Koliko je zapravo „skupa“ jeftina popravka kod lokalnog, priučenog majstora?

Večita dilema našeg prosečnog vozača – gde odvesti auto na popravku? Odgovor je lak kada imate novca i noviji automobil. Međutim, kada vam je svaki dinar važan, imate auto od 1.000 evra, a u nekom renomiranom servisu vam kažu da će cena popravke biti u visini vaše plate, pri čemu vrte glavom:

„Toliko će koštati ovo za sada. Skupo, šta da radimo kad to sve mora da se menja u kompletu. Tek kad sve poskidamo, videćemo da li treba još nešto da se menja. Mislim, kad ga već rastavljamo, bolje da zamenimo sve što ne valja, nego da za šest meseci opet sve radite ispočetka“.

„Znači, delovi plus ruke, pa ulje za menjač... A šta ako je otišla i letva volana?“, pita se nesrećni vozač... Zvoni telefon.

• Halo?
• Dobar dan, iz servisa – treba i letva volana da se menja. Ona vam sa popustom košta...
• Jel može polovna da se ugradi???
• To ne radimo! Da se nešto desi, pa da mi budemo krivi...
• A reparirana???
• Ni to – mi ne znamo ni u kakvom je stanju bila, ko je remontovao, kako, čime... Kako mi da damo garanciju na naš rad kad ne znamo kakve delove ugrađujemo?
• U redu... Doći ću kasnije po auto.
• Samo požurite, molim vas, imamo gužvu, a zauzima nam mesto na parkingu.

Prodali ste stari auto i kupili desetak godina mlađi, te ste u skladu s tim odlučili da novog ljubimca treba dati u ruke isključivo proverenim majstorima. Tu se javlja problem - kako proceniti koji je servis dobar, a da vam pritom za prosečnu popravku neće skinuti kožu s leđa?

Raspitujete se kod komšija, rodbine, poznanika… Jedni kažu da je najbolji Auto Mika, drugi preporučuju Auto Gileta, treći kažu da je najbolji serviser negde u Obrenovcu i da treba ići isključivo kod njega bez obzira što je daleko. Niko vas nije ubedio, pa razmišljate da date šansu ovlašćenom servisu - znate da će biti mnogo skuplji, ali ipak imate noviji auto i ne želite da ga date u ruke nekom „dunđeru“.

Međutim, prilikom prvog kvara odlučujete da to ipak može da sredi majstor iz komšiluka, dok ćete račun u ovlašćenom servisu iz finansijskih razloga platiti drugi put.

• Da ti kažem, ti u ovlašćenim servisima su najveći lopovi. Ja ću to da ti sredim. I šta – rekli ti da to sve mora da se menja!? Ma, to su njihove fore...
• To će 100% da bude u redu? Neće da se raspadne negde na putu?
• Druže, ja sam ovakvih sredio... Ne mogu da se setim koliko i niko se nikad nije žalio.
• U redu, šta onda treba od delova?
• Ma ništa, to ću ja da ti nabavim sa rabatom.
• OK, a garancija na delove? Mislim, ja dobijam račun za delove?
• Pa ne može tako. Delovi su jeftiniji zato što idu preko mene. Ja to nabavljam preko... Ma nije važno, nema o čemu da brineš!

Hoće li priučeni majstor napraviti više štete nego koristi?

Možda hoće, a možda i neće. Zavisi od toga šta radi i koliko ima znanja i iskustva. Mali servis zna svako da uradi. Kod velikog servisa može da vam napravi havariju. Možemo sada da navedemo čitavu listu popravki koje mogu da prođu dobro, ali i koje mogu naknadno da izazovu dodatnu štetu na drugim delovima/komponentama ili da vas ostave u nekoj nedođiji.

Kod nekih popravki postoje male, naizgled nebitne stvari, koje je neophodno obaviti da čitav rad ne bi bio uzaludan, a majstor ne zna da to treba uraditi ili jednostavno u žurbi zaboravi. Nažalost, vi to verovatno nećete primetiti odmah, već tek kad bude kasno.

Vratite se da se požalite i naiđete na hladan doček: „Ja sam to dobro montirao. Šta si ti radio sa autom u međuvremenu, ja nemam pojma“.

Kako uopšte naći dobar servis ili majstora?

Naći dobar servis u Srbiji mnogim vozačima predstavlja veliku muku. Ovaj problem je mnogo kompleksiji nego što deluje na prvi pogled. Pitate se zašto? Zato što:

1. Kako proceniti koji je servis uopšte dobar: na osnovu preporuke poznanika, diskusija sa foruma, mnogo vozila ispred servisa?
2. U mnogim servisima se često menjaju radnici – odlaze iskusni, dolaze neiskusni
3. Finansijska kriza i poštene natera da odrade nešto što ne treba ili naplate nešto što nije urađeno
4. Ako imate neki kompleksan problem, u servisu ne žele da potroše dva dana pokušavajući da reše „fantomske“ kvarove (npr. auto dobro radi dok je hladan, a neće da „vuče“ kad se ugreje), nego će odmah krenuti sa zamenom ili remontom skupih delova iako nisu sigurni da je u njima problem

Ispeku zanat u renomiranom servisu, pa otvore svoj

Ovo je relativno česta situacija. Mladi serviseri uče u nekom renomiranom servisu dok ne steknu dovoljno znanja i samopouzdanja da otvore sopstveni servis. Renomirani servis tako ostaje bez radnika, pa mora da obučava nekog drugog, a takođe dobija i konkurenciju. Ko je kriv u ovakvim situacijama?

Zavisi od slučaja do slučaja, ali često se radnici u servisima žale da rade kao na pokretnoj traci za (malu) fiksnu platu, bez obzira koliko ozbiljnih intervencija obave, dok vlasnik servisa prima preveliki broj mušterija iako zna da radnici zbog preopterećenja neće moći da završe sve na vreme.

Recept koji vlasnici servisa koriste za rešavanje ovakvih situacija mnogim vozačima dobro je poznat: „Nažalost, nešto se zakomplikovalo. Auto je gotov, ali moramo da sačekamo da vidimo hoće li ponovo da procuri… Ako procuri, moraćete da sačekate do sutra ili prekosutra, pošto ćemo morati da menjamo gumicu/manžetnu/dihtung“.

Uglavnom, radnici iz ovakvih servisa obično se trude da se osamostale, pošto smatraju da isti novac mogu da zarade samostalno popravljajući mnogo manji broj automobila umesto da rade za fiksnu platu. Da li ovakve, sada majstore, možemo da smatramo priučenim?

To opet zavisi koliko su naučili u servisu u kojem su radili, pa ako dovezete svoj auto kod njega može da prođe sve super zato što se čovek zaista razume u svoj posao, a možete da prođete i veoma loše ukoliko je reč o radniku koji se suviše osilio i umislio da može samostalno da se bavi poslom za koji nije spreman.

Steknu dobar glas, a onda zaposle pet šegrta i uvale se u fotelju

Ovo je takođe uobičajen scenario. Dobar majstor, sa mnogo iskustva na različitim vozilima i koji je stekao ugled i veliki broj stalnih mušterija, upravo zbog potrebe za dodatnim parom ruku zaposli pomoćnika, pa još jednog, zatim još jednog i malo po malo počinje sav posao da prebacuje na njih, dok se njemu osladi fotelja.

Uglavnom, tako verne mušterije dođu u situaciju da im kvarove dijagnostikuju i auto popravljaju početnici, dok glavni majstor uskače tek kada dođe do nekog problema. Pa, pošto glavni majstor nadgleda, auto će biti popravljen kvalitetno - u čemu je problem, zapitaće se sada mnogi.

Problem je u raznim sitnicama. Koliko zategnuti šraf (da dobro drži, a da se ne uništi navoj), kako pravilno navući gumicu ili manžetnu, kako izvaditi „zapeklu“ svećicu bez lomljenja…

I onda ponovo dolazimo do začaranog kruga - šegrti u ovom servisu odluče da se osamostale i onda, taman kada su dostigli određeni nivo znanja i kada glavni majstor može da se osloni na njih, oni se otisnu „u beli svet“ (u drugi kraj grada).

Ovlašćeni servisi moraju da ispoštuju proceduru - nema improvizacije (ili ima?)

Naravno, ponekad i ovlašćeni servisi mogu da improvizuju iako to nije u potpunosti u skladu sa njihovim „protokolom“, naročito kada su u pitanju starija vozila. Sa druge strane, kada su u pitanju upravo starija vozila, kod njih retko kada ima ekonomske opravdanosti da se popravljaju u ovlašćenim servisima. Naravno, uvek ima izuzetaka u zavisnosti od marke i proizvođača.

Ovlašćeni servisi nisu bezgrešni

Pokazalo se u više navrata da čak i u ovlašćenim servisima nekih proizvođača ne vlada vojnička disciplina, kako se to obično misli. Nećemo navoditi primere - sigurno ste čuli za najekstremnije slučajeve, a mnogo je slučajeva za koje javnost nikada ne sazna.

Tačno je da ovlašćeni servisi imaju najsavremeniju opremu, dijagnostičke uređaje, tehničke podatke o vozilima, alate, kao i da njihovi zaposleni prolaze obuku za rad na najnovijim modelima. Međutim, sve to ne znači da će vlasnik automobila najbolje proći u ovlašćenom servisu što se tiče odnosa uloženo-dobijeno. Možda će zbog neke sitnice, koju bi iskusni majstor u neovlašćenom servisu rešio bez zamene čitavog niza delova, u ovlašćenom to morati da urade zbog toga što je tako predvideo proizvođač.

Nisam dovoljno bogat da...  Idem u jeftin servis i ugrađujem jeftine delove?

Ta izreka – nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari – odavno nema veze sa realnošću. Nekada su patike trajale godinama, bela tehnika generacijama, renomirani proizvođači držali do kvaliteta, a danas vlada potpuni haos. Čak nas uveravaju kako smo zaostali zato što nam smeta što se jeftine stvari bukvalno raspadaju!

Upravo tu je problem – te jeftine stvari nam prodaju po ceni koja je znatno viša od njihove realne, upotrebne i svake druge vrednosti.

• Pa šta očekuješ za te pare!?
• Očekujem da radi ono što je proizvođač obećao da će da radi, da ima snagu i/ili druge karakteristike koje je proizvođač deklarisao, da je napravljen od plastike koja neće da pukne pri najblažem udarcu i tako dalje!!! 

Isto važi i za servise i za delove. Kontrola auto delova iz uvoza? Da, zvanično se kontrolišu (tako bar tvrde nadležni), ali nije nam poznato kako ta kontrola izgleda i da li su prisutni zloupotrebe i korupcija? Taman posla, ipak je ovo Srbija.

Zbog toga morate sami sebe da zaštitite koliko god ste u mogućnosti

Kako? Na primer:

1. Obavezno tražite da preuzmete sve (SVE) stare delove koji su zamenjeni
2. Tražite da vam detaljno objasne šta je rađeno i zašto
3. Tražite napismeno listu radova/zamenjenih delova
4. Stajanje majstoru nad glavom – ovo uglavnom iz praktičnih razloga nije moguće, pošto ako ostavite auto, vi ne znate tačno kada će početi da ga rade, ali ako je moguće iskoristite to, mada ni ta opcija neće biti od velike koristi, naročito ako majstor radi u kanalu ili se slabo razumete u mehaniku.
5. ODMAH nakon popravke testirajte auto – ne čekajte sutra. Ako nije u redu, odmah nazad u servis i sedite tamo dok se ne popravi – bez zakazivanja, čekanja da završe redovnu mušteriju i slično: „Skidaj to sa dizalice/kanala, guraj napolje i sredi moj auto“. 

I sami vozači su u mnogim slučajevima krivi

Zašto? Zato što:

1. Odlažu popravku dok auto bukvalno prestane da bude u voznom stanju ili žele da odrade to nekoliko dana pre odlaska na more
2. Žele da prođu što jeftinije (samo da se nabudži da ide, pa kad skupim pare, srediću ga detaljnije – što se, naravno, nikada ne desi)
3. Žele da se ugradi najjeftiniji deo (mada je to posebna priča – skuplje ne znači i kvalitetnije)
4. Vole da slušaju lovačke priče „divljih“ majstora, umesto da ih prekinu i da pređu na stvar – šta nije u redu sa autom, može li da se popravi, koliko će to da košta i koliko majstor garantuje za tu popravku
5. I tako dalje...

Što je auto noviji, situacija postaje sve problematičnija za priučene majstore

Gomile raznih senzora i međusobna povezanost određenih sistema/komponenti za koje neiskusni majstori možda ni ne znaju, primitivni (obično univerzalni) dijagnostički uređaji koji su gotovo neupotrebljivi kod novijih vozila, nedostatak specijalizovanih alata sa kojima se nrp. skidanje nečega obavlja brzo i bez oštećenja navoja, kao alata i podataka o propisanoj sili zatezanja prilikom montiranja nečega (ma zateži to, neće ništa da mu bude!)...

Zaključak

Nema zaključka, pošto bilo kakva vrsta generalizacije nema smisla. Ima servisa/majstora koji rade na crno, a u kojima će vam i pošteno i jeftino popraviti kvar, zato što žele da vas zadrže kao mušteriju, ali i da proširite dobar glas o njima kako bi imali više posla. Takođe ima i „renomiranih“ servisa ispred kojih je uvek gomila vozila, čiji gramzivi vlasnici („gazde“) izrabljuju svoje radnike, ali im zato i daju procenat ako uspeju da prevare/obmanu mušteriju.

Tu su i pojedini ovlašćeni servisi u kojima se zapošljavaju radnici preko veze uprkos svojoj nestručnosti, ponašaju se neodgovorno prema vozilima svojih mušterija, odbijaju da priznaju kvar dok je auto u garanciji, a čim garancija istekne – onda mora da se menja...

Bilo je ovlašćenih servisa kojima je oduzimana licenca zbog brojnih žalbi mušterija. Da ne ulazimo sada i u „poštenje“ samih proizvođača automobila koji godinama tvrde da neki problem ne postoji, a onda priznaju da postoji, ponude izvinjenje i obećaju kako „nisu namerno i neće više nikad“. Plate i neku novčanu kaznu...

„Hvala što ste objasnili ono što svi već znaju. Ništa novo niste napisali“, reći će neki...

Potpuno ste u pravu. Izvinjavamo se:

1. Što sve na svetu nije crno ili belo
2. Što svi u Srbiji ne vozimo identične automobile – isti model, istog godišta, iste vrednosti, sa istom kilometražom
3. Što nam se ne dešavaju svima isti kvarovi
4. Što svi u Srbiji nemamo identičnu količinu novca na raspolaganju
5. Što svi ne živimo u istom gradu/naselju, a u vezi sa blizinom određenog servisa/majstora
6. Što svi nemamo vaše znanje o automobilima

Za slučaj da niste razumeli, ne izvinjavamo se – to je bila samo šala...

Dragan Romčević