Četvorogodišnji Dušan Novaković poginuo je u udesu na novosadskom putu, a njegov otac tvrdi da zbog nalaza veštaka tužilaštvo nije optužilo pravog krivca za dečakovu pogibiju.
Milovan Novaković iz Beograda dvanaest godina pokušava na sudu da dokaže da je njegov sin Dušan (4), koji je 1998. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći, nastradao zbog bahate vožnje Beograđanina Miška Miloševića. Novaković tvrdi da je zbog tendenciozno urađenih nalaza saobraćajnih veštaka za smrt dečaka optužen njegov brat, koji je upravljao kolima u kojima je bio mali Dušan, umesto Miloševića koji je svojim „mercedesom" izazvao sudar.
Saobraćajna nesreća u kojoj je nastradao Dušan Novaković dogodila se 17. maja 1998. godine na novosadskom putu u Zemunu. U automobilu „ford sijera" bili su Milovan Novaković, njegovi sinovi Dušan i Ivan, i brat Petar Anđelković, koji je vozio kola. Kod preduzeća „Ivan Milutinović" započeli su skretanje levo, da bi se iznenada, iza njih, niotkuda pojavio „mercedes 300" Miška Miloševića, i udario ih toliko snažno da je „ford" odbačen čak 47 metara! Četvorogodišnji Dušan je najteže povređen, a nakon tri dana u komi nesrećni dečačić preminuo je 20. maja 1998.
Optužena pogrešna osoba
Na osnovu sprovedene istrage i nalaza saobraćajnih veštaka, tadašnje Četvrto opštinsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Petra Anđelkovića, vozača „ford sijere" (?!). Porodica Novaković uzvratila je podizanjem privatne tužbe protiv vozača „mercedesa" Miška Miloševića, posle čega su oba postupka objedinjenja. Iako su od tada prošle godine, kraj suđenja se još uvek ne nazire.
Milovan Novaković, otac nastradalog dečaka, tvrdi da su veštaci iz instituta „Kirilo Savić" i Gradskog zavoda za veštačenje svojim nalazima doprineli da tužilaštvo pogrešnu osobu optuži za smrt njegovog sina.
- Taj čovek (vozač „mercedesa" Miško Milošević, prim. aut.) je vozio brzinom većom od 150 km na sat i obilazio je kolonu vozila, direktno izazvavši udes u kojem je poginuo moj sin. I otprilike tako je stajalo u policijskom zapisniku sa mesta nesreće. Međutim, veštaci su drugačije „videli" udes i optužili mog brata, koji je sve uradio po propisu. Njihov nalaz je urađen protivno svim pravilima logike i njihove struke - kaže Novaković, i objašnjava:
Izmeren trag kočenja na mestu nesreće bio je 61,40 metara, a zna se da je pri vožnji od 100 km na sat trag kočenja „mercedesa" 38 metara. Dakle, jasno je koliko velikom brzinom je išao „mercedes", ali su veštaci utvrdili da se on kretao 90 na sat! Takođe, u nalazu su naveli da je maksimalna dozvoljena brzina na tom delu puta bila 100 km na sat, iako zvaničan podatak iz „Beograd puta" kaže da je ograničenje brzine 60 km sat. A to sve je samo deo njihovih grešaka. Sve te „propuste" moj punomoćnik i ja smo tokom svih ovih godina uporno pobijali, ali sud nije imao sluha za naše argumente.
Zbog takvog odnosa suda Novaković je, kako navodi, podneo zahtev za izuzeće sudije Nade Mihajlović.
Pokosio devojčicu, oslobođen jer je nije video
Dragan Boranović (40) iz Bečmena, koji je pre sedam godina automobilom usmrtio Jelenu Draškić (9) na pešačkom prelazu, nedavno je dobio oslobađajuću presudu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Boranović je „opel omegom" naleteo na Jelenu Draškić (9) kada je izašla iz autobusa i zakoračila na pešački prelaz u Surčinskoj ulici kod broja 4b, u blizini „Grand kafe" na Ledinama, 30. septembra 2003. godine.
Obrazlažući presudu, sudija Nada Mihajlović je rekla da vozač „nije mogao da vidi devojčicu" koja je izašla iz autobusa. Inače, ovo je bilo treće suđenje, a na prethodna dva Boranović je osuđen u oba slučaja na po 20 meseci.
- Ta sudija nije od početka vodila suđenje, ali je ona otišla korak dalje od svojih prethodnika i zbog toga smo tražili njeno izuzeće, ali o našem zahtevu još nije odlučeno, iako je zakonski rok davno prošao. O kakvom se sudiji radi najbolje govori njena nedavna presuda za saobraćajnu nesreću u kojoj je vozač zgazio dete na pešačkom, ali je oslobođen (vidi antrfile) - kaže očajni otac.
Organizovani kriminal
Zbog svega što je proživeo na suđenjima tokom svih godina, kao i zbog drugih sličnih slučajeva, Milovan Novaković ubeđen je da bi trebalo da reaguje Specijalno tužilaštvo.
- Ovde imamo organizovani kriminal na delu! Uvek se pojavljuju isti veštaci, vozače-ubice zastupa istu advokat, nekada su i sudije iste, i na kraju je uvek isti ishod. Krivci budu oslobođeni, a žrtve se proglašavaju krivima. Ko zna koliko je takvih suđenja održano! To je jedna sprega koja godinama nesmetano funkcioniše i neko u državi bi trebalo konačno da reaguje. Jer u suprotnom, oni koji imaju para moći će da plate i izvuku se. Da li je to pravda? - ogorčeno kaže Milovan Novaković.
Isti veštaci, isti branilac, isti ishod
Gotovo identične stvari dešavale su se i na suđenju za pogibiju trogodišnjeg Nemanje Andrića, koji je nastradao u teškom udesu na mostu Gazela 6. juna 2003. godine. Prvobitnom presudom, koja je kasnije poništena (očekuje se početak novog suđenja), kao krivac za udes označen je dečakov deda Milorad Banović, koji je vozio automobil u kojem je bio mali Nemanja, njegov stariji brat Nikola i roditelji Jelena i Stojadin.
Iako se „florida" u kojoj su oni bila kretala svojom trakom brzinom od 65 km na sat, u njih je otpozadi, ogromnom brzinom, udario „BMW" kojim je upravljao Branko Pavlović. Uprkos tome što je vozač „BMW-a" odmah nakon udesa pobegao i izbegao alkotest, nakon nalaza veštaka instituta „Kirilo Savić" i onog koji su radili veštaci koji su prethodno bili zaposleni u institutu „Kirilo Savić", za izazivanje udesa je osuđen Milorad Banović. Pored svega ovoga, slučajeve Andrić i Novaković vezuje i činjenica da je na oba suđenja vozače „mercedesa" i „BMW-a" zastupao isti branilac, advokat Miroslav Marinković.
Autor: A. Đondović
Preuzeto sa pressonline.rs
