Svi novi modeli automobila koji od sledeće godine krenu u prodaju u Evropskoj uniji moraće da imaju „crnu kutiju“, a od 2024. i trenutno postojeći modeli.

Zadatak ovog uređaja je gotovo isti kao kod „crne kutije“ u avionima. U slučaju saobraćajne nezgode policija će iz nje moći da dobije razne podatke na osnovu kojih će lakše moći da se odredi uzrok nezgode i krivac.  

„Pamćenje“ samo 5 sekundi pre udesa

Mnogi su zabrinuti za svoju privatnosti i za mogućnost da ih policija kazni na osnovu podataka iz „crne kutije“.

Međutim, iz „crne kutije“ će navodno moći da se dobiju samo podaci o situaciji, tj. događajima koji su se odigrali 5 sekundi pre udesa i 5 sekundi nakon njega. Neki izvori pominju i period od 30 sekundi, pa ne možemo ništa sa sigurnošću da tvrdimo.

Koje podatke beleži „crna kutija“?

Za razliku od avionske, „crna kutija“ u automobilu neće snimati zvukove u kabini, tako da neće biti zabeležen ni razgovor osoba u vozilu (zbog zaštite privatnosti).

Ali zato „crna kutija“ može da snimi veoma mnogo drugih podataka i događaja koji su se odigravali pre, za vreme i posle udesa, kao npr:

• brzinu kretanja
• kočenje ili ubrzavanje
• panično kočenje i aktiviranje sistema za pomoć pri paničnom kočenju
• aktiviranje ABS-a
• aktiviranje ESP-a
• aktiviranje bilo kojeg drugog sistema zaduženog za bezbednost ili pomoć u vožnji (npr. upozorenje na vozilo u mrtvom uglu, sistem za automatsko kočenje, multimedijalni sistem...)
• prelazak u drugu traku bez davanja migavca
• okretanje volana – kojom brzinom, zakrenutost volana, itd.

Tu je i kamera koja se koristi za prepoznavanje saobraćajnih znakova, pešaka, biciklista, drugih vozila i raznih objekata/prepreka.

S obzirom na broj raznih sistema i podataka koje oni koriste za svoj rad, kao i na podatke koje od njih može da dobije „crna kutija“, posao stručnjaka koji treba da utvrde kako je došlo do saobraćajne nezgode uskoro može da bude neuporedivo lakši.

Na primer, saobraćajni veštak ili neko drugi može da sazna kojom brzinom ste se kretali pre udesa, kada ste počeli da kočite i kolika je bila sila usporenja, da li se aktivirao ABS, da li vas je pre toga neki sistem upozorio na opasnost, da li ste okretanjem volana pokušali da izbegnete drugo vozilo...

Nije nam poznata lista podataka koje će „crna kutija“ pamtiti. U svakom slučaju, biće znatno lakše proceniti šta se dešavalo.

Da li podaci iz „crne kutije“ mogu u Srbiji da se koriste na sudu kao dokaz?

Kod nas ne postoji zakon koji precizno uređuje ovu problematiku.

Važe ista „pravila“ kao za video snimak sa auto-kamere, odnosno važe ista pravila kao za sve druge dokaze.

Dokaz u vidu snimka sa kamere ili podataka snimljenih u nekom sistemu (npr. baš u „crnoj kutiji) u automobilu može da se predloži kao dokaz, a na sudu je da taj dokaz prihvati ili odbije.

O auto-kamerama i tome koliko su korisne u slučaju saobraćajne nezgode pisali smo u tekstu: Auto-kamera – svedok neprocenjive vrednosti

Uglavnom, pošto nismo u Evropskoj uniji, ne podležemo nikakvim obavezama po pitanju „crne kutije“, bar za sada...

Ovo nije ništa novo ili revolucionarno

S obzirom na to da današnji automobili imaju mnoštvo senzora koji šalju podatke u jedan ili više kompjutera, kao i na mogućnosti pamćenja tih podataka, neka vrsta „crne kutije“ već postoji.

Na primer, ESP koristi senzore koji prate brzinu okretanja svakog točka, zakrenutost volana, poprečno i uzdužno ubrzanje, zakretanje vozila oko njegove vertikalne ose... Samo na osnovu podataka sa tih senzora može da se zaključi kojom silinom je automobil kočio, da li je bilo zanošenja ili mogućnosti zanošenja koje je ESP sprečio, kojom brzinom se kretao pre početka kočenja, itd.

Mnogi automobili već imaju pravu „crnu kutiju“

Duže od decenije proizvođači automobila ugrađuju prave „crne kutije“ u automobile u jednom ili drugom obliku.

Međutim, čak i kontroler vazdušnog jastuka iz automobila starijeg od 20 godina može da beleži razne podatke koji zatim mogu da se „izvuku“ iz njega. Tako može da se sazna da li je vozač u trenutku sudara bio vezan i slično.

Dostupni podaci zavise od toga koliko je sistem za aktiviranje vazdušnih jastuka napredan, ali i od drugih bezbednosnih sistema i njihove povezanosti.

Ostaje pitanje, naravno, ko i kako može da dođe do tih podataka – i u pravnom i u tehničkom smislu. Zaštita privatnosti je zakonom regulisana na različite načine u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Jeftinije osiguranje uz „crnu kutiju“

U nekim zemljama, kao što je npr. Velika Britanija, možete da dobijete jeftinije osiguranje ukoliko pristanete da u svoj auto ugradite „crnu kutiju“ preko koje će osiguravajuća kuća moći da prati vašu vožnju.

Inače, u inostranstvu se cena obaveznog osiguranja određuje na potpuno drugačiji način nego kod nas. U Srbiji glavni faktor je snaga motora, plus premijski stepen (tj. bonus ili malus u zavisnosti od toga da li ste izazivali udese).

U inostranstvu se u obzir uzima čitav niz faktora na osnovu kojih se procenjuje koliki je rizik da se određenim vozilom izazove šteta:

• starost i vozački staž vlasnika
• vozački „dosije“ vlasnika (prekršaji, dosadašnje izazivanje udesa)
• porodično stanje vlasnika
• region (podela zemlje po zonama rizika)
• karakteristike vozila, uključujući marku i model (npr. BMW sa 184 KS je rizičniji od nekog minivena sa 80 KS)
• broj drugih osoba koje će koristiti taj auto, kao i njihovi podaci (vozački „dosije“, starost, itd.)...
• itd.

Kada u priču ubacimo i „crnu kutiju“, situacija postaje još komplikovanija pošto sada osiguravajuća kuća može na primer da vidi:

• kojom brzinom se auto kretao i to u koje doba dana, na kojoj deonici, pri čemu uz pomoć satelitske navigacije mogu da vide da li je prekoračeno ograničenje brzine
• da li je bilo oštrih ubrzanja i oštrih kočenja,
• da li je bilo oštrih skretanja u krivinama ili tzv. driftovanja
• koliko vremena je auto proveo u vožnji
• koliko kilometara je auto prešao
• itd.

Šta će od podataka koje prikuplja „crna kutija“ biti uzeto u obzir i kako će uticati na cenu osiguranja, zavisi od osiguravajuće kuće do osiguravajuće kuće.

Foto: Shutterstock.com