15 saveta kako preživeti na 2 točka

Motociklisti krive vozače automobila - kažu da im oduzimaju prednost, izleću ispred njih bez migavca, guraju ih s puta… Sa druge strane, vozači automobila tvrde da su motociklisti u 90% slučajeva sami krivi - voze ekstremno brzo, provlače se između vozila, krše sve moguće propise…

Ko je u pravu? Ako provodite dovoljno vremena u saobraćaju, a imate minimum objektivnosti, verovatno ste primetili da se teško može proceniti ko je gori.

Vozačka kultura nam je generalno na niskom nivou i pravo je čudo da nema više povređenih i poginulih, bez obzira da li je reč o automobilima, motociklima/skuterima, biciklima ili pešacima.

O ponašanju vozača automobila smo već pisali u tekstu  Šta vozače najviše nervira u saobraćaju?

Dakle, ono na šta se motociklisti najviše žale – vozači automobila to isto rade i drugim vozačima automobila, samo što je auto lakše uočiti i ljudi u njemu su manje ugroženi kada dođe do udesa.

Odakle da počnemo? Migavac? Koji migavac? Priča telefonom? Kuckanje na telefonu... Može satima da se govori o neodgovornom ponašanju vozača automobila.

Isto kao što može satima da se govori o tome šta rade motociklisti. Međutim, motociklisti su prilično sujetna „vrsta“ i tvrde da je takvih neodgovornih jako mali procenat. Da li je zaista?

Da se ne lažemo, ko može da odoli da vozi motor od 900-1.000 kubika i 160–180 KS, a da ne „zavrne“ gas? Brzina je kao droga. Skaču adrenalin i drugi hormoni, imate osećaj da letite...

Izgovori, izgovori, izgovori...

Ljudi će uvek naći izgovor kada rade nešto što ne bi trebalo. Na primer, motor će da mi se pregreje u gužvi, pa ja moram da odjurim po svaku cenu.

Ovo je već tema za stručnjake – pregrevanje motora kada se jako sporo kreće u gužvi, leti po usijanom asfaltu. Mnogo toga zavisi od konstrukcije motora. Zato se pre kupovine dobro raspitajte kod iskusnih bajkera i prikupite informacije iz svih mogućih izvora kako biste izabrali odgovarajući motor ili skuter za svakodnevnu vožnju po gradskoj gužvi.

Tu su i drugi izgovori, npr. po pitanju bezbednosne opreme: „Ne mogu da nosim kacigu po vrućini, a tek jaknu i čizme...“

Vozači automobila nisu ništa bolji. Naprotiv. Uzmimo samo kao primer epski otpor prema sigurnosnom pojasu.

Tu je i argument da se mnogo nesreća dešava zbog loših puteva. Nije sporno – čak se i brojni domaći i strani stručnjaci slažu. Međutim, putevi su nam takvi kakvi su – bolje nemamo. Možete da se prilagodite i vozite sporije ili da vozite kao da udarnih rupa i šahtova nema, pa šta bude...

Da skratimo - smanjite brzinu, poštujte saobraćajne propise, koristite zaštitnu opremu i budite svesni da vas vozači automobila često ne vide (na vreme). Dakle, prvo pravilo preživljavanja na vrelom asfaltu – disciplina!

Pokušaćemo nekim savetima da utičemo i na vozače dvotočkaša i vozače automobila.

1. Neprilagođena brzina najveći ubica

Motociklisti uglavnom ne žele da priznaju da često voze mnogo brže nego što je bezbedno. Ne mora to da bude 200 km/h. Dovoljno je opasno da skuterom pri brzini od 40 km/h obilazite zaustavljenu kolonu preko pune linije.

Kada naleti vozilo iz suprotnog smera, nećete imati gde da se pomerite, počećete panično da kočite, blokiraće točak, pašćete...

Čak i kada motociklisti neko oduzme prednost, odnosno kada je vozač automobila 100% kriv, posledice bi u mnogim slučajevima bile mnogo blaže da se motociklista kretao sporije.

2. Kaciga je važnija nego što možete da zamislite

Ne sedajte na motor bez kacige! Ne tražite izgovore, zato što se gine i na samo 50 metara od kuće, kada krenete do obližnje prodavnice ili prijatelja.

U takvim situacijama ljudi su opušteniji i automatski i nepažljiviji.

Kaciga je obavezna i ako vozite skuter - brzina od samo 40 km/h može da bude smrtonosna. Dovoljno je udariti glavom u asfalt, a da ne govorimo o udarcu glavom o ivičnjak. Tu je i mogućnost podletanja pod drugo vozilo ili naletanje drugog vozila na motociklistu koji je pao.

Nažalost, mnogima je i dalje prioritet da ih prolaznici (naročito devojke) prepoznaju na motoru…

3. Ostala oprema – jakna, čizme, pantalone...

Naravno da je najvažnije sačuvati glavu prilikom nezgode sa motociklom, ali dobre čizme ili rukavice takođe mogu da spreče teške povrede stopala ili ruku.

Tu su i pantalone i jakna od materijala koji je pruža veliku zaštitu prilikom klizanja po asfaltu i ojačanjima na ključnim mestima. Ne potcenjujte mogućnosti dobre zaštitne opreme – ona može da vas poštedi mnogo meseci ležanja u krevetu.

U ovom tekstu možete da pročitate korisne savete za kupovinu opreme, uključujući i kacigu: Vodič za kupovinu prvog motocikla i zaštitne opreme

4. Budite vidljivi

Kupujte opremu u jarkim i živim bojama, po mogućnosti sa fluoroscentnim detaljima, kako biste bili što uočljiviji.

5. Predviđajte tuđe greške

Budite svesni da drugi vozači čine greške u vožnji - u skladu s tim ostavljajte prostora za reakciju. Na primer, automobil ispred vas počinje blago da usporava bez vidljivog razloga. Vaša prva pomisao je treba da ga preteknete.

Međutim, usred preticanja on bez migavca skreće levo i obara vas. Krivica je njegova, naravno, ali to je slaba uteha dok ležite u bolnici. Primera ima na stotine, a iskustvo je ovde neprocenjivo!

Činjenica je da mnogi vozači automobila imaju problem da prate saobraćaj oko sebe, da se ne snalaze na raskrsnicama, ne daju migavac, ne poznaju saobraćajne znake, pravila prvenstva/prolaza ili su jednostavno bahati i neodgovorni.

Još kada u priču ubacite motocikl koji se kreće duplo ili trostruko brže od njih, velike su šanse za nezgodu.

Treba biti svestan rizika i u skladu s njim prilagoditi brzinu i ponašanje na putu, kao i na osnovu predviđanja mogućih tuđih grešaka ostaviti prostor za kočenje, zaobilaženje ili neki drugi manevar kojim ćemo sprečiti ili bar ublažiti posledice.

Na primer, nemojte da vozite automobilu ispred vas „na braniku“. Ukoliko on oštro prikoči, teško ćete uspeti na vreme da odreagujete. Takođe izbegavajte da „šetate“ iza automobila tako da ste mu čas na desnom zadnjem ćošku, čas na levom zadnjem ćošku, dok hvatate priliku da ga preteknete.

Na taj način možete da vršite preveliki pritisak na njega, tako da će on više pratiti retrovizore nego situaciju ispred sebe, što upravo može da dovede do situacije da kasno uoči neku prepreku i da onda panično ukoči.

Izbegavajte i iznenadno preticanje. Možda će vozač automobila bukvalno u tom trenutku biti prinuđen da izbegne neku rupu, pešaka ili biciklistu i da se pomeri ulevo.

6. Naučite saputnika osnovnim pravilima

Saputnik mora da zna kako da se ponaša pri vožnji, što znači: nema pomeranja u sedištu, ometanja vozača, javljanja na telefon, mahanja prolaznicima, nameštanja donjeg veša, spuštanja nogu prilikom zaustavljanja, držanja za ruke ili ramena, „kontriranja“ u krivini…

Ovo je veoma komplikovana tema, pa ukoliko imate ozbiljniji motor, pitajte iskusnije za savet i na vreme naučite saputnika šta i kako sme, a šta ne sme da radi. Takođe, ako imate „dodatni teret“, podesite pritisak u pneumaticima i podesite oslanjanje (ukoliko postoji mogućnost) prema uputstvu koje stiže uz motocikl.

7. Držite bezbedno odstojanje

Veoma je važno držati bezbedno odstojanja od vozila ispred vas, mada je to često nemoguće pošto uvek ima pametnjakovića koji bi da se ubace u taj prostor.

Pritom treba imati u vidu i iskonsko pitanje oko kojeg se često lome koplja:

Ko bolje koči - motocikl ili auto?

Ako uzmemo prosečan auto i prosečan motocikl, zaustavni put im je vrlo sličan. Međutim, neiskusan vozač automobila u kritičnoj situaciji će se mnogo bezbednije zaustaviti u odnosu na neiskusnog motociklistu.

Kod automobila postoji samo jedna papučica kočnice, dok se kod motocikla desnom rukom koči prednji točak, a desnom nogom zadnji točak. Međutim, situacija je još komplikovanija nego što deluje - prilikom oštrog kočenja i do 90% mase motocikla se prebacuje na prednji točak. Nekada to bude i 100% (kada zadnji točak počinje da se podiže sa asfalta).

Dakle, zadnjom kočnicom se koči vrlo blago, dok najveći deo tereta podnosi prednja kočnica.

Naravno, kada ovu radnju obavite dovoljan broj puta, onda kočenje čak i u kritičnim situacijama postaje rutina. Zato je kod vožnje motocikla iskustvo neuporedivo važnije nego kod vožnje automobila.

Kada prednji točak prokliza, vrlo lako dolazi do pada sa motora, a u tom dolazi do znatno povećanog rizika od ozbiljnijih povreda u odnosu na one koje bi nastale direktnim udarom u drugo vozilo.

Takođe, loša podloga, odnosno kamenčići ili pesak na asfaltu, vlažan asfalt ili lišće imaju neuporedivo veći uticaj na kočenje kod motocikla nego kod automobila. Isto važi i za rupe i neravnine. Savetujemo da ukoliko ste u mogućnosti kupite motor sa ABS-om.

Stoga apelujemo na sve vlasnike dvotočkaša da na nekom bezbednom delu puta, većem parkingu ili sličnoj površini vežbaju oštro kočenje. Treba krenuti prvo od male brzine, pa je postepeno povećavati.

Ovakve vežbe treba često ponavljati, kako bi se stekla navika i kako bi se pravilno kočenje u kritičnoj situaciji obavilo gotovo refleksno.

8. Gume

Na početku svake sezone proverite pneumatike; da li se istrošio gazeći sloj, da li su dovoljno naduvani, koliko su stari (guma vremenom menja karakteristike). Gume su vaš jedini kontakt sa asfaltom, a kao što smo već rekli, pri kočenju sav teret bukvalno preuzima samo jedna guma.

9. Preticanje

Pretičite samo ako imate dovoljno prostora. Mnogi kreću u preticanje uz pretpostavku da će vozila iz obe trake da se pomere u stranu i ostave dovoljno mesta na sredini, kako bi motor mogao bezbedno da prođe.

Ovo je čest primer opasne situacije, naročito u dugim, blagim krivinama – vozači automobila jednostavno ne očekuju da će se pored njih iznenada stvoriti motocikl u trenutku dok iz suprotnog smera prolazi kolona. U takvim situacijama vozači ne gledaju u retrovizor, pa ne očekujte da vas primete!

10. Gledajte u retrovizor

Iako mislite da nema potrebe da gledate iza sebe, pošto obično vi pretičete druge, može se desiti da se iza vas nađe neko sa još moćnijim motociklom, koji će dodati gas delić sekunde pre nego što vi krenete u preticanje.

11. Ne pretičite i ne obilazite sa desne strane

Bez obzira da li se vozilo kreće polako ili je zaustavljeno, nipošto nemojte da prolazite pored njega sa desne strane. Vozač vas tu jednostavno ne očekuje i može u svakom trenutku bez davanja migavca da odluči da se popne na ivičnjak, da skrene u bočnu ulicu ili jednostavno da se pomeri udesno kako bi izbegao neku rupu ili možda propustio nekog drugog motociklistu koji mu prolazi sa leve strane.

Takođe, mnogo je veća šansa da će suvozač otvoriti vrata. Možete da naletite i na nekog pešaka koji vas takođe ne očekuje tu, a koji će iznenada iskoračiti na kolovoz da obiđe auto parkiran na trotoaru ili da pređe na drugu stranu ulice.

12. Provlačenje između dve trake (filtering, lejn-spliting)

Ovo je komplikovana tema. Kad imamo put sa četiri trake (po dve u svakom smeru), motociklisti se često provlače između automobila, odnosno između dve trake u istom smeru.

Kod nas ovakvo kretanje nije dozvoljeno, ali se nikada ne sankcioniše. Međutim, u mnogim evropskim zemljama je dozvoljeno i relativno jasno regulisano zakonom.

Na primer, dozvoljeno je provlačenje između dve kolone kada se automobili ne kreću ili kada se kreću sporo i to samo do određene brzine. Pritom ne sme da se prolazi pored autobusa ili kamiona ukoliko nije bezbedno.

Kod nas ne postoji zvaničan naziv, u evropskim zemljama se uglavnom zove „filtering“ (eng. filtering), a ponegde se mešaju „filtering“ i „lejn spliting“ (eng. lane splitting), pri čemu neki tvrde da je „filtering“ provlačenje između dve zaustavljene kolone ili kolone koja idu veoma sporo, dok je „lejn spliting“ brza vožnja između dve kolone koje se brzo kreću.

S obzirom na to da je reč o svakodnevnoj pojavi kod nas, daćemo savet kako da se to radi što bezbednije.

Na prvom mestu, ne treba se kretati mnogo brže od brzine kretanja automobila. Dakle, ako su obe kolone zaustavljene, maksimalna brzina kojom se treba kretati između njih ne bi trebalo da pređe 30 km/h.

Treba imati u vidu da u svakom trenutku neki vozač može da izbaci ruku kroz prozor, može da otvori vrata u želji da izađe i pogleda šta izaziva zastoj, može da se pomeri malo ulevo iz istog razloga, može da započne promenu trake, pri čemu neće uopšte pogledati u retrovizor niti dati migavac smatrajući da je to nepotrebno zbog toga što svi automobili oko njega stoje…

Zato između automobila treba voziti sporo, pratiti pokrete glave ili ruku vozača pošto na osnovu njih možete da posumnjate da planiraju da nešto urade, pratiti položaj prednjih točkova (ukoliko počnu da se zakreću, jasno je šta sledi).

Kada se automobili kreću, treba biti još pažljiviji. Tek tada postoji ozbiljna mogućnost da se neki automobil pomeri ka vama, pošto vozači jednostavno ne očekuju da se vi nađete pored njihovog automobila.

Imajte u vidu da su i automobili često prinuđeni da izvode “slalom”, naročito kada su u desnoj traci, pošto izbegavaju šahtove, pešake koji iskoračuju na kolovoz kako bi zaobišli automobil parkiran na trotoaru, parkiran automobil sa dva točka na kolovozu a druga dva na trotoaru, udarne rupe…

Kada vozač automobila vozeći sporo u koloni primeti neku prepreku od gore navedenih, teško da će dati migavac i na vreme vas upozoriti da će iznenada malo smotati ulevo.

Kada u takvim situacijama dođe do toga da vas automobil udari, sigurno ne želite da razlika između vaše i njegove brzine bude 40 km/h, bez obzira kojom se brzinom on kreće ili stoji.

Ono što nipošto ne smete da radite jeste da čas obilazite kola sa desne strane, čas po sredini, pa onda sa leve strane kola u levoj traci, odnosno preko pune linije. Ovakvim situacijama često svedočimo kada su velike gužve, a nestrpljivi motociklisti nemaju prostora da se provuku između dve kolone, te odluče da se probiju napred sa leve ili desne strane.

Malo vozača uopšte očekuje da će se motor provlačiti između dve kolone, pa uvek morate da budete spremni na iznenađenja.

Nemojte suviše brzo da reagujete kada pomislite da se otvorio prostor kroz koji možete da prođete. Na primer, možda se vozač u svojoj traci pomerio udesno ka ivičnjaku kako bi izbegao neku rupu, vi pomislite da se pomerio zbog vas ili nevažno iz kojeg razloga i odmah date gas kako biste prošli pored njega, a on se nakon što je zaobišao rupu počne da vraća na sredinu svoje trake ne očekujući da ćete se vi u tom trenutku pojaviti pored njega.

Isto važi i za situacije kada auto iznenada uspori ili se zaustavi. Možda je stao da propusti pešaka ili se zaustavio da izađe i da ode da kupi nešto. Imajte na umu da je kultura mnogih vozača na veoma niskom nivou i da se retko daje migavac ili pale sva četiri kada se neko zaustavi na kolovozu.

Stoga vrlo lako možete da se zakucate u nečija vrata kada krenete da ga obilazite.

Pa zbog provlačenja sam i kupio motor!

Mnogi motociklisti kažu da je glavni razlog zbog kojeg su kupili skuter ili motor upravo mogućnost provlačenja kroz saobraćajnu gužvu: “Kakva je svrha posedovanja motora ako moram da stojim u koloni zajedno sa svima ostalima?”

Razna istraživanja su obavljena na ovu temu i uglavnom govore da je provlačenje između kolona, odnosno filtering, sasvim bezbedno ukoliko se pažljivo izvodi. Čak se pominje da je bezbednije da se motocikl provuče između automobila zaustavljenih na semaforu i ode na početak kolone, nego da stoji pozadi, pošto postoji mogućnost da ga udari dolazeći auto.

Zašto uopšte govorimo o filteringu, odnosno o provlačenju između kolona ako je to protivzakonito?

Zato što se u saobraćaju tolerišu mnoge druge stvari koje su suprotne propisima, a podjednako su opasne ili su još opasnije.

Na primer, trotoari su masovno pretvoreni u parkinge, tako da pešaci moraju da hodaju po putu, uključujući i majke sa bebama u kolicima. Pešaci nemaju kome da se žale, odnosno imaju, ali nema svrhe to raditi pošto neće biti nikakvog efekta.

Na mnogim mestima kola su parkirana pola na trotoaru a pola na putu. Tako imamo situaciju da pešacima ostaje malo prostora da prođu po trotoaru, mada nema mesta za dečja kolica, dok automobili koji idu po putu moraju da ih zaobilaze, isto kao i biciklisti.

Na mnogim mestima imamo automobile parkirane na kolovozu ispred kafića - to se takođe toleriše iako direktno usporava saobraćaj i ugrožava druge učesnike u saobraćaju.

Pešaci i biciklisti takođe nisu bezgrešni – daleko od toga.

Dakle, vraćamo se na početak - saobraćajna kultura nam je užasna i nijedna grupa učesnika u saobraćaju nema pravo da u potpunosti svaljuje krivicu na neku drugu grupu. Uzmimo kao primer pešake koji se konstantno žale da ih automobili ne propuštaju na zebri, ali će iskoristiti svaku priliku da pretrče put tamo gde im nije dozvoljeno.

Ne podležite pritisku drugih motociklista

Ako se već provlačite između dve kolone, radite to izuzetno pažljivo i samo onda kada ste sigurni da to možete da izvedete. Ukoliko se iza vas nalazi drugi motociklista, a vi ste se zaustavili zbog toga što niste sigurni da možete bezbedno da se zaustavite, nemojte da podlegnete njegovom pritisku i da po svaku cenu krenete napred.

Isto važi i ukoliko se već krećete, ali motociklista iza vas smatra da treba brže da idete, pa vam se „lepi“ na zadnji točak ili možda čak trubi.

13. Ne vozite suviše uz desnu stranu

Pri svakodnevnoj vožnji nemojte da se držite suviše blizu desnoj strani, naročito ako vozite pored parkiranih vozila, bez obzira da li su parkirana paralelno, dijagonalno ili pod 90 stepeni.

U svakom trenutku neki automobil može da krene da se isparkirava bez upaljenih svetala i to npr. tako da izađe samo malo kako bi mogao da vidi kada će biti slobodnog prostora, ali to njegovo „malo“ može biti dovoljno da vi udarite u njega. Ukoliko su kola parkirana paralelno, postoji rizik da se vozač upravo parkirao i da otvori vrata kako bi izašao.

14. Pokušajte da razmišljate kao vozač automobila

Motociklisti moraju da imaju u vidu da su vozači automobila mnogo opušteniji u saobraćaju.

Kada ste na motociklu, više vam radi adrenalin i pažnja vam je na mnogo višem nivou. Brže se krećete ili ste konstantno u potrazi za načinom da se brže krećete. Sa druge strane, vozači automobila su praktično zavaljeni u fotelju, slušaju muziku, imaju zatvorene prozore i upaljenu klimu…

Jednostavno, donekle su izolovani od situacije oko njihovog automobila i ako se nalaze u uslovima sporog saobraćaja, smatraće da nema potrebe da gledaju u retrovizor kada automobili ispred njih, pored njih ili iza njih stoje ili se sporo kreću.

Stoga ne očekuju da će projuriti motor ili skuter. Naravno, u takvoj situaciji su pod mnogo većim iskušenjem da čačkaju telefon, muziku, jedu nešto… Automatski im je i pažnja na mnogo nižem nivou.

15. Trening bezbedne vožnje za motocikliste

Postoje „kursevi“ za motocikliste na kojima instruktori objašnjavaju kako bezbedno voziti, kočiti, izbegavati prepreke… Nažalost, mnogi bajkeri su suviše sujetni da bi dozvolili da im neko „soli pamet“ iako ne poznaju osnove tehnike vožnje.

Mogućnost da besplatno prođete neki od ovakvih treninga možete da proverite na sajtu Asocijacije za bezbednost motociklista (www.abm.rs). Ukoliko nema besplatnih treninga, cena zavisi od broja polaznika i nivoa.

Trening izgleda ovako:

Rešenje?

Često čujemo kako se oštrijim kaznama ništa ne rešava, već da su potrebni edukacija i bolja obuka.

Možda treba napraviti kombinaciju – oštrije kazne, veća kontrola (presretači), zajedno sa edukacijom koja podrazumeva obavezno gledanje video snimaka saobraćajnih nesreća i povreda koje tom prilikom nastaju.

Na primer, nešto ovako: