Ukoliko ste avanturista, najbolji način da upoznate sve lepote provincije Antalija jeste da iznajmite automobil i upustite se u istraživanje. Jedino tako ćete moći da upoznate i tradiciju i kulturu i duh naroda, da vidite vodopade, posetite rimski amfiteatar, tipične turske bazare... - sve ono što u hotelima ne postoji.
Ukoliko se odlučite na takav potez, treba da znate da vam put neće teško pasti. Magistralni putevi koji povezuju mesta oblasti Antalija odlično su uređeni. Svaki smer ima po tri trake, a između dva smera dužinom od stotinak kilometara pruža se kanal u kome je posađeno tropsko i mediteransko cveće, palme... Taj prizor zaista prija očima posebno kada ste čarter letom iz Beograda stigli u 7.00 ujutro.
Ovaj deo Turske zapravo nije preterano naseljen. Tek poneka stambena zgrada, nedavno sagrađena, u veselim bojama. Sve su to turistička mesta sa ogromnim hotelskim kompleksima, toliko međusobno udaljenim da mnogi turisti biraju da uopšte ne napuste komplekse u kojima su odseli. Zato su hoteli uređeni do poslednje sitnice, pravi gradovi u malom. Ipak, avanturisti koji odluče da obiđu ovaj deo turske obale treba da znaju šta ih čeka na putu. Pomalo krivudav, ali ipak pretežno ravan put koji povezuje Antaliju i Alanju urađen je besprekorno. Toliko da usput nećete videti gotovo nijednu ulubljenu banikinu. To posebno čudi kada znate kakvi su turski vozači. Upućeni bi vam rekli da smo mnoge stvari pokupili od Turaka, kao i da je „bezbedna“ vožnja svakako jedna od tih stvari. Preciznije rečeno, voziti ili pešačiti centralnim delovima glavnog grada Antalija, ravno je igranju ruskog ruleta. Zato se obavezno zaustavite i na zelenom svetlu za pešake, jer se nikad ne zna ko će od vozača da za muri prilikom prolaska kroz semafor.
Na magistralnim putevima postoji veliki broj restorana i barova, takozvanih krajputaša, gde možete da se osvežite, da pojedete nešto sa švedskog stola (ako imate hrabrosti), popijete kafu i probate tradicionalnu tursku tortilju sa mesom, lukom i sirom.
U lokalima i kafanicima na magistrali kafa, sok i mediteranski doručak (kroasani, džem, sirevi, paradajz, šunka, kuvana jaja, masline...) stajaće vas između pet i deset evra - zavisi koliko ste gladni i žedni. Bitno je, međutim, da već tada imate turske lire u džepu, jer vam se u suprotnom može dogoditi da sedam turskih lira (oko četiri, pet dolara, zavisno do kursa) najednom postanu 22 dolara.
Autor: E. B.
Preuzeto sa blic.rs
