Vodič kroz subvencije u poljoprivredi

Tokom trajanja Online sajma poljoprivrednih mašina na sajtu Polovni automobili posebnu pažnju posvetili smo temi subvencija u poljoprivredi, kako bismo posetiocima ove online manifestacije i potencijalnim kupcima mehanizacije pružili što detaljnije i adekvatne informacije koje mogu biti od velikog značaja pri donošenju odluke o kupovini. Stoga smo stupili u kontakt sa urednikom portala subvencije.rs, Uglješom Trkulja, koji nas je u nastavku teksta proveo kroz ovu kompleksnu temu.  

Subvencije u poljoprivredi postoje više od decenije u Srpskom agraru, ali i dan danas su izvor mnogih pitanja. Više je razloga iza toga. Pre svega, tu je česta promena agrarne politike, pa je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju za poslednjih 8 godina doživeo čak 4 promene. Ako na to dodamo da skoro da ne postoji ni jedan pravilnik koji se nije promenio bar jednom, vidimo da je planiranje u poljoprivredi veoma teško, posebno kada se odnosi na duži rok.

Podsticaji u poljoprivredi se mogu podeliti na više načina:

1) direktna plaćanja;

2) mere ruralnog razvoja;

3) kreditnu podršku u poljoprivredi;

4) posebne podsticaje;

5) IPARD podsticaje.

Za poljoprivrednike je najvažnije da podsticaji postoje za gotovo svaki vid poljoprivredne proizvodnje i prerade. Izuzetak su samo neke proizvodnje akcizne robe.

U daljem tekst naš sagovornik, urednik portala subvencije.rs, upoznao nas je sa temom podsticaja u poljoprivredi kroz nekoliko ključnih celina:

• Najvažnije podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede
• IPARD podsticaji
• Podsticaji na nivou AP Vojvodine
• Bespovratna podsticajna sredstva za poljoprivredu u saradnji sa Svetskom bankom

Kako je u toku Online sajam poljoprivrednih mašina na našem sajtu, svim posetiocima je značajno napomenuti da se kroz navedene podsticaje može nabaviti i poljoprivredna mehanizacija.

Najvažnije podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede

Nacionalne mere se odnose na sve korisnike. Pravo na direktne podsticaje po hektaru imaju svi oni koji imaju uredno prijavljenu setvenu strukturu u Upravi za trezor. Podsticaji iznose 4000 din/ha i poslednje dve godine se isplaćuju po automatizmu za površinu do 20 ha.

Podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada se razlikuju po tome da li se  radi o voću ili vinogradima. Ukoliko se radi o voću, termin je fiksan i definisan je pravilnikom dok se kod vinograda mora sačekati objavljivanje Javnog poziva za svaku godinu posebno. Maksimalni podsticaj kod podizanja zasada voća je 3 miliona dinara, a kod vinograda je 80 miliona dinara po korisniku godišnje.

Kod primarne biljne proizvodnje postoje podsticaji za nabavku neophodne nove opreme i mehanizacije. Podnošenje zahteva se ostvaruju u skladu sa objavljivanjem Javnog poziva. Maksimalni podsticaj je 1,5 miliona dinara po korisniku.

Ukoliko postoji potreba za izgradnjom i opremanjem objekata za skladištenje voća i povrća, podsticaji iznose do 8 miliona dinara, a zahtev za podnošenje zahteva za podsticaje je fiksan i definisan je pravilnikom.

Kod stočarstva je situacija malo kompleksnija.

Postoje podsticaji za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala i oni iznose do 5 miliona u govedarstvu i do 3 miliona u ostalim granama stočarske proizvodnje (svinje, ovce, koze i pčelinje matice).

Maksimalni iznosi podsticaja po kvalitetnom priplodnom grlu jesu:

1.           za nabavku junice mlečne i kombinovane rase 140.000 dinara,a za nabavku junice i bika tovne rase- 125.000 dinara;

2.           za nabavku dviske (ovce i koze)- 20.000 dinara;

3.           za nabavku  dviska- 30.000 dinara;

4.           za nabavku nazimice- 18.000 dinara;

5.           za nabavku suprasne nazimice i nerasta- 24.000 dinara;

6.           za nabavku pčelinje matice – 600 dinara.

 

Podsticaji po grlu umatičenih životinja

Iznosi po kvalitetnom priplodnom grlu po Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2021. godinu:

1.           podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu;

2.           podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu;

3.           podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara

po grlu;

4.           podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu;

5.           podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu;

6.           podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu;

7.           podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu;

8.           podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu;

9.           podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu;

 

Podsticaji za tov stoke

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva.

U stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare  ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. juna tekuće godine.
 

Podsticaji po grlu iznose:

1.           Junad – 15.000 din.

2.           Svinje – 1.000 din.

3.           Jagnjad – 2.000 din.

4.           Jarad – 2.000 din.

 

Podsticaji u pčelarstvu po košnici pčela

Minimalan broj košnica iznosi najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela.

Termin za podnošenje zahteva za podsticaje po košnici pčela je od 15. aprila do 31. maja.

Bespovratna sredstva iznose 800 dinara po košnici.

Potrebno je podneti samo zahtev. Zahtev se može podneti i elektronski preko eUprave.

 

Postoje još podsticaji u vidu premije za mleko, podsticaji za krave dojinje, proizvodnju teladi za tov, organsko stočarstvo, proizvodnju konzumne ribe , očuvanje genetičkih resursa, regresiranje troškova skladištenja u javnim skladištima, kreditna podrška….

 

Regresiranje osiguranja kod biljne i stočarske proizvodnje je mera koja postoji duži niz godina. Regresiranje premije iznosi 40% od plaćene premije osiguranja do 45% u marginalnim područjima i nekim okruzima.

Neka od ograničenja su i maksimalni iznosi podsticaja po vrsti podsticaja:

1.           za podsticaje za osiguranje ratarskih kultura – 100.000 dinara

2.           za podsticaje za osiguranje povrtarskih kultura – 500.000 dinara

3.           za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja – 1.000.000 dinara

4.           za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod – 500.000 dinara

5.           za podsticaje za osiguranje životinja – 2.000.000,00 dinara.

 

Ukupno za sve vrste podsticaja korisnik podsticaja može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.

Zahtev se podnosi u dva primerka od 1. jula do 15. novembra tekuće godine.

 

Pravilnikom o podsticajima za unapređenje primarne stočarske proizvodnje obuhvaćena je nabavka nove opreme i mehanizacije u stočarskoj proizvodnji. Zahtev se podnosi u skladu sa objavljivanjem Javnog poziva i podsticaj po korisniku je maksimalno 1,5 miliona dinara.

Ukoliko postoji potreba za izgradnjom i opremanjem objekta za držanje životinja, postoje podsticaji i za tu namenu. Maksimalni iznos je 3,5 miliona dinara i termin  je fiksan za podnošenje zahteva, odnosno od 15.06.-15.10. tekuće godine.

Dodatne informacije za stočare

Prilikom konkurisanja za podsticajna sredstva, imajte u vidu da nije dovoljno za neke vrste podsticaja namenjene stočarskoj proizvodnji imati samo HID broj. Naime, ukoliko aplicirate za nešto što treba da bude smešteno u objektu, morate imati i evidentiran objekat u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede (u daljem tekstu MPŠV).

Objekat možete prijaviti sami ili preko veterinarskog inspektora koji pokriva vaš teren.

Obavezni ste da sami prijavite objekat. Prilikom prijave objekta, prijavljuje se kapacitet. Ne morate imati životinje u momentu podnošenja zahteva.

Isto tako, rešenje od Uprave za veterinu je deo neophodne dokumentacije tako da proverite kapacitet koji ste sami prijavili.

 

U načelu, ukoliko ste iznad ovih brojki, vi ste za IPARD:

(1)  za investicije koje se odnose na proizvodnju kravljeg mleka, do najviše 19 krava,

(2)  za investicije koje se odnose na proizvodnju ovčijeg i kozijeg mleka, objekat upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo,

(3)  za investicije koje se odnose na pčelarstvo, od pet do 1000 košnica pčela prijavljenih u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja kod Uprave za veterinu,

(4)  za investicije koje se odnose na proizvodnju mesa, ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu,

(5)  za investicije koje se odnose na proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, objekat upisan u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Ukoliko imate rešenje od uprave za veterinu da vam je objekat recimo registrovan za 30 junadi, a vi u momentu apliciranja na konkurs imate 10 junadi, gledajte da usaglasite broj grla i kapacitet objekta u skladu sa konkursnim zahtevima, ukoliko je to moguće iz nekog razloga. Konsultujte veterinarskog inspektora koji pokriva vaš teren. U suprotnom, bićete odbijeni.

Kada je u pitanju prerada, postoje podsticajne mere za koje se zahtev podnosi u fiksnom terminu „Mala prerada“ do 3,5 miliona podsticaja po korisniku i drugi vidovi prerade sa znatno višim iznosima za koje se objavljuje Javni poziv ( za proizvodnju jakih alkoholnih pića maksmalno do 15.5 miliona dinara, a za proizvodnju vina 41 milion dinara).

Podsticaji za mlade poljoprivrednike postoje u vidu podrške od 75% do 1,5 miliona dinara.

Podsticaji se kreću od 50-65% u zavisnosti da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području ili se investicija nalazi u marginalnom području. Sve zavisi od pravilnika do pravilnika. Postoje i podsticaji koji se isplaćuju u 100% iznosu investicije bez poreza.

 

IPARD

Reč je o konkursima iz mere koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Mera M1) – izgradnju i opremanje farmi, hladnjača, objekata za skladištenje, opremanje voćnjaka, izgradnju i opremanje plastenika, staklenika. IPARD obuhvata širok spektar investicija za koje se iz IPARD fonda može dobiti podrška do 65% ili do 70% za ulaganja u planinskim područjima.

Najveći iznos podrške je 700.000 evra, za sektore voća, povrća, ostalih useva, grožđa, do milion evra za sektore mesa, mleka.. Pravo na IPARD podsticaje za izgradnju farmi imaju nosioci poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, mogu da konkurišu i preduzeća – mikro, mala i srednja, pod uslovom da imaju registrovana gazdinstva.

Kada je u pitanju prerada poljoprivrednih proizvoda, mera M3 reguliše ovaj vid podsticaja. Visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 evra, dok je maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa milion evra, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od dva miliona evra.

 

Podsticaji za ruralni turizam i diverzifikaciju dohotka, odvija se kroz meru M7.

Mera M4 je u pripremi. To je „Agro-ekološko – klimatska mera i mera organske proizvodnje”. Opšti cilj ove mere je doprinos održivom upravljanju prirodnim resursima, kao i ublažavanju i prilagođavanju sektora poljoprivrede klimatskim promenama.

Najvažnije kada je u pitanju IPARD je da donesete odluku o sprovođenju svojih investicija. Prolaženje kroz IPARD procedure nije jednostavno, ali nije ni neizvodljivo. Najvažnije je naglasiti da se za razliku od nacionalnih mera MPŠV, morate ozbiljnije pripremiti, odnosno uskladiti svoje poljoprivredno gazdinstvo sa onim što IPARD zahteva.

Kako bi ste ispoštovali neophodne minimalne procedure, najbolje je da se dobro informišete o tome šta treba da uradite pre podnošenja prijave na IPARD , kako izgledaju pripreme za terenske kontrole i šta da radite prilikom odobravanja i isplate investicije od strane Uprave za agrarna plaćanja.

Kao i svaki drugi način da se dođe do subvencija i IPARD ima svoje pozitivne, ali i negativne strane. Krenućemo prvo od pozitivnih.

Pozitivne strane IPARD programa:

1.           Transparentnost u načinu rada

2.           Javni poziv u unapred određeno vreme

3.           Podnošenje zahteva uz predračun za investiciju

4.           Obrada zahteva redosledom podnošenja

5.           Unapred poznat budžet opredeljen za ovu namenu

6.           Visina budžeta opredeljena za ovaj program

7.           Cilj države je da što više poljoprivrednika koristi IPARD podsticaje jer se 25% finansira iz budžeta Srbije , a 75% iz predpristupnih fondova EU

8.           Širok spektar podsticaja

9.           Mogućnost apliciranja za skupe investicije

10.         Izvesnost isplate podsticaja u određenim rokovima

11.         Konsultanti koji vas mogu sprovesti kroz ceo proces od pripreme, preko realizacije i na kraju isplate podsticaja

 

Negativne strane IPARD programa:

1.           Nije namenjen za sitne investicije (kod nas je najviše takvih uglavnom ispod 10.000 evra)

2.           Dugo se čeka na odgovor da li ste prošli ili niste (preko 10 meseci uglavnom i ovo je problem kod investicija u stočarstvu i voćarstvu)

3.           Rizik od promene cena kod dobavljača u dugom periodu čekanja (pogonska mehanizacija i građevinski materijal uglavnom)

4.           Kursne razlike

5.           Strah od kontrola (fitosanitarna inspekcija, zaštita životne sredine, veterinarska inspekcija.....)

6.           Strah od „sređivanja“ RPG-a u vidu knjige polja, setvene strukture, prostorija za skladištenje ambalaže od pesticida, ugovori sa perionicama, vulkanizerima, mehaničarskih usluga....

7.           Cena angažovanja konsultantskih agencija (iako se deo troškova refundira)

8.           Nepoznavanje uslova i propisa koji se konstantno menjaju

9.           Komplikovanost procesa (ovo je uglavnom glavni razlog u razgovoru sa poljoprivrednicima)

 

Kada se sve sagleda, nije sve tako sjajno kao što izgleda. Ali, ukoliko želite da koristite ozbiljne podsticaje, nema vam druge nego da donesete odluku i da aplicirate na IPARD.

Ako pogledate koliko nepoznanica ima u agrarnoj politici i samoj Uredbi o raspodeli koja se menjala već tri puta za 4 meseca, jasno vam je da je situacija najblaže rečeno jako teška za planiranje. Ne zna se gde ima više problema, da li u svinjarstvu, govedarstvu, mlekarstvu ili voćarstvu. Svaki sektor ima svoje probleme, ali poljoprivreda je takva da se problemi u jednoj grani neminovno prelivaju u drugu stvarajući tako začarani krug problema.

Donošenje odluke u moru takvih problema naravno da nije lako, ali opstanak na tržištu zahteva i konstantna ulaganja. Ipak, jedno je ulagati sopstveni novac, a drugo je ulagati preko kredita. Ulaganje preko kredita se trenutno isplati samo ako je zaduženje putem subvencionisanog kredita u dinarima. Prvi znak krize i nestabilnog tržišta je skakanje cena nekretnina svih vrsta. To je znak da se kapital premešta iz privrede u nešto „sigurno“. Sa obzirom da IPARD zna da potraje (od apliciranja, preko investiranja do isplate i do dve godine), uzmite u obzir finansiranje putem kredita samo ako baš morate.

Imajući u vidu da je IPARD kod aktivan već nekoliko godina, iskristalizovala se situacija kada su konsultantske agencije u pitanju i sada ne samo da se zna koja je dobra, nego se već može naići i na firme koje su se specijalizovale za pojedine investicije. Sami tim imate situaciju da firme vrše odabir klijenata na osnovu njihovih zahteva.

 

Prilikom odabira se uzima u obzir sledeće:

1.           Broj bodova aplikanta

2.           Spremnost na određene izmene projekta investiranja kako bi se dobio još koji bod

3.           Vrsta investicije (mehanizacija, izgradnja, prerada ili turizam)

4.           Visina investicije

5.           Osnovna dokumentacija (građevinske dozvole, projekta, ostalih saglasnosti....)

6.           Sigurnost finansiranja

7.           Plan investiranja (ukoliko se iz jednog projekta ide u drugi kroz nastavak saradnje)

Veće investicije gotovo uvek imaju prednost.

Kako bi vam proces prolaska kroz IPARD procedure bio manje stresan, dobro se raspitajte pre podnošenja zahteva i naoružajte se strpljenjem.

Podsticaji sa nivoa AP Vojvodine

Drugi značajni izvor podsticaja su konkursi koje objavljuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo iz Novog Sada (u daljem tekstu PSPVŠ).

Kako sekretarijati, gradovi i opštine mogu da objavljuju konkurse za podsticajna sredstva, ti konkursi se mogu preklapati sa podsticajnim merama Ministarstva  poljoprivrede uz prethodnu saglasnost. Važno je napomenuti da se podsticaji za istu namenu ne mogu koristiti sa više izvora finansija (duplo finansiranje nije dozvoljeno).

Razlika između konkursa koje objavljuju PSPŠV, gradovi i opštine u odnosu na podsticaje MPŠV je u tome što su daleko manja sredstva u pitanju i oni se završavaju u toku kalendarske godine (objava, apliciranje, kontrola i isplata se uglavnom obavljaju u roku od 9 meseci).

Neki od važnijih konkursa koje objavljuje PSPVŠ su :

1.           Navodnjavanje

2.           Plastenike

3.           Protivgradne mreže

4.           Opremanje farmi

5.           Pčelarstvo

6.           Podsticaji za mlade poljoprivrednike

7.           Manifestacije

8.           Sertifikacija

9.           Izgradnja ribnjaka

10.         Razvoj lovstva

11.         Prerada poljoprivrednih proizvoda

12.         Priključna mehanizacija

Podsticaji su od 50-80% u zavisnosti od konkursa do konkursa.

Bespovratna podsticajna sredstva za poljoprivredu u saradnji sa Svetskom bankom

Prihvatljive vrste investicija, odnosno troškova jesu:

1.           pripremni troškovi;

2.           kapitalne investicije;

3.           investicije u ljudske resurse;

4.           investicije za stručno-tehničku pomoć i trening korisnika za korišćenje bespovratnih sredstava.

 

Dva su osnovna programa za podsticaje:

1.           Program podrške za unapređenje konkurentnosti i jačanje veza unutar tržišnog lanca u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i diverzifikacije dohotka u ruralnim područjima

2.           Program podrške za unapređenje konkurentnosti i veza unutar tržišnog lanca u oblasti otkupa, prerade i marketinga primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i unapređenje marketinga proizvoda domaće radinosti – Program podrške za agregatore

 

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava, ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

1.           fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2.           preduzetnik;
3.           privredno društvo;
4.           zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

 

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava (agregatori), ostvaruju lica koja su upisana u Registar i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

1.           preduzetnik;
2.           privredno društvo;
3.           zemljoradnička zadruga.

 

Bespovratna sredstva utvrđuju se u procentualnom iznosu od 50% od vrednosti prihvatljivih troškova, uključujući i pripadajuće poreze i doprinose za predmetnu investiciju, a predviđenih poslovnim planom. Preostali iznos od 50% od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova predviđenih poslovnim planom obezbeđuje se na sledeći način:

1.           10% kao sopstveno učešće korisnika i

2.           40% kao kredit poslovnih banaka, sa kojima ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede ima potpisan Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

 

Postupak za ostvarivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava pokreće se podnošenjem Prijave za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava u okviru Javnog poziva za podnošenje prijava za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstava .

Javni poziv raspisuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja.

Agrarna politika se kod nas konstantno menja. Za većinu korisnika podsticaja je jako teško da isprate sve promene koje se dešavaju neretko i nekoliko puta u toku godine. Kako bi bili u toku sa podsticajima  u realnom vremenu i kako bi dobili neophodne informacije i smernice kako da ostvarite vaše pravo na podsticaje, možete postati deo SMS sistema informisanja o subvencijama o kome možete pročitati na linku http://subvencije.rs/sms-obavestenja/.

 SMS sistem pokriva teritoriju Republike Srbije.