Polovnjak: Fiat 500L Living - urbani miniven sa sedam sedišta

Ni manjeg auta, ni više prostora. Dobro, nije baš mali, duži je od Golfa 5 ili 6, ali u njemu vrlo komforno može da sedi pet odraslih osoba i da se pozadi ubaci još dvoje dece - ukupno sedam putnika!

Znate li za manji auto sa sedam mesta za sedenje?

Da naglasimo - ovo nije običan Fiat 500L sa nekim „Living“ paketom opreme. „Living“ znači da je ovo produžena verzija, zahvaljujući čemu u prtljažni prostor mogu da se ubace još dva sedišta.

Dakle – ukupno može da ima 7 sedišta. Osnovna verzija ima 5 sedišta, a za dodatna 2 se doplaćuje.

500L Living je od običnog 500L duži za 20-ak cm.

Tako smo dobili sedmosed dugačak samo 4.352 mm. Gotovo iste dužine je kao Fiat Bravo.

Prostor na zadnjoj klupi (drugi red sedišta)

Pošto je ovo porodični auto, naročito u verziji sa 7 sedišta, skačemo odmah na tu temu.

Napred u skoro svakom automobilu ima dovoljno mesta za vozača i suvozača. Zadnja klupa je vrlo često problematična, čak i kod većih limuzina.

Fiat 500L Living je miniven u kojem pozadi dvoje visokih može sasvim opušteno da sedi – ima mesta i za noge i za glavu. Sjajno je to što kolenom ili butinom ne udarate u rukohvat, pregradu ili neku drugu izbočinu na vratima, što je često slučaj kod drugih automobila.

Pritom zadnja klupa može da se pomera napred-nazad, kako bi se prostor prilagođavao trenutnim potrebama.

Sa trećom odraslom osobom pozadi već postaje gužva, ali dobro je to što tunel na podu nije visok, a  pritom je ravan (mada prilično širok), tako da ne predstavlja smetnju za smeštanje stopala. Uostalom, pogledajte na slici i sami donesite zaključak.

Sedi se malo više i uspravnije, ali to je cena koju plaćaju svi minivenovi.

Mogu li u trećem redu da sede odrasli?

Mogu, ali biće im vrlo neudobno. Sedišta su na samom podu, tako da su prvenstveno namenjena deci, mada u slučaju nužde mogu i odrasli da se smeste.

Kada su deca u pitanju, situacija je znatno povoljnija. Kao prvo, deca su niža, pa im nedostatak prostora i pozicija sedenja ne smeta toliko. Kao drugo, deca će verovatno sedeti u sigurnosnom sedištu ili na busteru, što znači da će biti na višoj poziciji i biće im udobnije.

Inače, otvaranje „prolaza“ do trećeg reda sedišta je vrlo lako – obavlja se jednom rukom.

Obori se naslon, a zatim se donji deo sedišta zahvaljujući „amortizeru“ sam podigne i prisloni uz suvozačev naslon, tako da se sve zaista obavlja bez po muke.

Nažalost, kao što vidite na slikama iznad, da bi odrasla osoba ušla pozadi, trebalo bi da bude sitnije građe, a natprosečna fleksibilnost definitivno nije na odmet.

A prtljažnik - da li zadnja dva sedišta pojedu sav prostor?

Zadnja dva sedišta se sklapaju u pod prtljažnika, tako da ostaje ravna površina prtljažnika i gotovo da se ne primećuje da je to automobil sa sedam sedišta.

Tada prtljažnik ima zapreminu od 493 litara i izgleda kao na slici ispod.

Kada su zadnja dva sedišta podignuta, iza njih ostaje relativno malo prostora (168 litara), kao što možete da vidite na slici ispod.

Inače, zadnja dva sedišta mogu da se obaraju odvojeno, tako da roditelji mogu da voze četvoro dece i da pritom ostane mesta za npr. dva-tri kofera i još nešto stvari. Naravno, prvenstveno treba misliti na bezbednost i sve dobro učvrstiti.

Ako vam je potreban maksimalan prtljažni prostor, možete da preklopite naslone drugog reda sedišta, kao na slici ispod. Prostor – 638 litara. Možete i da podignete sedišta uz naslone vozača i suvozača kao kada oslobađate prolaz do trećeg reda ukoliko vam više odgovara.

Sledeća faza je obaranje naslona suvozačkog sedišta.

Napomenimo da se sva preklapanja i podizanja sedišta obavljaju lako, bez potrebe za akrobacijama, fizičkim naporom, traženjem „tajnih“ poluga...

Kako se ovaj sedmosed snalazi po gradu?

Već smo rekli da je dužine samo 435 cm, nije mnogo širok, pa je vožnja u gradskim uslovima vrlo laka. Isto važi i za parkiranje.

Zahvaljujući karakterističnim staklenim površinama kod prednjeg dvostrukog A stuba preglednost je odlična.

Vozne karakteristike

Što se tiče borbe sa našim nekvalitetnim putevima punim udarnih rupa, ležećih policajaca i iskrivljenih šahtova, točkovi dimenzija 205/55 R16 dobro se bore sa tim izazovima. Udobnost je na generalno zadovoljavajućem nivou.

Pomenimo i to da ova produžena verzija u odnosu na standardnu ima ojačano zadnje vešanje.

S obzirom na visinu, uopšte se ne naginje se u krivinama koliko se to očekuje. Upravljač je lak, dovoljno precizan za provlačenje kroz gradsku gužvu.

Ni vešanje, ni upravljanje nemaju sportskih gena, niti ovaj automobil pokušava da se predstavi kao sportista. Svoju osnovnu (porodičnu) namenu sasvim dobro ispunjava. Ko želi oštru da uleće u krivine i vozi slalom između drugih vozila, ima širok izbor drugih modela.

Primerak na testu ima dobro poznati 1.3 MultiJet motor, u verziji sa 95 KS. Malo stariji primerci imali su verziju sa 85 KS.

Podaci o ubrzanju na papiru deluju razočaravajuće – 15-ak sekundi do 100 km/h, mada iz nekog razloga uopšte nije lako naći pouzdane i precizne podatke.

„Na papiru“ deluje vrlo tromo, ali u praksi je situacija mnogo svetlija. Uostalom, ubrzanje do 100 km/h nam je od male koristi pri razumevanju kako se određeni auto ponaša u svakodnevnoj normalnoj vožnji – tu su mnogi drugi faktori, kao što su prenosni odnosi u menjaču, kriva razvoja snage i obrtnog momenta i slično.

Da ne komplikujemo, pri nižim brzinama i u nižim stepenima prenosa ima dovoljno snage. Daleko od toga da impresionira, ali ima je dovoljno.

Čak i sam vlasnik kaže da se prilikom kupovine plašio da će ovaj motor biti suviše slab, te je razmišljao o 1.6-litarskom dizelašu sa 105 KS. Presudile su finansije, napravljen je kompromis i „pao“ je 1.3 MultiJet. Danas vlasnik kaže da se nije prevario i da ovaj motor ispunjava sve njegove potrebe, čak i kada je čitava porodica u kolima, plus nešto prtljaga.

Preticanje na otvorenom putu može da bude nezgodno, ali treba na vreme izabrati odgovarajući stepen prenosa, dobro proceniti situaciju i ne štedeti na gasu.

Da se ne lažemo, mnogi vozači u Srbiji uopšte ne znaju kako se bezbedno pretiče – kreću u previsokom stepenu prenosa, pri suviše niskim obrtajima, „zakucavaju“ gas do daske i čude se zašto auto neće da ide brže...

Uglavnom, ovaj motor maksimalnu snagu razvija pri 3.750 o/min i „drži“ je do 4.000 o/min. Tu je i maksimalni obrtni moment od 200 Nm koji je dostupan već na 1.500 o/min, mada relativno brzo počinje da opada.

Potrošnja – preskočićemo fabričke podatke. Vlasnik kaže da mu u proseku troši 5,5 l/100 km, pri čemu znatno veći deo vremena provede u gradskoj vožnji, a i van grada je to obično vožnja u saobraćajnoj gužvi.

Na auto-putu pri brzini od oko 130 km/h troši nešto preko 6 litara.

Vozačevo mesto

Sedi se visoko, preglednost je odlična, sedišta udobna. Ne bi smetala bolja bočna potpora na naslonima i duži sedalni deo.

Dobar položaj se lako nalazi pošto su tu razna podešavanja. Komande logično raspoređene i na dohvat ruke. Generalno, sve je jasno i pregledno.

Očekivali smo više korisnih pregrada za razne sitnice. U stvari, razočarani smo nekim rešenjima.

Na primer, „polica“ za telefon pored AUX i USB priključka je toliko plitka da telefon ispada iz nje. Dobra je za starije manje telefone, ali za nove definitivno nije.

Stoga telefon obično završi u prostoru za čaše/flaše. Kad smo već kod njih, one su takođe neodgovarajuće za flašice, čaše i termose koje smo ubacivali.

Možda su predviđene za neke specifične čaše na koje mi nismo navikli i ne koristimo ih, ali će drugima odgovarati... Uostalom, probajte sami ako budete razmišljali da kupite ovaj auto.

Troškovi održavanja

Delovi nisu skupi – naravno, to zavisi u velikoj meri da li kupujete i obavljate zamenu/popravku u ovlašćenom servisu ili na nekom drugom mestu.

Već smo rekli da mali servis koji se radi na 20.000 km, u ovlašćenom servisu košta 10.000 din. Ako umete mali servis da obavite sami, cena će biti otprilike kao i za većinu drugih kola. Zamena filtera goriva, naravno, može da bude problematična ako ne znate šta radite – zato se ograđujemo i ne preporučujemo da to radite sami.

Filter goriva se menja na 60.000 km ili na manje ako koristite gorivo lošijeg kvaliteta ili ako dođe do nekih problema u radu motora.

Karoserijski delovi

Fiat 500L Living je već dugo u prodaji, ali ih nema baš mnogo na ulicama. Na sreću, odgovara većina delova od običnog 500L, ali treba prvo dobro proveriti. 

Mogu da se nađu i razni polovni i zamenski delovi, tako da popravke u slučaju udesa ne bi trebalo da budu problematične.

Ovo su primeri cena nekih novih zamenskih i originalnih delova:

Krilo: 11.493 din
Far: 8.430 do 15.247 din (skuplji  je Marelli)
Maglenka: 5.287 din
Hauba: 22.102 din
Hladnjak: 10.780 din
Prednji branik: 11.765 din
Stop svetlo: 9.750 din

Pouzdanost

Dolazimo do onoga što većinu potencijalnih vlasnika verovatno najviše interesuje - koliko se Fiat 500L Living 1.3 MultiJet kvari?

Na osnovu informacija i iskustava koje smo uspeli da prikupimo, 500L Living se pokazao vrlo pouzdanim. Pošto većinu delova deli sa standardnim 500L, te informacije smo takođe uzeli u obzir.

Motor - on se već dokazao u raznim modelima i to ne samo marke Fiat, tako da o njemu svi imaju samo reči hvale.

Vlasnik ovog primerka kupljenog 2016. godine je za sada sa pređenih 65.000 km imao samo jedan kvar - crkao grejač na 31.000 kilometara. Nažalost, garancija to ne pokriva, pa je morao da plati 5.200 dinara.

Šta mu potencijalni kupci najviše zameraju?

Kažu da je ružan. Neobičan. Smešan. Italijani su kod ovog modela hteli da iskoriste svu „slatkoću“ i euforiju koja vlada oko malog Fiata 500. Nažalost, nisu dobili rezultat koji su očekivali, bar ne u Srbiji.

Mi se slažemo da neobično izgleda, ali da je ružan - to baš ne pije vodu...

Da razjasnimo – u tehničkom smislu 500L nema nikakve veze sa modelom 500 (to je onaj mali kojeg uporno zovu "novi fića" iako je stari "fića" bio potpuno drugi model...). 

Fiat 500L koristi drugu platformu, koju između brojnih drugih modela koristi i Fiat Bravo.

Zaključak

Ovako bismo mogli da sumiramo utiske.

Prostrana, praktična i varijabilna kabina u kompaktnom pakovanju, sa motorom koji ne oduševljava performansama, ali zato malo troši i obećava mnogo vožnje bez kvarova.

Zahtevnijim vozačima bolje bi „legao“ 1.6-litarski dizelaš sa 105 KS.

Na prvom mestu porodični auto sa velikom injekcijom „lajfstajl“ detalja. Samo onaj ko je lomio leđa ubacujući decu u sedište klasičnog automobila, znaće da ceni visoku zadnju klupu i visok „plafon“.

Pomenimo i bezbednost - običan Fiat 500L je 2012. godine dobio 5 zvezdica na Euro NCAP kreš testu i to sa 94% od maksimuma poena za zaštitu odraslih putnika (vozač i suvozač).

Foto: Dragan Romčević