Kako radi ESP?

ESP, tj. sistem za elektronsku kontrolu stabilnosti ne omogućava brži prolazak kroz krivinu, niti pretvara vozača u „pilota“ Formule 1. Ipak, istraživanja pokazuju da može da smanji broj saobraćajnih nesreća uzrokovanih gubitkom kontrole nad vozilom i do 80 odsto.

Tekst počinjemo ovako dramatičnim uvodom zato što kod nekih vozača vlada uverenje da je elektronika zadužena za stabilizaciju svemoćna. Nažalost, ESP nema magični štapić kojim može da spreči sletanje s puta. Takođe, ne čini automobil upravljivijim, stabilnijim ili „sportskijim“.

Kako radi ESP?

Osnovni princip rada ESP-a je relativno jednostavan - kočenjem pojedinih točkova on utiče na kretanje i zanošenje automobila.

Na primer, ukoliko se dok skrećete ulevo javi zanošenje zadnjeg kraja (preupravljanje – zadnji kraj beži desno), ESP će aktivirati kočnicu na prednjem desnom točku, kako bi pokušao da ispravi kretanje automobila.

Suština je u tome da kada samo jedan točak koči, on zanosi automobil, pa upravo tu činjenicu koristi ESP – ako se auto zanosi u jednu stranu, ESP će početi da koči jedan ili dva točka kako bi kontrirao, tj. počeo da ga zanosi u drugu stranu i tako ispravio njegovu putanju.

Ako u istoj (levoj) krivini dođe do proklizavanja „preko nosa“ (podupravljanja – uđete prebrzo u krivinu, motate volan, ali auto ne sluša već proširuje željenu putanju, popularno „ispravlja krivinu“), aktiviraće se kočnica na unutrašnjem zadnjem točku.

Ovo je banalizovano objašnjenje – čitav proces je znatno komplikovaniji i odvija se munjevitom brzinom, često pre nego što vozač uopšte primeti da je bio na granici da izgubi kontrolu nad automobilom.

U obzir se uzimaju brojni parametri, a reakcija sistema se menja u deliću sekunde u zavisnosti od promene ponašanja vozila.

Ponekad se, u zavisnosti od situacije, „guši“ i motor kako bi se vozilo smirilo, tj. kako bi pogonski točkovi povratili trakciju. Upravljanje procesom kočenja obavlja se uz pomoć ABS-a.

Tačnije, elektronska kontrola stabilnosti predstavlja integrisanu celinu sa ABS-om i sistemom za kontrolu trakcije, koji sprečava proklizavanje pogonskih točkova (Traction Control System – TCS ili Acceleration Slip Regulation – ASR).

ESP u toku vožnje konstantno prati situaciju, mereći brzinu okretanja svakog točka, prateći željeni smer kretanja na osnovu toga koliko je volan okrenut, zakretanje vozila oko njegove vertikalne ose, poprečno i uzdužno ubrzanje, a kod nekih sistema postoji i senzor za prepoznavanje opasnosti od prevrtanja.

Kompjuter čak 25 puta u sekundi upoređuje željenu putanju (definisanu zakretanjem upravljača) sa realnom putanjom (određuje se na osnovu lateralnog ubrzanja, obrtanja oko vertikalne ose i brzine okretanja pojedinih točkova) i u slučaju odstupanja u deliću sekunde reaguje ciljanim kočenjem pojedinih točkova.

ESP praktično „procenjuje“ silinu i pravac zanošenja vozila i u skladu s tim deluje, kako bi izazvao silu koja će se suprotstaviti sili inercije postojećeg okretanja oko vertikalne ose, tj. zanošenja.

Koliko ESP vredi na ledu?

ESP je od velike pomoći na svakoj vrsti podloge, od suvog asfalta do zaleđenog jezera, ali njegova efikasnost u najvećoj meri zavisi od kvaliteta kontakta pneumatika i podloge. Ukoliko suviše brzo vozite po zaleđenom putu, ESP neće moći mnogo da pomogne.

Deaktiviranje

Kod nekih automobila ESP može u potpunosti da se deaktivira, a kod drugih čak i kada mislite da ste ga deaktivirali, on i dalje ostaje aktivan, ali će iz pozadine pratiti dešavanja i ukoliko proceni da je situacija postala suviše opasna, munjevito će reagovati.

Inače, deaktivacija je korisna, na primer, za vreme vožnje s lancima za sneg ili prilikom izvlačenja iz dubokog snega ili peska.

Verzije

Postoji više verzija sistema za elektronsku kontrolu stabilnosti, pri čemu se vrši posebno prilagođavanje svakom modelu. Može da se podesi tako da deluje pre nego što vozač primeti da je napravio grešku ili da odreaguje malo kasnije kako ne bi suviše kvario uživanje u vožnji kod sportskih automobila.

Preterano samopouzdanje

ESP često odreaguje pre nego što vozač uopšte primeti da je bio u kritičnoj situaciji, pa mnogi početnici stiču preteranu samouverenost i suviše visoko mišljenje o svom vozačkom umeću. Iz ovog razloga se na instrument tabli javlja upozorenje svaki put kada ESP interveniše.

Stručnjaci upozoravaju da neiskusni vozači, ušuškani lažnim osećajem sigurnosti, predstavljaju opasnost na putu, smatrajući da, na primer, kroz krivine mogu da prolaze znatno brže nego što je to bezbedno.

Šta kad se pokvari?

Ukoliko dođe do kvara ESP-a, možete da vozite svoj automobil bez problema – ipak se preporučuje da što pre posetite servis. ESP jeste u stanju da aktivira kočnice i utiče na rad motora, ali ne bi trebalo da bude nikakvih problema tokom vožnje.

Malo istorije

Mercedes i BMW su 1987. godine u svoje automobile počeli da ugrađuju prve sisteme za kontrolu trakcije (ASR), a od tada su, u saradnji sa kompanijama Bosch i Continental, počeli da razvijaju prve elektronske sisteme za kontrolu stabilnosti.

Serijska primena je počela 1995. godine, kada je ESP dobio Mercedes W140 (S klasa). Iste godine su BMW i Volvo počeli da ga ugrađuju u svoje automobile. Danas predstavlja deo standardne opreme kod mnogih modela.

Zbrka oko naziva

U Srbiji se za elektronsku kontrolu stabilnosti najčešće koristi naziv ESP, što je akronim nastao od Electronic Stability Program. Akronim ESC (Electronic Stability Control) je generički naziv prihvaćen od strane Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA), Severno-američkog društva inženjera u auto industriji (SAE), Japanske asocijacije proizvođača automobila i mnogih drugih zvaničnih institucija širom sveta.

Proizvođači automobila koriste razne nazive i akronime, na primer:

Acura: Vehicle Stability Assist - VSA (ranije CSL 4-Drive TCS)
Alfa Romeo: Vehicle Dynamic Control – VDC
Audi: Electronic Stability Program – ESP
Bentley: Electronic Stability Program – ESP
BMW: Dynamic Stability Control – DSC
Bugatti: Electronic Stability Program – ESP
Buick: StabiliTrak
Chevrolet: Electronic Stability Control - ESC
Cadillac: StabiliTrak & Active Front Steering – AFS
Chrysler: Electronic Stability Program – ESP
Citroen: Electronic Stability Program – ESP
Fiat: Electronic Stability Program - ESP i Vehicle Dynamic Control – VDC
Ferrari: Controllo Stabilità – CST
Ford: AdvanceTrac with Roll Stability Control – RSC, Interactive Vehicle Dynamics – IVD, Electronic Stability Program – ESP, Dynamic Stability Control – DSC
Honda: Vehicle Stability Assist – VSA
Hyundai: Electronic Stability Program - ESP, Electronic Stability Control – ESC i Vehicle Stability Assist – VSA
Infiniti: Vehicle Dynamic Control – VDC
Jaguar: Dynamic Stability Control – DSC
Jeep: Electronic Stability Program – ESP
Land Rover: Dynamic Stability Control – DSC
Lexus: Vehicle Dynamics Integrated Management - VDIM with Vehicle Stability Control – VSC
Maserati: Maserati Stability Program – MSP
Mercedes-Benz: Electronic Stability Program – ESP
Nissan: Vehicle Dynamic Control - VDC

Ovo nije konačna lista, pošto se marketinški stručnjaci koji rade za proizvođače automobila konstantno trude da impresioniraju potencijalne kupce „trendi“ nazivima raznih sistema i paketa opreme, oznakama motora, nazivima modela koje niko ne zna da pročita pa se oko toga povede čitav rat (fantastičan marketing)...

Uglavnom, bez obzira na naziv, način funkcionisanja elektronske kontrole stabilnosti je u principu isti, mada bi se neki proizvođači oštro usprotivili tome, tvrdeći kako je njihov sistem drugačiji.

Dodatna objašnjenja:

Ukoliko vas interesuje kako rade ABS, ASR i EBD, to možete da pročitate klikom na ove linkove:

Kako radi ABS i zbog čega je važan?

Kako radi kontrola proklizavanja (ASR tj. TCS)?

Kako radi EBD?

Dragan Romčević