Mercedes-Benz SLC 350 - klasa koja zauzima posebno mesto

Osim po velikim i izdržljivim limuzinama, Mercedes-Benz je tokom svoje duge istorije najviše bio poznat i po njihovim kupe verzijama, te luksuznim kabroletima serije SL. U toj istoriji punoj dragulja, Mercedes-Benz SLC klase zauzima posebno mesto.

Naime, dok je većina takozvanih GT kupea najviše klase bila bazirana na aktuelnoj S-Klasi ili njenom pandanu, SLC je bio kupe verzija legendarnog SL-a serije W107.

Kako je nastao

Da bi se dvosed mekog krova pretvorio u četvorosed sa dvoja vrata, tvrdim krovom i bez B stuba, inženjeri Mercedesa morali su da preduzmu nekoliko koraka. Najprimetniji od njih bio je produžavanje međuosovinskog rastojanja, što je uticalo na ukupnu dužinu kupea, ali i pomalo neobične proporcije.

Ipak, zbog svoje platforme, SLC je mogao da se pohvali dosta sportskijim ponašanjem, posebno kada se umesto rednog šestocilindričnog motora pod haubom nalazio V8.

Pravljen za Amerikance

SL i SLC dvojac predstavljen je na Salonu automobila u Ženevi, ali je najveći broj ovih automobila, čak dve trećine, bio namenjen Severnoj Americi.

Kako bi parirali američkim automobilima iz takozvanog personal luxury segmenta, SL i SLC su prodavani samo sa V8 motorima.

Od preko 300.000 proizvedenih primeraka, tek 63.000 su SLC kupei, a razlog za to bio je prestanak proizvodnje 1981. godine, kada ga je odmenio SEC, kupe na bazi W126 S-Klase.

Jedan je stigao i u Beograd

Jedan primerak iz prve proizvodnje prodaje se u Beogradu pronašli smo u našim oglasima. U razgovoru sa njegovim dugogodišnjim vlasnikom, saznali smo još malo o njemu.

U pitanju je 350SLC čiji serijski broj otkriva da je napravljen kao 895. primerak, najverovatnije u decembru 1972. godine, što ga čini najstarijim primerkom u zemlji.

Pod njegovom dugom haubom je 3,5l V8 motor sa 200 konjskih snaga i 200.759 kilometara na satu, što za ove motore ne predstavlja nikakav izazov jer su poznati po tome što mogu da pređu petostruko veće razdaljine.

Kako nam je vlasnik otkrio, SLC je uvezen u Srbiju iz Austrije krajem devedesetih godina, a restauriran je tokom 2003. i 2004. godine. Tada je ispeskiran i zaštićen jer njegova karoserija nije bila cinkovana. Delovi limarije su vareni 2mm limom, a tokom restauracije se vodilo računa da što veći broj delova bude originalan.

Tako, oko 60% novih delova ima oznaku W107, dok su ostali originalni, ali univerzalni. Specifične dizne za Bosch D-Jetronic sistem ubrizgavanja su takođe zamenjene novim, što sada čini da automobil radi punim kapacitetom.

„Oklopno vozilo“

Dalje, njegov vlasnik se posebno osvrće na kvalitet izrade, te činjenicu da sve što je na njemu rađeno rađeno je da se postigne maksimalna bezbednost. Pre svega, to je bila debljina lima, tako da Mercedese iz ovog perioda zovu ili panzerwagen ili armored car – oklopno vozilo.

Sve komponente koje prate to su robusne, jake i velike, poput ogromnih diskova i klješta, dok su svi kontakti elektroinstalacije od čistog srebra. Ali, za razliku od mnogih primeraka, ovaj SLC ima aluminijumsku prednju haubu koja je izuzetno laka. Ta hauba je svojevremeno naručena kao doadtna oprema, dok su standardno oni imali čeličnu.

Zanimljivo, ovaj SLC nema elektropodizače prozora, ali ima mesto na centralnoj konzoli preuzetoj od donor automobila, pod uslovom da budući vlasnik želi da ih ugradi ako neko ikad želi. Te 1972. postojao ja jasan izbor: ili šiber ili klima. Prvi vlasnik je ipak izabrao ovu prvu opciju, a iako su podizači ručni, šiber na ovom SLC-u je električni.

Šta ga još čini drugačijim

Još neke specifičnosti vezane za enterijer su duplo bočno staklo na zadnjim sedištima, što putnike pozadi štiti od buke, ali i čuvene zavesice koje štite zadnje putnike od neželjenih pogleda.

Američki automobili tog toba su imali sličan izum zvani opera prozor, dok se Merceces odlučio da pozajmi vizuelno rešenje sa W100. Zanimljivo, te zavesice se razlikuju za američko i evropsko tržište, ali i za modele sa volanom na levoj i desnoj strani. Naime, one su uvek u istom položaju, a u zavisnosti od toga da li vozač sedi levo ili desno, stoje pod uglom koji mu omogućava da kroz njih vidi.

U vožnji, SL se pokazao kao pravi GT kupe – niži od svega u saobraćaju, on vozaču takođe pruža uživanje u zavaljenom poluležećem položaju, a pri većim brzinama, aerodinamika ga pribija bliže uz tlo, kada pokazuje svoj sportski karakter i mnogo bolje prijanja za tlo.

Kako njegov vlasnik govori, on mora da se vozi i mora da potroši gorivo, baš kao i svaki stari automobil o kom se zaista brine i koji nije samo garažni eksponat. Naravno, uvek će biti nešto što može da se doda ili uradi novo, ali je on spreman za vožnju, kraće izlete, ali i duža putovanja.