EGR ventil – čemu služi, kako radi, blokiranje (zatvaranje, gašenje)...

EGR ventil pušta deo izduvnih gasova da se vrate nazad u cilindre. Zašto?!

Zato što se na taj način snižava temperatura sagorevanja u cilindrima, što smanjuje stvaranje azotnih oksida, koji su veoma štetni po zdravlje ljudi na različite načine.

EGR ventili se koriste još od sedamdesetih godina i u međuvremenu su postali vrlo sofisticirani. Stoga način rada, pouzdanost, cena (u slučaju zamene) i efikasnost u različitim režimima vožnje mogu značajno da se razlikuju između starijih i novijih vozila.

Šta znači „skraćenica“ EGR?

Pun naziv na engleskom je „Exhaust Gas Recirculation“, odakle i potiče akronim EGR. Tu je i nemački naziv „Abgasrückführungsventil“, s tim što je u tom slučaju skraćena verzija - AGR.

U prevodu, EGR ventil je ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Imaju ga i benzinci i dizelaši.

Kako EGR smanjuje količinu azotnih oksida koje auto izbacuje?

Tako što pušta određenu količinu izduvnih gasova da zajedno sa svežim vazduhom uđu u cilindar – svojim prisustvom izduvni gasovi snižavaju temperaturu prilikom sagorevanja goriva u cilindru. Naime, izduvni gasovi koji se vraćaju u cilindar ne sadrže ni kiseonik, ni gorivo (bar ne bi trebalo).

Dakle, oni ne idu na ponovno „sagorevanje“, što je uobičajena zabluda.

Njihova uloga je praktično da „razrede“ vazduh u cilindru, odnosno da smanje količinu kiseonika u smeši u cilindru koja treba da se zapali. Pošto sada umesto čistog vazduha u cilindru imamo mešavinu sa izduvnim gasovima, to znači da u istoj zapremini imamo manju koncentraciju kiseonika.

Ovde dolazimo do problematičnog dela, pošto je mehanizam nastanka azotnih oksida prilično komplikovan za objašnjavanje.

Azotni oksidi koji nastaju u motoru nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota vezanog u samom gorivu, pri čemu postoje čak tri osnovna mehanizma kako nastaju, a oni zavise od koncentracije kiseonika, odnosa količine kiseonika i azota, temperature u cilindru, brzine fronta plamena...

Stoga ćemo se zaustaviti na objašnjenju da ubacivanje izduvnih gasova u cilindre na više načina smanjuje emisiju azotnih oksida, ne samo snižavanjem temperature prilikom sagorevanja u cilindrima (što takođe postižu na više načina).

Ako smatrate da nije fer što smo ovako površno objasnili nastanak azotnih oksida, kliknite na ovaj link i uživajte u detaljnom objašnjenju.

Pređimo na ono što u stvari interesuje prosečnog vozača.

Da li i benzinci imaju EGR ventil?

Da, imaju - ali kod njih se znatno ređe kvari, pa o problemima sa EGR-om uglavnom slušamo od vlasnika dizelaša. To naravno ne znači da su benzinci imuni na probleme. 

Zašto se kvari EGR ventil?

On je stalno izložen izduvnim gasovima, pa se vremenom na njemu stvaraju naslage čađi. U nekom trenutku, te naslage počnu da mu smetaju u radu ili ga potpuno onesposobe. Može da ostane zaglavljen u otvorenom ili zatvorenom položaju, može da ima usporene ili odložene reakcije, itd.

U skladu s tim motor će pokazivati razne simptome neispravnog rada.

Naime, od mnogo faktora zavisi kada će ventil biti zatvoren, a kada otvoren i koliko (tj. koju količinu izduvnih gasova će vraćati u cilindre): od vrste goriva (benzin/dizel), načina i sofisticiranosti upravljanja radom motora, načina upravljanja radom samog EGR ventila, režima rada motora (ler, pun gas, suviše niski obrtaji...), radne temperature motora...

Na primer, ako date pun gas, EGR će biti potpuno zatvoren kako bi motor mogao da razvije što veću snagu, a za to mu je potrebno što više kiseonika neophodnog za sagorevanje velike količine goriva.

Otvoren je kada motor radi pri delimičnom opterećenju. Kada je ler u pitanju, priča je pomalo problematična, pa ne smemo ništa da tvrdimo. Neki kažu da je u leru, pri radnoj temperaturi, EGR zatvoren (mada to deluje nelogično).

Nismo našli dovoljno pouzdan izvor koji može iole detaljnije i pouzdanije da objasni situaciju i razlike između dizelaša i benzinaca, starijih i novijih generacija i slično. Stoga se ograđujemo od bilo kakve tvrdnje za rad motora u leru po pitanju otvorenosti EGR-a.  

Savremeni motori imaju „pametne“ kompjutere koji kontrolisanjem rada ventila, ubrizgavanja, turbo punjača i drugih sistema, a na osnovu informacija koje dobijaju od brojnih senzora, mogu da sinhronizuju rad svih tih sistema kako bi se postigla niža potrošnja, brže dostizanje radne temperature, mirniji rad, veća elastičnost, niža emisija štetnih gasova...

Što se tiče kvara EGR ventila, uzmimo kao primer da je ostao zaglavljen u otvorenom položaju – velika količina izduvnih gasova se vraća u cilindre i kada treba i kada ne treba, što će definitivno izazvati pad snage pri većem opterećenju, između ostalih nepravilnosti u radu.

Slično važi i za situaciju kada ostane zaglavljen u zatvorenom položaju. Pošto će neko u komentarima sigurno napisati da je blokirao EGR ventil na svom automobilu i da nema nikakvih problema, naglasimo odmah da je ovde reč o kvaru, dok je namerno blokiranje EGR ventila „malo“ drugačija priča, pošto se tu menjaju i parametri u kompjuteru, odnosno vara se kompjuter kako bi „mislio“ da je sve u redu – bar kod iole novijih automobila.

Stariji su u stanju da istrpe razne vrste „budženja“.

Čišćenje EGR ventila

EGR ventil može da se očisti. Međutim, ta operacija ne mora uvek da bude uspešna. Ponekad će problem biti kratkoročno rešen, a nekad neće uopšte.

U svakom slučaju, osim ukoliko 100% niste sigurni u to što radite, savetujemo da čišćenje EGR ventila prepustite profesionalcima. Skidanje EGR ventila kod nekih automobila može da bude prilično komplikovano.

Postoje i razna sredstva za čišćenje EGR-a bez skidanja, ali njihova efikasnost zavisi od slučaja do slučaja.

Za one koji imaju 1.6 HDi ili 1.6 TDCi motor, ovo objašnjenje (na engleskom) može da bude veoma korisno ukoliko žele sami da čiste EGR ventil:

Zašto čišćenje EGR ventila relativno često ne reši problem?

Ne samo da čišćenje EGR-a relativno često ne reši problem, već ni montiranje potpuno novog EGR ventila ponekad ne reši problem.

Zato što se čađ ne nakuplja samo na EGR ventilu, već i u cevima kojima se kreću izduvni gasovi, a njih obično nije baš lako očistiti. Stoga čak i kad vam u servisu montiraju novi EGR, motor i dalje može da se ponaša problematično.

U zavisnosti od vrste i generacije motora i EGR-a, problem mogu da izazivaju i senzori, elektronika, cev od vakuuma...

Da li je moguća popravka EGR-a ukoliko čišćenje ne pomogne?

EGR ventil može da bude prilično kompleksan. Stoga ukoliko je došlo npr. do kvara elektromotora koji pokreće EGR ventil, jedino rešenje je kupovina novog; tako su nam bar rekli...

Mogu da se pokvare i razne druge stvari na samom EGR ventilu koje u zavisnosti od njegove vrste, starosti, stanja i kompleksnosti mogu ili ne mogu da se poprave, a ponekad je isplativije kupiti novi, naročito kad su u pitanju „primitivnije“ verzije.

Kako produžiti radni vek EGR ventila?

Kao što smo rekli, on najčešće strada zbog toga što se na njemu skupljaju čestice čađi.

Do ubrzanog nakupljanja čestica čađi dolazi zbog:

a) učestalih vožnji na kratkim relacijama (naročito kada motor ne uspeva da postigne radnu temperaturu)

b) nepravilnog održavanja - npr. previsok nivo motornog ulja, neredovna zamena ulja i filtera, korišćenje neodgovarajućeg ulja...

c) raznih neispravnosti na samom motoru - loše sagorevanje iz bilo kojeg razloga (npr. dizne), neispravan turbo punjač (npr. pušta ulje), pohabane vođice ventila, istrošene karike…

Dakle, EGR ventil je samo jedan deo koji (naročito kod dizelaša) može da strada zbog neispravnosti drugih delova ili sistema, a zatim da svojom neispravnošću počne da izaziva probleme sa drugim delovima. Na primer, kada zbog neispravnog EGR ventila dođe do povećanog izbacivanja čađi, vrlo brzo dolazi i do problema sa DPF filterom.  

Tako se stvara začarani krug koji vlasnika automobila dovodi do ludila. Zato vlasnici dizelaša treba na vreme da reaguju na bilo kakvu promenu u radu motora; gubitak snage, povećanu potrošnju i slično.

Jednostavno, savremeni dizelaši su osetljivi sistemi, pošto loše sagorevanje koje dovodi do stvaranja više čađi može da izazove probleme sa brojnim komponentama, uključujući EGR ventil, lambda sonde, DPF filter, razne senzore za pritisak i temperaturu, turbo punjač, „zagađenje“ motornog ulja…

Stoga je vrlo korisno, ne samo za EGR, već za sve gore nabrojane delove, ali i mnoge druge, da povremeno izvezete auto na otvoreno i „produvate“ motor dužom i oštrom vožnjom na visokim obrtajima. Kada do nekog kvara već dođe, ovakvo „produvavanje“ neće biti od pomoći, tako da se preporučuje samo preventivno.

Činjenica je da veliki broj vozača neopisivo mnogo vremena provede u saobraćajnim gužvama, u kreni-stani vožnji, a i kada se dočepaju otvorenog puta, gledaju da voze na što nižim obrtajima kako bi trošili što manje goriva. Uostalom, dizelaša su i kupili zbog niske potrošnje.

Međutim, praksa pokazuje da razni sistemi i komponente kod dizelaša ne vole ovakvu vožnju i da razni kvarovi lako pojedu svu uštedu postignutu niskom potrošnjom.

Zato ja skinem DPF, zatvorim EGR, „sredim“ lambda sondu, čipujem da manje troši...

Blokiranje EGR ventila je masovna pojava kod nas. Mnoge firme otvoreno na svojim sajtovima nude ovu uslugu, mada istini za volju blokiranje ili zatvaranje EGR-a nije zakonski zabranjeno.

Međutim, zabranjeno je da auto sa blokiranim EGR-om prođe tehnički pregled. Da li u praksi prolaze, to je već posebno pitanje na koje ne možemo da damo odgovor bez ozbiljnog istraživanja na terenu.

Mnogi koji su zatvorili EGR ventil tvrde da im auto ne dimi i da na tehničkom pregledu bez problema prolaze test izduvnih gasova. Sa druge strane neki mediji tvrde da skoro polovina vozila pada na ispitivanju izduvnih gasova.

Iskreno, ne znamo kome da verujemo. Možda ćemo saznati nakon 5. jula 2021. godine?

Inače, blokiranje EGR-a, zatvaranje EGR-a, uklanjanje EGR-a, skidanje, gašenje EGR-a ili kako god da nazovemo tu operaciju, ne obavlja se samo fizički tako što se u potpunosti zatvori prolaz izduvnim gasovima ka cilindrima, već se u zavisnosti od automobila, radi i na njegovom kompjuteru.

Navodno, kod starijih automobila je to prilično jednostavno, ali kod novijih je situacija mnogo komplikovanija zbog raznih senzora, kompjutera koji sve prati i integriše rad EGR-a sa svim ostalim sistemima i komponentama, pa treba nekako prevariti kompjuter – modifikacijom softvera, emulatorima...

Oni koji se bave ovim blokiranjem tvrde da neće biti nikakvih problema sa radom automobila. Naprotiv, neki obećavaju i da će se motor sada ponašati bolje, uključujući i smanjenu potrošnju i povećanje snage.

Sa druge strane, postoje vozači koji su primetili da im nakon blokiranja EGR ventila motor znatno sporije diže temperaturu i da mu zimi treba čitava večnost da dostigne radnu temperaturu. Mnogi drugi to ne primećuju, tako da to zavisi od slučaja do slučaja.

Može li auto sa blokiranim EGR ventilom da prođe tehnički pregled?

Ovo je već „filozofsko“ pitanje... Mi nemamo odgovor.

Istina, znamo za primere dizelaša sa blokiranim EGR-om čiji vlasnici kažu da im na tehničkom pregledu nisu ništa rekli u vezi izduvnih gasova. Zato veruju da će prolaziti i dalje, odnosno i nakon 5. jula 2021. kada na tehničkom više neće samo upozoravati ukoliko je emisija gasova preko granice već će obarati.

Sa druge strane, neki tvrde da auto sa blokiranim ili zatvorenim DPF-om dimi i ne može da prođe tehnički.

Da li zatvaranje EGR ventila povećava snagu motora?

Ne, to je uobičajena zabluda. Ispravan EGR ventil je zatvoren kada je motor pod velikim opterećenjem, tako da njegovim blokiranjem ne može da se poveća snaga.

Razliku verovatno primećuju oni koji su vozili sa neispravnim EGR-om. Vi date gas do daske, a EGR zaglavljuje i ne zatvori se dovoljno brzo ili se ne zatvori do kraja, što dovodi do nepravilnog rada motora i nemogućnosti da razvije odgovarajuću snagu.

Nakon toga, kada ga blokirate i date gas imate osećaj kao da je motor mnogo jači, a u stvari je problem bio u EGR ventilu.

Isto važi za potrošnju goriva, mada su mišljenja podeljena - situacija je tu komplikovanija. Neki tvrde da upravo zahvaljujući EGR ventilu motor može da radi sa siromašnijom smešom, što znači da će manje trošiti.

EGR može snižavanjem temperature u cilindrima da spreči pojavu detonatnog sagorevanja ili neželjenog ranijeg paljenja goriva/smeše (u zavisnosti od vrste goriva), čime se otvara mogućnost promene ugla pretpaljenja, „igranje“ ubrizgavanjem goriva i otvaranjem/zatvaranjem ventila, a time između ostalog može da se postigne veća elastičnost, smanjenje potrošnje goriva, mirniji rad i slično.

Treba imati u vidu da se prilikom blokiranja EGR-a ponekad obavi i dodatno sređivanje softvera kako bi auto manje trošio, ali to je tek posebna priča oko koje se lome koplja. A ukoliko auto ima DPF filter, obično i on „ode“ u sklopu blokiranja EGR-a.

Koliko košta zamena EGR ventila?

Cene se drastično razlikuju u zavisnosti od raznih faktora. Za starija vozila su obično jeftiniji, npr. od samo 6.000-7.000, pa sve do preko 50.000-60.000 dinara kod novijih.

Naravno, treba uračunati i „ruke“, odnosno zamenu, što je kod nekih kola prilično komplikovano.

Foto: Dragan Romčević