Budi u toku sa najnovijim obaveštenjima na sajtu

Poštovani,
Odvojite par minuta i pomozite nam da unapredimo sadržaj na našem sajtu.
Želite li da učestvujete u anketi i pomognete u unapređenju?

Sve što sam želeo da znam o distancerima, adapterima, brezonima...

Sve što sam želeo da znam o distancerima, adapterima, brezonima...
Postavljeno 21.02.2017. u 10:47

Želite da proširite trag točkova, tj. da ugradite distancere? Mogu li distanceri na čelične felne? Kupili ste felne sa pogrešnim brojem ili rasponom rupa? Postoji rešenje. Šta su to plivajući šrafovi? Šta su to brezoni i čemu služe? Zašto neke felne koriste inbus šrafove?

U prethodnim tekstovima „Sve što sam želeo da znam o gumama“ i „Sve što sam želeo da znam o felnama (1. deo)“ i „Sve što sam želeo da znam o felnama (2. deo)", obradili smo mnogo toga, ali sada idemo još detaljnije. Krenimo prvo sa distancerima.

Inače, kao i u prethodnim tekstovima, stručnim savetima pomogao nam je Marko Vračar iz kompanije Vračar (www.tuningstyling.co.rs).

Mnogi vozači prilikom kupovine gledaju samo broj i raspon rupa i ako su to pogodili misle da će sve biti u redu. Međutim, zaboravljaju na ofset, prečnik centralnog otvora, vrstu i dužinu šrafova, pa tek nakon kupovine shvate da moraju da daju još novca na distancere, prstenove, nove šrafove…

Zato obavezno pre kupovine treba proveriti da li su felne kompatibilne sa automobilom, tj. sa njegovim glavčinama i prostorom ispod krila, pri čemu u obzir treba uzeti i dimenzije pneumatika, tj. dimenzije kompletnog točka. Ukoliko se ispostavi da postoje neka neslaganja po tom pitanju, uglavnom može da se nađe rešenje (distanceri, adapteri, plivajući šrafovi...), ali ostaje da se izračuna koliko će koštati ta „gimnastika“.

Šta su to distanceri i čemu služe?

Distanceri služe da bi se proširio trag točkova, tj. kako bi se točkovi pomerili napolje. Neki vozači ih stavljaju iz čisto estetskih razloga, drugi kako bi poboljšali vozne karakteristike, a treći da bi mogli da montiraju nove felne, veće kočnice i slično.

Reč je praktično o diskovima sa centralnom rupom i rupama za šrafove, koji se ubacuju između glavčine i felne. Mogu da budu veoma tanki, kao i prilično debeli, sa različitim sistemom postavljanja. Ponekad su i neophodni, npr. kada se stavljaju znatno širi točkovi, sa drugačijim ofsetom, pa je potrebno udaljiti zadnji deo točka od elemenata kočionog sistema i vešanja.

Vrste distancera

Postoje razne vrste distancera, među kojima su i oni sa neobičnim ovalnim ili „spojenim“ rupama za šrafove ili „viškom“ rupa koje nisu simetrično raspoređene, pri čemu im nije isti ni međusobni razmak, ni udaljenost od centralne rupe.

Oni su napravljeni tako da pokriju veći broj „tipova“ glavčina, sa različitim brojem šrafova i raspona rupa za šrafove. Stoga se nemojte iznenaditi ako naiđete na distancere koji deluju kao da je neko nasumično bušio rupe u njima.

Mi ćemo predstaviti samo osnovne verzije. Inače, izrađuju se od aluminijuma ili neke njegove legure.

Sistem D1 – to su praktično diskovi sa rupama. Oni se najčešće kupuju kada neko ima problem zbog neodgovarajućeg ofseta novih felni. Dakle, ne zbog estetskog utiska, već samo zbog toga da bi se površina na koju se učvršćuje felna izbacila npr. 5 mm napolje.

Naime, ako je ofset neodgovarajući, postoji mogućnost da felna ili guma dodiruju kočiona klješta ili neki element oslanjanja. Tu je najčešće reč o 5 mm ili 6 mm.

Međutim, kada se stavi distancer, ponekad može doći do problema ukoliko je ispust glavčine, na koji se nabacuje centralni otvor felne, kraći nego što je to uobičajeno. Kod mnogih on izlazi od 10 mm do 16 mm (najčešće 13 mm), pa kada se stavi distancer od 5 mm i dalje ima dovoljno mesta da se felna lepo stavi, tj. centrira kako bi se pravilno zašrafila.

Problem nastaje kod nekih vozila, uglavnom Mercedesa, kod kojih je ispust glavčine samo 8 mm - kada se stavi distancer od 5 mm, ostane samo 3 mm, što je nedovoljno da se nabaci felna.

Koji šrafovi za D1 distancere?

Marko Vračar savetuje da uvek treba uzeti duže šrafove ukoliko se montira distancer. Međutim, ako je distancer debljine do 5 mm, vlasnik može sam da odluči hoće li da uzme duži šraf ili neće, pošto u tom slučaju još uvek ima prostora da šraf uđe dovoljno duboko.

Po njegovom mišljenju, šraf bi trebalo da bude duži za debljinu distancera, mada kod njega mnogi uzimaju distancere od 5 mm i zadržavaju stare šrafove bez problema u vožnji.

Sistem D2 – deblji je od D1, zbog čega ima prsten, tj. ispust za centriranje točka. Uzima se kada neko želi da osetno proširi trag točkova. Uz njega obavezno idu i duži šrafovi.

Ograničenje po pitanju debljine distancera?

Nema nekih specijalnih ograničenja, osim ako ne dolazi do fizičkog kontakta točka sa nekim delovima ili komponentama automobila, što u velikoj meri zavisi i od dimenzija felne i pneumatika.

Marko Vračar kaže da je najbolje „izbaciti“ točkove toliko da budu u ravni sa krilima, ali ljudi često preteruju pa ih „izbace“ izvan krila, što može ružno da izgleda, pri čemu točkovi izbacuju nečistoće i kamenčiće sa puta van karoserije, pa se auto više prlja i može doći do oštećenja laka.

Mogu li distanceri na čelične felne?

Distanceri mogu da se koriste i u kombinaciji sa čeličnim felnama. Na primer, ako neko za leto koristi alu felne, a za zimu čelične sa zimskim gumama, ne mora da skida distancere - samo treba obratiti pažnju na dužinu šrafova, pošto se može desiti da su šrafovi suviše dugački.

Razlike između šrafova za čelične i aluminijumske felne?

Razlike po izgledu, načinu izrade i kvalitetu nema. Osnovna razlika je obično u dužini - čelične felne po nepisanom pravilu traže kraće šrafove, a alu felne duže. U nekim slučajevima na određenim automobilima mogu isti šrafovi da se koriste i za alu felne i za čelične felne, naročito ako je reč o fabričkim felnama.

Kako se meri dužina šrafa

Dužina šrafa se meri od početka navoja do konusa ili radijusa, tj. nalegajuće površine. Drugim rečima, meri se samo dužina dela sa navojem.

Novi šrafovi za nove felne?

Šrafovi nekad mogu da ostanu isti, a nekad moraju da se menjaju. To zavisi od više faktora, koje smo već objašnjavali.

Vrste šrafova

  1. Sa konus naleganjem
  2. Sa radijus naleganjem
  3. Sa ravnim naleganjem (koriste ih Peugeot i Citroen za svoje fabričke felne, pa se često vlasnici zbune kada odluče da zamene felne ili kada neko sa vozilom druge marke kupi Peugeot/Citroen felne i shvati da mu trebaju šrafovi kakve nikada nije video. Sa ovom problematikom nisu upoznati čak ni neki vulkanizeri, pa može da dođe do situacija da Peugeot/Citroen felnu zategnu konusnim šrafovima, što nikako nije pametno)
  4. Sa plivajućom podloškom (plivajući šrafovi)

Šta su to plivajući šrafovi?

Oni se koriste kada se minimalno razlikuje razmak rupa na felni i glavčini. Na primer, na glavčini je razmak rupa 98 mm, a na felni 100 mm (4x98 i 4x100). Uzmimo kao primer da Fiatova vozila imaju 4x98, a vlasnik nađe felnu sa 4x100, što imaju VW vozila - dakle, neko ima Fiat i želi na njega da stavi VW felne.

Centralna rupa odgovara ili može da se prilagodi prstenom, broj rupa za šrafove je isti, ali postoji ta mala razlika u razmaku rupa...

Plivajući šraf funkcioniše tako što ima konusnu ili radijusnu podlošku koja legne punom širinom na rupu u felni, dok sam šraf može da se pomera u odnosu na tu podlošku. Navoj šrafa lepo uđe u rupu u glavčini, glava šrafa lepo pritisne pomenutu podlošku, koja lepo nalegne na rupu u felni... I problem je rešen!

Inbus ili toreks šrafovi

Sve su češći kod nas. Koriste se kod onih felni koje su jednostavno takve konstrukcije da šrafovima ne može da se priđe klasičnim ključem za točkove.

Šta su to brezoni?

Brezoni imaju istu funkciju kao i šrafovi, ali se koriste i montiraju na drugačiji način. Reč je praktično o šipci sa navojem. Jedna strana ulazi tamo gde bi inače ušao navoj klasičnog šrafa, a druga strana viri iz glavčine.

Zatim se na njih nabacuje felna tako da brezoni prođu kroz rupe na felni kroz koje bi inače prolazili šrafovi, pa sledi zatezanje navrtkama (maticama). Razlikuju se matice za čelične i za alu felne. Za alu felne se koriste obično matice koje imaju veću površinu naleganja.

Postoje i matice sa plivajućom podloškom, koja služi za to da se ne oštećuje felna prilikom zatezanja. Podloška nalegne na rupu u felni i ne okreće se, dok se matica zatim okreće na njoj, pa felna ostaje zaštićena od grebanja. Takva matica je malo skuplja, ali u firmi Vračar kažu da se definitivno isplati.

Inače, brezone prvenstveno koriste japanska i američka vozila. Takođe postoje i matice sa ravnim naleganjem, isto kao što je slučaj sa Peugeot /Citroen šrafovima. Uglavnom ih koristi Toyota. I kod matica postoji slučaj da klasičan ključ za točkove kod nekih felni ne može da uđe, pa se koristi inbus ili toreks ključ.

Zašto neki menjaju šrafove brezonima?

Ovo najčešće rade vozači takmičarskih automobila i to uglavnom zbog brže i lakše zamene točkova. Naime, mnogo je lakše nabaciti točak na brezone i zavrnuti matice, nego „loviti“ šrafovima rupe u glavčini.

Sila zatezanja šrafova (ili matica)

Vulkanizeri neretko suviše zatežu šrafove svojim pneumatskim pištoljem. Marko Vračar smatra da šrafovi na točku mogu dovoljno jako da se zategnu i ručno. Ako nemate dovoljno snage u rukama, možete da se poslužite nogom. To je sasvim dovoljno.

Naime, kod šrafa je najvažnije da on uđe dovoljno duboko u glavčinu, tj. da se okrene dovoljan broj krugova, npr. osam punih krugova, i da lepo legne konus na konus (ili radijus na radijus). Ispravno naleganje naležuće površine (donje strane glave šrafa) je najvažnije kod zašrafljivanja.

Radijus na konus i obrnuto

„Dešava se da neko stavi konus šraf na felnu predviđenu za radijus šrafove ili obrnuto. Zategne jako i misli da je uradio dobar posao. Međutim, ovo je veoma opasno, pošto šraf ne drži felnu ni približno dovoljnom površinom i dolazi do velike mogućnosti oštećenja“, objašnjava Marko Vračar.

Postavljanje distancera na glavčinu sa brezonima

Ovo je malo komplikovanija situacija, pošto u ovom slučaju ne možete da bacite stare kraće šrafove i stavite nove duže, već ste „osuđeni“ na brezone koji su fiksirani u glavčini. Jedno od rešenja je da se ode kod majstora, da se izbiju fabrički brezoni i ugrade novi duži.

Međutim, izbijanje fabričkih brezona nije baš jednostavan posao. Na sreću, postoji mnogo lakše rešenje, a to je korišćenje adaptera kao distancera.

Šta su to adapteri?

Adapter je praktično debeli distancer koji omogućava da se na glavčinu montira felna koja ne odgovara po broju i/ili rasponu rupa. Kako adapter to uspeva?

Vrlo jednostavno – uzmete debeli distancer čije rupe za šrafove u potpunosti odgovaraju onima na glavčini. Zatim na tom distanceru izbušite nove rupe (i urežete im navoj) koje će u potpunosti odgovarati felni koju planirate da montirate.

Dakle, distancer se jednim šrafovima drži za glavčinu, a felna se drugim šrafovima drži za distancer. I tako distancer postaje adapter... Na slici ispod vidite klasičan adapter za glavčinu sa šrafovima:

Adapter za glavčinu sa brezonima

Adapter za glavčinu sa brezonima na sebi ima rupe za brezone – nabaci se na glavčinu i zategne maticama. Takođe na sebi ima ugrađene druge brezone koji mogu da imaju isti broj i raspon kao na glavčini, u kojem slučaju služi samo kao distancer, a može da ima drugačiji broj i/ili raspon brezona, u kojem slučaju služi i kao distancer i kao adapter za montažu felne koja inače ne bi mogla da se montira na glavčinu.

Montiranje distancera ili adaptera

Veoma je važno da se glavčina dobro očisti - površine na koje naleže distancer ili adapter treba da budu čeličnom četkom očišćene od rđe i drugih nečistoća. Mogu i da se namažu tankim slojem npr. tovatne masti.

Kod same montaže distancera ili adaptera nema velike „filozofije“ – važno je da sve dobro nalegne, tj. da nema „lufta“, da su šrafovi ili matice pravilno zategnuti i problema ne bi smelo da bude.

Ukoliko niste 100% sigurni kako ide montaža, dobro ispitajte onoga ko vam prodaje distancer ili adapter. Zato je najbolje kupovinu i obavljati u firmi koja garantuje za ono što prodaje i čiji se prodavac dobro razume u tu problematiku.

Šta ako se nešto trese nakon montiranja distancera ili adaptera?

To obično znači da montaža nije obavljena dobro ili distancer/adapter nije dobro nalegao (npr. zbog rđe). Zato je najbolje sve skinuti, ponovo očistiti površine koje naležu jedna na drugu i pažljivo ponovo montirati. Ne zaboravite ni centrirajući prsten.

„Narodski“ i stručni izrazi

Guma ili pneumatik, felna ili naplatak, šraf ili vijak, matica ili navrtka... Ukoliko nam neko zamera što ne koristimo isključivo stručne izraze, to je zato što se trudimo da tekstove razume što širi krug čitalaca, među kojima mnogi ne poznaju dovoljno stručne izraze.

Takođe, kada pretražuju internet, obično će koristiti upravo izraze uvrežene u narodu, pa naše tekstove ne bi mogli uopšte da nađu kada bismo koristili isključivo stručne izraze.

Zaključak i najava nastavka

U sledećem tekstu pozabavićemo se plagijatima felni, koje ne samo mogu da pogoršaju vozne karakteristike vašeg automobila (npr. zbog veće težine), već mogu da budu i jako opasne, pošto ne znate da li su napravljene od dovoljno kvalitetnog materijala, kako će se ponašati prilikom udarca u neku prepreku i da li uopšte mogu bezbedno da drže gumu na sebi prilikom oštrih manevara, naročito kada opadne pritisak vazduha u gumi.

Dragan Romčević

Saveti i vesti

Ostali saveti i vesti

Saveti na e-mail

Prijavi se na našu mejling listu. Prati preko mejla najnovije savete sa našeg sajta.

Ocena:

4.8
Komentara: 4
Pregleda: 40387
   

Komentara: 4 | Pregleda: 40387

Dopadaju ti se saveti?
Prijavi se da ih dobijaš na e-mail.

Dejan Pavlovic

Super text :)

Odgovori

Nikola

Nije objašnjen uticaj prevelikih distancera na habanje ostalih delova trapa. Inače lepo obrađena tema. Pozdrav!

Odgovori

samuel

a dali ti adapteri koji su univerzalniu tj sa vise rupa, i sa prosirenim rupama uticu na balans tocka?

Odgovori

Vedran Zigi

Sami adapteri se prilikom proizvodnje balansiraju, naravno ako su neki iole "krsteni". Tako da nema problema sa balansom.