Sve o ugradnji metana i da li se to isplati

Metan postaje sve popularniji u Srbiji. O tome govori i otvaranje novih punionica.

Međutim, mnogi vozači još uvek zaziru od metana iz više razloga, pa ćemo proći stavku po stavku, od cene ugradnje, potrošnje, performansi, težine boca (rezevoara), autonomije (koliko može da se pređe sa jednim rezervoarom), broja i lokacija punionica…

Koliko košta ugradnja uređaja za metan?

Ugradnja metana košta oko 850 evra za prosečan automobil. To podrazumeva auto sa motorom do 2.000 kubika. 

To je prosek. Na cenu u velikoj meri utiču rezervoar, odnosno rezervoari ukoliko ih ima više.

Stvar je u tome što su rezervoari za metan veći, teži i skuplji od rezervoara za plin. Moraju da imaju veoma debele zidove kako bi izdržali pritisak pod kojim se metan drži.

Goran Pešić, vlasnik servisa za ugradnju plina i metana GTA, kaže:

„Jedan rezervoar košta od 250-350 evra u zavisnosti od zapremine. Da bi se uštedeo prostor, često se ugrađuje više manjih rezervoara, ali se time osetno povećava cena, pošto manji rezervoar nije proporcionalno jeftiniji od većeg. Recimo da je jedna velika boca 320 evra, a jedna mala 280 evra. Dakle, nije neka velika razlika u ceni. Na primer, ako neko hoće da stavi četiri male boce, to je već 1.120 evra“.

Inače, za metan ne mogu da se koriste toroidni rezervoari kao za plin, koji idu na mesto rezervnog točka.

Postoje i mnogo lakši rezervoari od kompozitnih materijala, ali oni su i znatno skuplji, pa se kod nas gotovo i ne ugrađuju.

Uređaj za metan vrlo je sličan onome za klasičan plin, pa se ni instaliranje i sam način rada mnogo ne razlikuju. Motor se pokreće na benzin i automatski prebacuje na metan kada se postigne određena temperatura (uglavnom niža nego kada je u pitanju plin).

Koliko košta atest i reatest za metan?

Nakon ugradnje se radi atest – on košta  oko 17.000 dinara plus tehnički pregled.

Zatim se na svake četiri godine radi tzv. reatest – on košta 10.000 dinara.

Koliko dugo mogu da se koriste rezervoari za metan?

Oni imaju „rok trajanja“ 20 godina od dana proizvodnje, za razliku od rezervoara za plin koji mogu da se koriste 10 godina.

Nakon 20 godina mogu da se ispitaju kako bi se koristili i dalje, ali pitanje je koliko se to isplati, pošto je neophodno skidati ih i obaviti ispitivanje u posebnoj laboratoriji.

Fabrička ugradnja

Mnogi proizvođači fabrički ugrađuju uređaje za metan u pojedine modele – u tom slučaju je i motor prilagođen za pogon na ovo gorivo (npr. ima veću kompresiju), pa je gubitak snage manji nego kod naknadne ugradnje. Uglavnom se ne nalaze u redovnoj prodaji kod nas, ali neke možete poručiti u auto salonu.

U skladu sa gorivom, obično imaju i posebnu oznaku, kao NGT kod Mercedesa ili BiFuel kod VW. 

Npr. u ponudi su Lada Niva sa četvora vrata (dugačka) sa rezervoarom u koji može da stane 10 kg i Lada Vesta.

Ranije se prodavao Fiat 500L sa fabričkim uređajem za metan. Pokreće ga dvocilindarski (da, 2 cilindra) turbo motor od 875 „kubika“, koji razvija 80 KS kada se vozi na metan i 85 KS kada se vozi na benzin.

Motor je posebno prilagođen korišćenju metana kao goriva. Ima dva rezervoara – manji uzdužno ispod kabine u centralnom tunelu, a drugi u podu prtljažnika poprečno. Do 100 km/h  na metan ubrzava za 15,7 sekundi – na benzin za 14,8 sekundi. Prosečna potrošnja je od 4,5 do 5 kg metana na 100 kilometara.

Polovni automobili na metan

Polovna vozila koja koriste metan možete da pogledate na našem sajtu klikom na ovaj link: polovni automobili na metan. U trenutku pisanja teksta bilo ih je oko 320.

Težina i dimenzije rezervoara za metan

U tabeli ispod možete da vidite koliko su teške prazne boce (rezervoari) u odnosu na dimenzije.

Koliko metana prima rezervoar od 90 litara?

Metan je uvek u gasovitom stanju, za razliku od plina. Zato se metan i naziva „komprimovani prirodni gas“ (KPG) ili na engleskom „compressed natural gas“ (CNG).

Plin se naziva „tečni naftni gas“ (TNG) ili na engleskom „liquefied petroleum gas“ (LPG).

Pošto je metan uvek u gasovitom stanju, ne meri se u litrima kao plin, nego u kilogramima. Koliko će kilograma stati u bocu zapremine 90 litara (tj. 90 kubnih decimetara) zavisi od pritiska pod kojim se „nabija“ u bocu.

Taj pritisak nije isti na svakoj punionici, a u nekim slučajevima čak ni na svakom crevu na istoj pumpi. Stoga na jednoj pumpi možete u rezervoar od 90 litara da upumpate 11 kg, a na drugoj 13 kg.

Takođe je vrlo bitna i spoljašnja temperatura, pa ne može da se napuni ista količina zimi i leti. Kada je napolju visoka temperatura, u rezervoar staje manje metana – čak i za trećinu manje kada poredimo ekstremno visoke letnje temperature sa izuzetno niskim zimskim.

Goran Pešić iz servisa za ugradnju plina i metana GTA (www.autogasgta.rs) navodi nam kao primer svoj automobil – Mercedes E klase sa fabrički ugrađenim metanom i čak 4 rezervoara (na slici ispod) raspoređena tako da i dalje ostaje mnogo prtljažnog prostora.

Letos je uspevao da napuni maksimalno 15 kg, a zimi uspe i do 19 kg.

Uglavnom – rezervoar od 90 litara, koji je težak 96 kg, dužine 930 mm i prečnika 406 mm, prima od 12 do 14 kg metana, a u retkim slučajevima i do 15 kg.

Potrošnja metana

Potrošnja metana izražava se u kilogramima – to je usvojeno pošto je on uvek u gasovitom stanju. Dakle, u kilogramima ga sipate na pumpi i u kilogramima merite potrošnju.

Prosečna potrošnja je oko 5-6 kg na 100 kilometara. Po aktuelnim cenama (npr. 97 din), to je 480 - 580 dinara na 100 kilometara.

U gradskoj vožnji, naravno, potrošnja raste, pa može da dostigne i 7-8 kg, ali u istim uslovima ni dizelaši ne mogu da se pohvale malom potrošnjom.

Upozoravamo na „lovačke priče“ vlasnika dizelaša koji jednostavno vole da impresioniraju druge niskom potrošnjom svog automobila - ne verujte svemu što čujete.

Goran vozi Mercedes E200 NGT, sa automatskim menjačem i motorom od 1.8 litara, koji zahvaljujući kompresoru razvija 163 KS. Kaže da u gradskoj vožnji troši 8-8,5 kg, ali da na auto-putu pri brzini od 130 km/h bez problema spusti na 5 kg.

Ako uglavnom vozite po gradu, ugradnja metana će se isplatiti posle manje kilometara.

Posle koliko se isplati ugradnja metana?

Napravićemo jednu računicu pri čemu ćemo pretpostaviti da auto prosečno troši:

a)  Plina 10 l/100 km
b) Benzina 8l/100 km
c) Dizela 6 l/100 km
d) Metana 5,5 kg/100 km

Cene u tabeli su uzete 4. aprila 2019. godine, pri čemu treba imati u vidu da cene nisu iste na svim pumpama i da na istoj pumpi mogu da se menjaju iz dana u dan.

Takođe, u ovu računicu nismo ubacili troškove ugradnje uređaja za plin ili metan, kao ni troškove za atest ili reatest, već poredimo isključivo potrošnju goriva.

Ukoliko kupujete benzinca bez uređaja za plin ili metan i planirate ugradnju, vrlo lako ćete i te troškove ubaciti u kalkulaciju. Ne možemo da analiziramo svaku moguću situaciju – sada poredimo isključivo troškove za gorivo.

Pogledajmo sada koliko više novca se daje za gorivo, odnosno koja je razlika kada se vozi na plin, benzin ili dizel u odnosu na metan.

Gde može da se natoči metan?

Uspeli smo da nađemo 19 pumpi na kojoj može da se kupi metan. Ako smo neku propustili, slobodno nam javite.

Uskoro još pumpi za metan?

Sa više strana smo čuli i zvanične i nezvanične najave da će broj pumpi sa metanom značajno porasti, ali ostaje pitanje kojim tempom. Naravno, nikada neće ni približno dostići broj pumpi sa plinom zbog znatno težih tehničkih uslova.

Metan u inostranstvu

Mnoge vozače brine nedostatak mesta za punjenje u inostranstvu. Međutim, punionica sa metanom ima, samo treba dobro isplanirati put. Problematične su Crna Gora, Bosna, Rumunija i delimično Hrvatska.

Na ovom sajtu možete da nađete lokacije punionica za metan u čitavoj Evropi: www.cngeurope.com

Ipak, pre puta napravite plan gde ćete puniti metan i proverite pumpe, pošto smo primetili da podaci za Srbiju nisu potpuno ažurni.

Koliko je ranije koštao metan?

Krajem 2007. cena je bila oko 47 din/kg... Ipak, tada su troškovi ugradnje bili mnogo veći, dok su druge vrste goriva bile jeftinije, pa ne možemo da pravimo direktno poređenje o isplativosti u tom periodu i danas.

Zašto se metan meri u kilogramima, a ne u litrima kao plin?

Kubni metri i litri nisu praktični, pošto količina metana u jednom kubnom metru ili litru zavisi od pritiska i temperature. Naime, metan uvek ostaje u gasovitom stanju, pa će ista količina ispuniti svaku zapreminu, samo pod različitim pritiskom.

Plin se, sa druge strane, u rezervoaru nalazi u tečnom stanju, pa može da se meri u litrima.

Redovno održavanje i servisiranje uređaja za metan

Metan je znatno čistiji od plina, pa gotovo da nema problema sa zapušenim filterima ili potrebe za sređivanjem isparivača. Ipak, na 15.000 km trebalo bi obaviti preventivni pregled.

Generalno, mnogo je manje problema nego kada je plin u pitanju.

Da li je metan opasan?

Ne - iako se drži pod velikim pritiskom, rezervoari su veoma jaki i testiraju se na mnogo veći pritisak od onog na koji se pune.

Rezervoari su otporni i na veoma snažne udarce prilikom saobraćajne nesreće. Pritom, metan je eksplozivan samo u uskom koncentracionom opsegu, a pošto je lakši od vazduha, brzo mu se smanjuje koncentracija u okolini u koju se ispušta, te je mogućnost eksplozije vrlo mala.

Dakle, metan je veoma bezbedno gorivo.

Zaključak

Isplativost metana zavisi od kilometraže koju prelazite, u kakvim uslovima (grad ili otvoreno) i kakav auto vozite.

Stoga svako mora da napravi sopstvenu računicu – da u nju ubaci troškove ugradnje, atesta i reatesta, planiranu kilometražu, poređenje potrošnje metana i benzina... Tek tada ćete  videti nakon koliko vremena, odnosno kilometara će ušteda na gorivu pokriti troškove ugradnje i kolika će biti ušteda na duži rok.