Ко нема – робија, ко има – плаћа

Казну од 5.000 динара за невезивање појаса или неукључивање мигавца, возачи све више мењају за пет дана иза решетака. Има и обрнутих примера – да се од затвора кривци спасавају плаћањем и до 150.000 динара

Прекршајно кажњени возачи у Србији се због кризе све више одлучују да новчану казну замене „лежањем” у затвору. Затворски дан износи 1.000 динара, па је рачуница јасна. Казну од 5.000 динара за рецимо невезивање појаса, нагло мењање правца кретања, неукључивање мигавца приликом скретања или спору вожњу, под теретом немаштине, возачи мењају за пет дана затвора.

Ипак, званична статистика која би поткрепила ову тврдњу не постоји. Тачније, не постоје прецизни подаци колико возача новчану казну замени затвором, нити колико њих на крају „плати” свој прекршај. Извесно је да је од укупног броја прекршајно осуђених затвореника који су прошле године отишли на издржавање казне, нешто мало мање од трећине њих иза решетака било због саобраћајних прекршаја. Према извештају Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, од 10.235 прекршајно осуђених на затворску казну, њих 3.240 је иза решетака било због саобраћајних прекршаја.

Судија Зоран Пашалић, вршилац функције председника Вишег прекршајног суда рекао је да не постоји евиденција колико се новчано кажњених возача одлучи да оде у затвор. Он је напоменуо да када се то и деси, углавном је реч о онима који у законском року од 15 дана не уплате новац, па је суд принуђен да им новчану казну преиначи у затворску. Има и оних који самостално траже да то „заврше” тамновањем.

Максимална казна која може да се „одлежи” у затвору, подсећа Пашалић, је 60.000 динара, што би било 60 дана затвора. Ако дуг прелази тај број, остатак се наплаћује принудном пленидбом.

Мислим да је људима ипак дража слобода и да ће све да учине да не оду у затвор. Судије излазе у сусрет грађанима и омогућавају им да високе новчане казне отплате на неколико рата – додаје Пашалић.

Aутор: Данијела Вукосавлјевић

Фото: Р. Крстовић

Преузето са Политика.рс