotelu, jer je jedini imao podzemnu garažu u kojoj sam zbog velike oluje morala da smestim fiću. Svuda sam imala divnih momenata i srećna sam što sam upoznala jugoističnu Evropu, koja je, u odnosu na zapadnu Evropu – toliko jedinstvena. A još srećnija sam što sam putujući u fići realizovala avanturu koju ću pamtiti čitavog života. Moji roditelji su u prvi mah bili šokirani idejom da obiđem Balkan fićom, ali, znajući koliko sam uporna, ipak su me podržali”, priča Ema, koja je otvorila i sajt na kome je opisivala događaje s putovanja. Sada planira da iskustva sa ovog putešestvija pretoči u knjigu. Kaže da je događaja mnogo, poput onog kada su je pozvali da ostane u pravoslavnom manastiru u Rumuniji, ili kada su joj se Amerikanci smejali zbog automobila u Skoplju, pa ostali šokirani kada im je rekla da je Britanka. Razmišljala sam da fiću odvezem u Strazbur, a onda sam shvatila da on pripada ovim prostorima. Poklonila sam ga prijatelju Banetu, koji mi je najviše pomogao da ga kupim i koji mi je poklonio srpske opanke kao suvenir za sreću s kolima. Međutim, pošto sam uverena da ova kola imaju specifičan duh, jedini uslov koji sam mu postavila jeste da se kola ne otuđuju, jer želim da i za njega budu deo zabave i da se moja avantura nastavi – priča Ema. (MONDO) Preuzeto sa mtsmondo.com