Budi u toku sa najnovijim obaveštenjima na sajtu

Poštovani,
Odvojite par minuta i pomozite nam da unapredimo sadržaj na našem sajtu.
Želite li da učestvujete u anketi i pomognete u unapređenju?

Sve o hibridima – odgovori na glavna pitanja

Sve o hibridima – odgovori na glavna pitanja
Postavljeno 13.11.2019. u 18:41
Autor: Dragan Romčević

Hibridi polako postaju sve prisutniji na našim ulicama, a može se očekivati da će se taj trend ubrzati od januara 2020. godine. Tada bi trebalo da se ukine porez na upotrebu vozila za hibride. Reč je o porezu koji se plaća svake godine prilikom registracije - u narodu je poznatiji kao „porez na luksuz“ kod automobila sa kubikažom većom od 2.0 litra.

Šta su to hibridni automobili (hibridi)?

To su automobili koji pored klasičnog motora imaju elektromotor koji takođe može da ih pokreće i to samostalno ili istovremeno sa klasičnim motorom.

Dakle, hibrid može da se kreće samo na benzin, samo na struju ili istovremeno na benzin i na struju.

Postoje hibridi koji nemaju mogućnost da se kreću samo na struju, već njihov elektromotor može isključivo da pomaže klasičnom motoru pri kretanju.

Da li su hibridi komplikovaniji za vožnju od običnih automobila?

Nisu. Zbog automatskog menjača su čak jednostavniji za vožnju od automobila sa manuelnim menjačem.

Vozač ne mora da brine o tome kada će koji pogon da se koristi, koliko je napunjena baterija i slično. Hibrid se vozi kao bilo koji drugi auto sa automatskim menjačem. Kompjuter sam odlučuje kada će da koristi elektromotor, kada benzinski motor, a kada oba zajedno.

Neki automobili imaju mogućnost biranja moda vožnje, kao npr. ekonomični, komforni ili sportski, slično kao kod klasičnih automobila, pa u zavisnosti od toga takođe može da varira potrošnja.

Da li svi hibridi imaju automatski menjač?

Skoro svi hibridi imaju automatski menjač, uz retke izuzetke. Uglavnom, ako kupujete hibrida, slobodno računajte da ima automatski menjač.

Jednostavno, automatski menjač kod savremenih hibrida omogućava da se na najbolji način iskoristi kombinacija klasičnog i elektromotora. Neki hibridi, kao npr. Prius, uopšte nemaju uobičajeni automatski menjač (klasičan, CVT ili sa dvostrukim kvačilom), već elektromehanički prenosni sistem koji ima višestruku ulogu, ali vozač će teško primetiti razliku, pa nema ni potrebe da razmišlja o tome – jednostavno se ponaša kao da vozi klasičan automatik.

Što se tiče hibrida sa manuelnim menjačem, jedan od primera je Honda Insight prve generacije, ali ovaj auto nije mogao da se kreće samo na struju, već je elektromotor pomagao klasičnom motoru. Inače, Insight prve generacije mogao je da se kupi i sa automatskim menjačem.

Koliko benzina hibrid troši?

Recimo da prosečan hibrid troši oko 5 litara benzina na 100 pređenih kilometara. Naravno da u zavisnosti od modela, uslova i načina vožnje potrošnja može da padne i na 3 litra, a može da skoči i na 7-8 litara. Npr. Toyota Prius treće generacije troši u gradskoj vožnji 4—5 litara sa uključenom klimom, bar kako kažu brojni vlasnici.

Moramo da imamo u vidu da nemaju svi hibridi:

  • Isti tip baterije
  • Isti kapacitet baterije
  • Isti način i efikasnost punjenja
  • Isti benzinski (ili dizel) motor
  • Isti menjač
  • Istu masu
  • Iste dimenzije točkova (da, veći točkovi mogu osetno utiču na potrošnju)

Dakle, kada kupujete hibrida, ne očekujte da ono što ste pročitali u nekom časopisu o jednom automobilu važi i za hibrid neke druge marke. Za hibride važe slična pravila kao i za standardne automobile - potrošnja u zaista velikoj meri zavisi od uslova u kojima se vozi i stila vožnje.

Treba naglasiti i da hibridi prednost svog kombinovanog pogona najbolje pokazuju u gradskim uslovima, zato što na otvorenom putu praktično funkcionišu kao klasični automobili, odnosno električni pogon se (uglavnom) ne uključuje.

Tako postoje modeli kod kojih je fabrički deklarisana potrošnja veća na otvorenom putu nego u gradskom saobraćaju, što se potvrđuje i u realnim uslovima. Zato u praksi nailazimo na različite slučajeve, od onih koji su razočarani potrošnjom, do onih koji su oduševljeni.

Ako vozite oštro i mnogo vozite na otvorenom putu, hibrid verovatno nije najbolje rešenje za vas.

Kako se hibrid ponaša u vožnji?

Uglavnom ovako: stojite na semaforu i motor je ugašen; pali se zeleno, dajete gas i auto kreće samo na struju. U jednom trenutku kompjuter odlučuje da prebaci pogon sa električnog na  benzinski motor.

Kada će se to desiti zavisi od brojnih faktora. Možda kada dostignete određenu brzinu, možda kada pređete određeni put, a možda će se benzinac startovati odmah po polasku ukoliko vozač oštrije pritisne papučicu gasa pa kompjuter odluči da je neophodno da oba motora „poteraju“ auto zajedno.

Velika prednost elektromotora je u tome što svoj maksimalan obrtni moment razvija praktično odmah, što znači da mnogo lakše pokreće automobil iz stanja mirovanja, a zatim u priču uskače i benzinski motor.

I kada stojite u mestu, kompjuter odlučuje da li će benzinski motor biti ugašen ili upaljen u zavisnosti od napunjenosti baterije, kao i od broja uključenih potrošača i energije neophodne za njihovo funkcionisanje.

Da li postoje dizel hibridi?

Da, ima ih kod više proizvođača. Način rada je isti kao kod benzinskih hibrida.

Na slici iznad je Mercedes C 300 de – dizel plug-in hibrid.

Hibridi sa pogonom na svim točkovima

Ovo je komplikovana tema, pošto su proizvođači ovu problematiku rešili na razne načine. Na primer, uzmimo kao primer Toyotu RAV4 Hybrid.

On napred ima klasičnu hibridnu kombinaciju običnog i elektromotora (kao npr. Prius), tako da se vozi kao klasičan hibrid sa prednjim pogonom. Međutim, pozadi ima još jedan elektromotor koji pokreće samo zadnje točkove.

Tako u slučaju kad dođe do proklizavanja, zaglavljivanja i slično - automatski će se aktivirati i zadnji pogon.

Koliko hibrid može da se vozi samo na struju?

Zavisi od modela do modela, ali i od uslova vožnje, tempa/stila i brzine vožnje, uključenih potrošača (klima, grejanje)...  Nije u pitanju samo kapacitet baterije – treba imati u vidu da baterija nije uvek napunjena do kraja.

Hibridi po nepisanom pravilu imaju regenerativno kočenje, odnosno sistem za rekuperaciju energije, koji puni baterije kada kočite – umesto da koristi standarne kočnice, ovaj sistem usporava automobil uz pomoć generatora električne energije, „glumeći“ motorno kočenje kao kod klasičnih automobila i istovremeno puneći baterije.

Kompjuter određuje u kojim situacijama i koliko će se koristiti regenerativno kočenje kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti. Inače, ovaj „trik“ ne koriste samo hibridi, već i brojni obični automobili.

Koliki je životni vek baterija u hibridu?

Ne postoji univerzalan odgovor. Životni vek baterije zavisi od raznih faktora.

Stoga morate da istražite sami u zavisnosti od toga da li kupujete nov ili polovan hibrid, koji je proizvođač i model (i generacija) u pitanju, koja vrsta baterije, koliko je kilometara prešao...

Idite na zvaničan sajt proizvođača i vidite koliku garanciju daje i koji su prateći uslovi.

Na primer, Hyundai daje garanciju od 8 godina ili 160.000 kilometara. Toyota daje garanciju od 5 godina bez ograničenja kilometraže na sve hibridne sklopove, uključujući bateriju. Garanciju je moguće produžiti do 10 godina uz ograničenje od 15.000 km godišnje ukoliko jednom godišnje obavite proveru hibridnog sistema i baterije u ovlašćenom servisu.

Ako planirate da uzmete starijeg hibrida, naći ćete dosta informacija na forumima. U tom slučaju se raspitajte i koliko košta kupovina nove baterije.

Međutim, ponekad baterije ne moraju da se menjaju kao celina, već mogu da se zamene pojedine ćelije, što je mnogo jeftinije. Naravno, cena ovakvih intervencija, bez obzira da li je u pitanju zamena kompletne baterije ili pojedinih ćelija zavisi od zemlje u kojoj se nalazite.

 U Evropi postoje firme koje „sređuju“ stare baterije za hibride, tako da mogu one da se ugrade umesto nove. Inače, dosadašnja iskustva vlasnika Toyote Prius prvih generacija pokazala su da su baterije vrlo izdržljive i pouzdane, ali tu govorimo o NiCd i NiMh baterijama, dok većina drugih proizvođača koristi litijum jonske. Svaka vrsta baterija ima svoje prednosti i mane, pa se ne može uopšteno reći koje su bolje za hibridni automobil.

Naravno, baterija ne mora skroz da „crkne“ da bi počela da pravi probleme. Može jednostavno da joj opadne kapacitet i da postepeno potrošnja goriva postaje sve veća i veća.

Suviše komplikovani za održavanje i popravljanje?

Ovo je jedna od najvećih briga potencijalnih vlasnika: sve je to previše komplikovano, kvariće se, popravka će biti ekstremno skupa, nema majstora za njih, nema delova…

Generalno, ovo je opravdana briga, pošto kod hibrida nije drugačiji samo pogonski sistem, tj. klasičan motor i elektromotor sa menjačem ili sistemom koji „glumi“ menjač, već razlike postoje i kod brojnih drugih sistema. Stoga će mnogi kupci polovnih hibrida biti „osuđeni“ na ovlašćene servise, gde im se cene verovatno neće svideti.

Redovno održavanje generalno nije skuplje ili komplikovanije. Što se tiče električnog dela pogona, tu praktično nema nikakvog redovnog održavanja, a što se tiče klasičnog motora i drugih delova automobila, sve je isto kao kod klasičnog automobila.

Za iole ozbiljnije popravke i intervencije potreban je poseban alat i softver, pri čemu serviser mora da zna šta radi, inače može lako da napravi opasnu havariju.

Stoga savetujemo da se pre kupovine dobro informišete o tome gde ćete moći da popravljate svoj budući hibridni auto, kakva je situacija sa delovima (dostupnost i cene) i kakva je generalno pouzdanost modela za koji se interesujete.

Uzmimo kao primer Prius. Prema gotovo svim istraživanjima i praktičnim iskustvima vlasnika, Prius se pokazao izuzetno pouzdanim kroz sve generacije, bez obzira da li govorimo o kompletnom vozilu ili njegovom hibridnom pogonu, uključujući bateriju i druge komponente koje su vezane direktno za ovaj sistem.

Za Prius imamo najviše podataka, pošto njegova prodaja bukvalno nadmašuje sve ostale hibride zajedno na globalnom nivou. Što se tiče ostalih hibrida, naročito novijih, pokušajte da prikupite što više podataka, mada to nije baš lako. Konstantno se unapređuju i koriste novije baterije, prenosni sistemi, kombinacije pogona, hibridni pogon se ugrađuje u sve više modela...

Koji hibrid donosi najveću finansijsku uštedu?

Trenutno – onaj koji troši najmanje goriva.

A od 2020. godine toj uštedi treba dodati i ukidanje poreza, od čega će najviše koristi imati oni sa motorom od preko 2.0 litra. To su npr. VW Touareg (3.000 ccm), Lexus RX 400 Hybrid (3.300 ccm), Toyota Camry Hybrid (2.500 ccm), Toyota RAV 4 Hybrid (2.500 ccm)...

Ne oslanjajte se na tekstove u stranim medijima, pošto je kod njih situacija potpuno drugačija – od zemlje do zemlje i od grada do grada razlikuju se povlastice koje imaju hibridi.

Tu su subvencije prilikom kupovine (suludo visoke sa gledišta građanina Srbije), jeftinija registracija, besplatan ulazak u delove grada gde se to plaća, besplatno punjenje za plug-in hibride, dozvoljena vožnja žutom trakom, besplatan parking (što im masovno otimaju električna vozila)...

Situacija je šarolika i konstantno se menja, pošto je na ulicama sve više hibridnih i električnih automobila, pa se neke povlastice već i ukidaju.

Dakle – napravite procenu prosečne potrošnje i troškova registracije hibrida koji biste kupili, a zatim uporedite to sa istim troškovima koje biste imali sa nekim sličnim automobilom. Naravno, treba uzeti u obzir i nabavnu cenu.

Kako da izračunam koliko će ukupno koštati registracija hibrida od sledeće godine? Možete da iskoristite ovaj Kalkulator registracije vozila.

Upišete sve podatke kao da je reč o standardnom vozilu. Dobićete ukupnu cenu registracije, kao i tabelu u kojoj su navedene pojedinačne stavke, među kojima je i porez na upotrebu. Izbacite njega iz ukupne cene i to je to (otprilike).

Naravno, krajnja cena u praksi zavisi i od drugih faktora, kao što su cena tehničkog pregleda, provizije za uplatnice, usluge agencije...

Kakve beneficije hibridi trenutno imaju u Srbiji?

Trenutno nikakve, ali od sledeće godine biće oslobođeni poreza na upotrebu vozila koji se plaća svake godine prilikom registracije. O tome smo nedavno pisali u tekstu: Ukida se porez na hibride – odgovori na glavna pitanja

Istina, plug-in hibride možete besplatno da punite na nekim mestima, kao npr. u garažama Obilićev venac i Pionirski park u Beogradu.

Šta su to plug-in hibridi?

Ne razlikuju se mnogo od klasičnih hibrida – imaju veće baterije i mogućnost punjenja priključivanjem na kućnu utičnicu ili punjač, kao kod čisto električnih automobila.

Zahvaljujući bateriji većeg kapaciteta mogu duže da se voze samo na struju. Određeni modeli mogu da pređu i do 50-60 km sa jednim punjenjem, što znači da neki vlasnici praktično mogu da ih koriste kao pravi električni automobil, bez potrebe da se benzinski motor uopšte pali.

Tako vlasnik ima najbolje od oba „sveta“ – može svakodnevno da ga koristi kao električni auto i to bez straha da će mu se isprazniti baterija, a može slobodno na duža putovanja ne razmišljajući o tome gde će puniti bateriju.

Tu su i mane, među kojima su znatno viša cena, veća težina i manji prtljažnik.

Na primer, kada je u pitanju Toyota Prius 4. generacije, plug-in verzija ima za 80 kg težu bateriju (ukupno 120 kg), kapaciteta 8,8 kWh u odnosu na onu kod običnog Priusa čija baterija ima kapacitet od 1,31 kWh.

Zbog veće baterije ima prtljažnik od 360 litara (standardni Prius ima 501 litar), teži je za oko 150 kg i duži za 10-ak centimetara.

Punjenje baterije na kućnoj utičnici traje oko 2 sata i 20 minuta. Fabrika deklariše da na struju može da se pređe do 50 km, mada je u realnim uslovima to obično oko 40 km. Maksimalna brzina na struju je 135 km/h, ali u tom slučaju ne računajte da će baterija dugo da potraje.

Podrazumeva se da sve prednosti plug-in hibrida padaju u vodu ako nemate gde da ga punite.

Šta je to tzv. „mild“ hibrid?

„Mild“ hibridi imaju mnogo slabiji elektromotor i manje baterije u odnosu na klasične hibride, pa nemaju mogućnost da se kreću isključivo na struju. Kod nekih električni pogon pomaže klasičnom motoru samo prilikom ubrzavanja.

Takođe energiju svojih baterija koriste na razne načine da pomognu smanjenju potrošnje goriva – od lakšeg startovanja benzinskog motora kada ga start-stop sistem ugasi na semaforu, do napajanja raznih uređaja dok je ugašen, što mu dozvoljava da bude ugašen duže od klasičnog automobila sa start-stop sistemom.

Međutim, situacija je mnogo komplikovanija, pošto njihove baterije mogu da napajaju razne uređaje i sisteme i dok motor radi. Ima ih mnogo vrsta, u zavisnosti od proizvođača do proizvođača. Kako stvari stoje – biće još raznovrsniji i prisutniji među novim modelima.

Da li hibridi mogu da vuku prikolicu?

Nekada je sa hibridima i prikolicama bilo problema, ali danas mnogi hibridi mogu da vuku prikolicu. Jedan od primera je Toyota RAV4 Hybrid koji može da vuče prikolicu mase do 1.650 kg.

Da li su hibridi spori i tromi?

Kod nas su hibridi i dalje „egzotika“, pa nisu ni stigle da se razviju neke predrasude, ali u drugim zemljama je ranije vladalo mišljenje da su hibridni automobili generalno spori i dosadni.

Međutim, danas imamo hibride sa izuzetno snažnim benzinskim motorom kojem pomaže takođe snažan elektromotor, pa mogu da imaju fantastična ubrzanja i međuubrzanja.

Sve zavisi od toga šta je proizvođač želeo da napravi. Stoga na ovom polju više nema nikakvih pravila.

Svaki auto sa elektromotorom koji pomaže pri kretanju naziva se hibridom, bez obzira na to koliko se proizvođač fokusirao na smanjenje potrošnje, a koliko na unapređenje performansi.

Tu su hibridi među markama kao što su Porsche i BMW, sa ubrzanjem do 100 km/h koje bi zadovoljilo gotovo svakog ljubitelja sportske vožnje. Retki su proizvođači luksuznih i sportskih automobila bez ponude hibrida sa impresivnim performansama.

Novi hibridi na našem tržištu (u zvaničnoj prodaji)

Nismo napravili listu hibrida koji se prodaju kod nas, pošto je situacija relativno komplikovana. Neki su dostupni, ali mora posebno da se traži cena i posebno da se poručuju, drugi bi trebalo da stignu kod nas, ali se ne zna kada, dok su treći negde između.

Pritom, ako čitate ovaj tekst npr. 6 meseci od njegovog objavljivanja, situacija može da bude drastično drugačija od onoga što bismo sada napisali – kako po pitanju cena, tako i po pitanju dostupnosti automobila.

Ali evo nekih koji mogu da budu zanimljivi, i koji su generalno najpopularniji u drugim zemljama:

  • Honda CR-V Hybrid 2WD – 36.590 evra
  • Toyota Corolla 1.8 Hybrid hečbek – 23.200 evra
  • Toyota Corolla 2.0 Hybrid Dynamic Force hečbek – 27.200 evra
  • Toyota Yaris Hybrid – 19.150 evra
  • Toyota Camry Hybrid – 32.900 evra
  • Toyota Prius – 29.000 evra
  • Toyota Plug-In Prius – 39.200 evra
  • Toyota RAV4 Hybrid – 34.500

Napomena – sve navedene cene su preuzete iz cenovnika na sajtu prodajnih salona početkom novembra 2019. godine.

Polovni hibridi u Srbiji

Polovna hibridna vozila možete da pogledate na našem sajtu klikom na link: Polovni automobili - hibridi

Koliko stari polovni hibridi mogu da se kupe?

Može se reći da su počeci hibrida krajem 90-ih godina kada su stigli Toyota Prius i Honda Insight. Honda je prošla nezapaženo na tržištu dok je Prius doživeo neverovatnu svetsku popularnost.

Prva generacija Priusa stigla je 1997. godine (1.5-litarski motor, NiCd baterija), druga 2004. (1.5-litarski motor, NiMh baterija), treća 2010. (1.8-litarski motor, NiMh baterija), četvrta generacija 2016. godine.

Uglavnom, na domaćim oglasima mogu da se nađu Priusi iz 2005. godine po ceni od oko 4.500 evra.

Kupovina polovnog hibrida

Trebalo bi da ga proverite isto kao i svaki drugi auto što se tiče svih uobičajenih elemenata, ali bi trebalo i posebnu pažnju obratiti na hibridni pogon, odnosno videti kako se ponaša u vožnji.

Nije na odmet odvesti auto u ovlašćeni servis da se proveri u kakvom je stanju baterija. Uostalom, zbog te baterije bukvalno i kupujete hibrida...

Manji prtljažnik zbog baterija

Baterije zauzimaju prostor, ali koliko će ga zauzeti i koliko će ga ostati opet zavisi od brojnih faktora, pa ni ovde ne možemo da generalizujemo i kažemo da hibridi imaju manji gepek od klasičnih automobila sličnih dimenzija.

To zavisi od odluke proizvođača:

  • koju vrstu baterija će koristiti
  • koji kapacitet želi
  • gde će da smesti baterije
  • koliko je spreman da žrtvuje stil (dizajn) automobila kako bi obezbedio pristojan prtljažnik
  • itd.

Zaključak – isplativnost kupovine hibrida

Isplativost kupovine hibrida zavisi u velikoj meri i od zemlje u kojoj živite zato što se u mnogim zemljama dobijaju razne subvencije i povlastice.

Kod nas za sada nema nikakvih povlastica, ali se najavljuje da od sledeće godine hibridi neće plaćati porez na upotrebu koji se plaća svake godine prilikom registracije. O tome smo pisali u ovom tekstu: Ukida se porez na hibride – odgovori na glavna pitanja.

Stoga se ne oslanjajte na to koji je hibrid najpopularniji u nekoj drugoj zemlji. To što je neki automobil najprodavaniji u drugim zemljama možda jednostavno znači da zbog određenih subvencija predstavlja finansijski najisplativiju opciju, a ne da je i generalno najbolji.

Takođe dobro i detaljno uporedite realnu potrošnju i uzmite u obzir uslove u kojima uglavnom vozite i vaš stil vožnje.

Foto: Pixabay.com

Ostali saveti i vesti

Saveti na e-mail

Prijavi se na našu mejling listu. Prati preko mejla najnovije savete sa našeg sajta.

Ocena:

4.7
Komentara: 32
Pregleda: 8805
   

Komentara: 32 | Pregleda: 8805

Dopadaju ti se saveti?
Prijavi se da ih dobijaš na e-mail.

Ivan

Postovani @polovniautomobili Zanimam koja ce biti procedura za registraciju hibrida od 1. Januara 2020 godine, zakon je usvojen znaci poreza na upotrebu nece biti, ali kako ce vlasnici hibrida dokazivati da je auto hibrid jer u sadasnjim saobracajnim stoji da je benzin pogonsko gorivo. Pretpostavljam da ce se raditi nova saobracajna ali da li ce trebati neke dodatne potvrde proizvodjaca ili ce tehnicki pregledi konstatovati novo stanje Hibridnog pogona. Hvala unapred.

Odgovori

Polovni Automobili

Za sada nam nije poznato kakva će biti procedura.

021

Za Slobodana. Prijatelju, neznam samo gde ćeš uključiti auto u firmi, ako radiš tamo gde i ja i ima oko 200 automobila na parkingu. Svaki treba da ima svoj punjač. Ako ga svaki dan puniš kući, to vremenom dosadi,znači ne smeš ga ostaviti na ulici, nego mora stalno biti blizu utičnice. Šta će ljudi po zgradama, gde oni da se pune. Treba mreža punjača, a to kod nas možda u 2100. g. Spomenuo si i godišnji. Eto da ti dam primer, letos kad sam krenuo, seli smo u auto i 850km samo stajanje na naplatnoj rampi. Kad smo stigli na odredište ostalo 1/3 goriva u rezervoaru koji je dovoljno velik i prelazi auto oko 1200km kad je pun.Možda je to nenormalno, ali kad se dobro odmoriš i naspavaš pre polaska ne predstavlja neki problem. Za grejanje u autu sa sus motorom,upoznaj se na koji način se greju i znaj da koriste i izduvne gasove

Odgovori

Djordje Pesic

Ko hoce elektrifikovano vozilo da vozi, po meni su jedino resenje hibridi koji se sami pune u toku voznje, dok se ne razvije infrastruktura.

Djordje Pesic

Pa kako ce ici hibridi ako nestane fosilnih goriva? :D

Odgovori

Milkan

Igračke za bogate. Tek kad se potroše fosilna goriva, hibridi će biti dostupni svima.

Odgovori

Пуковник Гадафи ТДИ

Nafta je obnovljivi resurs i nikada neće nestati. Laž je da se smanjuju zalihe i da se dobija od fosila. Sve je farsa, samo niste informisani, jer znanje se ne uči u školi u školi nas lažu, a toga nisu svesni.

Ivan

Ne mogu a da se ne ukljucim u ovu temu. Ja kao projektant vozila apsolutno ne vidim nikakvu prednost elektricnog automobila osim u gradovima gde ce zagadjenje biti manje i to je osnovna funkcija cele ove price. Ne bih da ulazim u detalje tako da cu postaviti par pitanja posto vidim da ovde dusebriznici mnogo brnu o ekeologiji. Da vas pitam nesto kazete stepen korisnosti el.motora 90%, jesto to je tacno, a izvinite koji je stepen korisnosti termoelektrane koja proizvodi tu struju, pa zatim gubitci u mrezi, pa transformatoru pa na kraju punjaca, pa tek na kraju same baterije? koji je stepen korisnosti fabrike baterija? Morace da se grade jos dva TE Obrenovac i uceretvostruci potrosnja uglja, jer struje od obnovljivih izvora nema toliko.

Odgovori

Слободан

@Ivan Чак и да се ел. ауто пуни из најнеефикаснијих ТЕ, опет је укупно ефикаснији и укупно мање загађује од СУС аута, плус нема локалног загађења. Да би се произвело гориво, прво треба нађи извор нафте, што захтева ресурсе (гориво, ел. струју). Па треба радити бушотине, а то троши исте ресурсе, па треба испумпати сирову нафту па је транспортовати дизел бродовима и камионима до рафинерија. Онда прерада нафте у бензин захтева огромну потрошњу ел. енергије, дизела још више. Онда треба бензин/дизел транспортовати до станица за горивом, дизел камионима. И на крају то гориво ће трошити возила са СУС моторима макс. ефикасности до 30-ак%, и издувни гасови ће се избацивати испред носа људи.

ivan

Da Slobodane u potpunosti ste u pravu. Samo jedno pitanje: Da li to isto sve nije potrebno i za litijum i bakar ili cemo i to dobijati jeftino iz neke uticnice...Da li ste svesni koliko je tona rude potrebno za dobijanje 1kg bakra a posebno litijuma cija ce se potrosnja masovnom upotrebom el vozila povecati visestruko? Nemojte pogresno shvatiti, ja jesam za elektricna vozila, ali tek onda kada sva dobijena el. energija bude iz obnovljivih izvora i kada budemo je imali dovoljno pored napajanja industrije i domova.Za sada ja bih licno samo dobrim subvencijama smanjio broj sus motora u gradovima da bi se smanjilo lokalno zagdjenje. Izgradnja novih blokova termoelektrana na ugalj i gas ili ne daj boze nuklearnih ne daj boze.Ako opet neko smatra da mi u vecim gradovima Beogradu treba da udisemo cist vazduh a zato potrujemo ljude u okolini Obrenovca, Lazarevca, Kostolca to je veoma nepristojno

ivan

Da izvinjavam se redakciji, nisam bio precizan da ne bude da nije vezano za temu.... Iz prethodno obrazlozenog sa moje strane smatram da su hibridi idealno resenje za ovaj prelazni period i sveobuhvatnog sagledavanje stvarne situacije zagadjenja i uticaja motornih i elektricnih vozila na prirodnu sredinu

Слободан

@Ivan Јесте. И производња Литијума и Бакра је прљава, као и бензина/дизела. Али, када се произведе 17 Kg/L бензина/дизела, из њега се добије рецимо 225-360 km пређеног пута (зависно од мотора, 6-10 l/100km), и мора се произвести поново. Са друге стране, са 17 Kg Литијума направи се цело батеријско паковање за један аутомобил (70 KWh из Тесле). Са њим се може прећи стотине хиљада km пре него што им капацитет падне на 70% у односу на нове. Па се може возити и даље, само ће се чешће пунити. Чак и када падне на 50%, ако се неће више користити у аутомобилу, може се користити за складиштење електричне енергије у домовима. На крају, када постане неупотребљива, до 95% батерије се може рециклирати (поново правити литијум јонске/полимер батерије).

ivan

Da da ali ja i dalje postavljam najvaznije pitnje: Odakle ce svi ti gagavati struje da doodju? Posto ogroman deo celokupne energje dolazi iz fosilnih goriva manji iz hidroelektrana, a neznatan iz obnovljivih izvora energije ) tu smatram samo vetar i sunce jer sve ostalo ima i negativne strane). Zato mislim da UKUPNI i opet UKUPNI stepen korisnosti i zagadjenja je visok i za fosilna goriva i opet za struju jer se oslanjaju na fosilna goriva? Zato mislim da je jos prerano prelaziti na el vozila dok se ne sagledaju sve posledice i ne predje na potpuno obnovljive izvore energije.

Слободан

Као што сам и рекао, и у најгорем случају, укупни степен искоришћења је доста већи за електрична возила. Више електричне енергије ће се трошити на пуњење батерија, али ће се мање горива производити, што значи мању потрошњу електричне енергије за производњу истих. Такође, током ноћи има вишка ел. енергије, која једва чека да је неко искористи за пуњење батерија. Све је више електрана на сунце и ветар. Итд...

Robert

Koga interesuje vise o el. automobilima neka pogleda Mate Rimac-a ili ti vlasnika Rimac automobila. Ove godine je bio na Zenevskom sajmu automobila i predstavio drugu generaciju auta sa 1914 hp ili 1408 kw, 0-100 km/h za 1,85 sekundi maksimalne brzine 412km/h. Dok Hrvatska pravi super el. automobile, Srbija trazi ne postojece papire za ugradnju el, motora u autu, kao sto je bio slucaj sa Nebojsom Matovicem i njegovim pezoom.

Odgovori

Слободан

Људи воле да трују дизелима. Погледај само оцене коментара. Ко је против дизела чији издувни гасови директно изазивају рак, добије 10 према 1 однос негативних оцена. Људи хистеришу око непостојећих опасности, кажу 5Г ће да нам изазове ракчину! А тај исти што се боји 5Г технологије удише чађ, азотне, сумпорне оксиде, и остало сваки дан...

Adrijan Pekovic

"Kompjuter određuje u kojim situacijama i koliko će se koristiti regenerativno kočenje kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti. Inače, ovaj „trik“ ne koriste samo hibridi, već i brojni obični automobili." Može li pojašnjenje autora teksta, na koji način "obični automobili" (dakle, sa SUS motorom) mogu da koriste regenerativno kočenje?

Odgovori

Polovni Automobili

Uz pomoć alternatora. https://www.seat.com/car-terms/e/braking-energy-recovery-system.html

Srbin

Žena voli da vozi Priusa

Odgovori

BMW M

Momenat u kome svi pricaju o ekologiji. 1899 godina ili priblizno tih godina, u Njujorku vozen elektricni auto, zahvaljujuci Tesli, to su sve bila Taxi vozila. Shvatite da ti automobili su proslost sa unutrasnjim sagorevanjem. Azija danas uzima primat u proizvodnji elektricnih automobila, sve zivo mogu sad da iskopiraju, gde sad i ostali najveci svetski proizvodjaci moraju da se povinuju tome, bez obzira sto to i nebi bash bilo finasijski pogodno za najace proizvodjace, ali njima ne mogu da nametnu svoje produkte tako da polako gume trku i samo zbog toga dobijamo sad i priliku da vidimo i pricamo o elektricnim automobilima sto u Evropi sto u Americi.

BMW M M BMW

Sto se tice drzave i akcize za gorivo. Naplacujte struju za elektricne automobile i docice te pribliznoj ceni akcize za gorivo, malo nizoj, postali bi pametna drzava i bili bi nezavisni u svakom slucaju od naftnih kompanija. Koje u osnovi drzava kod nas ni ne poseduju samo je posrednik u trgovini naftom itd. Penzioneri kao vecina bi imali penzije. Drzava bi mogla da se finasira od toga, pojekat je jako prost za finasije sto se tice same struje kao gorivo. Nemojte da pricate o ekologiji, svi znamo da motorno ulje ne moze da se opere vodom, znaci mora hemija za to da se koristi, kancerogeno. Pranje para na gorivu i ostalim produktima koje poseduje par multinacionalnih kompanija koci napredak cele drzave i nas kao nacije. Zarada od akciza je prodavanje magle...

BMW M M BMW

Idemo unazad, ne u napred zbog par hiljada ljudi, stavite na peticiju i vidite koliko bi ljudi glasalo za elektricne automobile. Dozvole od Agencije za Bezbednost Saobracaja koja je samo agencija, ne drzavna istitucija, da dozvole ATEST PREFABRIKOVANIH ELEKTRICNIH VOZILA KOJA SU NEKAD IMALA MOTOR SA UNUTRASNJIM SAGOREVANJEM, kao u svim drzavama koje zive u 21 veku danas u svetu. Mi kao ljudska bica u Srbiji, tim nemamo nacin za napredak i samim tim zivimo u vremenu pre 1898 godine, bez obzira na sve sto imamo mogucnost danas da koristimo, to nije krivicno delo. Svaki dizel vozac Srbin, o zagadjivanju ne razmislje nego kako da se preveze od tacke A do tacke B.

BMW M M BMW

Normalno kao u svakoj tranziciji ljudi koji imaju porodice i koji rade u tim naftim kompanijama, fabrikama automobila, i ostalim granama koje su vezane za motore sa unutrasnjim sagorevanjem su na udaru kao i nekim politicarima nisu za ovo sto navodim u tekstu, i nikad nece ni biti, govorim o svim slojevima drustva. Svest kao i vazduh je lako izmeniti novcem i pohlepom. Okrenite se jednom i shvatite sta vam je Tesla ostavio da koristite.

Vukodlak

Lepo ste ovo sve opisali, ali ja više volim dizele sa turbinom. Zbog "brige" o ekologiji verujem da će postepeno rasti potražnja za hibridima. Mene sad zanima još nešto, ako neko zna kako i na kom principu funkcioniše grejanje zimi kod automobila koji imaju samo elektro pogon, kako da ti bude u kabini vruće u sred februara na -15 i kakvo to podnosi baterija na tom elektromobilu? Kako će u sibiru na -60 da zagreje kabinu i koliko će km napraviti sa jednim punjenjem na tolikom minusu?

Odgovori

amos

vukodlak brate u pravu si, to se nigde nije spomenulo, jb.s ti el auto ako na grejanje trosi energiju iz baterija!

Слободан

Због таквих што воле дизел, ја не могу да дишем напољу. Иначе, грејање у електричним аутомобилима ради на принципу топлотне пумпе. Исто као клима уређај који имаш код куће, када се укључи да греје уместо да хлади. Компресор, вентилатори, итд. користе енергију из батерије за рад тог система.

021

Slažem se da treba zdravije da živimo i što manje zagađujemo okolinu. Slažem se sa vukodlakom po pitanju grejanja, jer ako crpi energiju iz baterije, ona se znatno isprazni i automatski nema domet. Sa druge strane ako ga koristimo kao gradski i međugradski auto, mislim na čisto elektro automobile, znači ujutru odemo na posao, on stoji 8-9 h na hladnom, tu se baterija takođe prazni od zime. Moramo stalno biti na oprezu što se tiče baterije jer ne može da se dopuni za čas kao rezervoar, pa ako treba negde hitno da trknemo iznenada, ili za nedaj Bože, opa nema dovoljno struje. Neki će reći da se treba isplanirati, ali ne može se sve u životu planirati. Odlazak na godišnji je prava noćna mora. Vozi 300-400km pa stani da se dopuni 2-3h i to ako punjač nije zauzet. Koliko to putovanje traje. Zato sam i dalje pristalica SUS motora i mislim da isti ne zagađuju ni blizu kao avioni, brodovi, rakete što se lansiraju, a tek bombe koje se bacaju kao bombone po celoj planeti.

Слободан

@021 Код аутомобила са СУС моторима , сам мотор се користи за грејање, јер је веома неефикасан (испод 30%). Тако да та "бесплатна" топлота се дебело плаћа горивом (2/3 горива се претвара у топлоту). Електрични мотор је веома ефикасан (преко 90%), па се зато за грејање користи енергија из батерије, која је много јефтинија од горива. Када дођеш на посао, па нећеш да паркираш електрични аутомобил 8 сати и да ти се батерија празни, већ ћеш га прикачити на 230V прикључницу и пунити га 8 сати. Када се вратиш кући, можеш одмах да га повежеш на пуњење и пуниш 12-14 сати. Практично, можеш да га пуниш 20-22 сати дневно. Брзо пуњење ти практично и не треба. Друго је ако идеш на пут, али Србија је мала, тако да није проблем. Можеш пола Србије да прођеш на једном пуњењу. Па нећеш ваљда да возиш 400 km у цугу, и онда пауза 5 минута па даље. Ваљда ћеш стати на пола сата. То је довољно да на брзом пуњачу напуниш бар 50% батерије. Данас праве аутомобиле који се пуне до 70-80% за 30-45 минута.

BMW M

Propaganda koja se josh uvek nije zavrsila traje vec 130 godina. Od nastanka prvih elektricnih automobila 1899. Joseph Gebels nemacki industrijalac: Joseph Goebbels, in full Paul Joseph Goebbels, (born October 29, 1897, Rheydt, Germany—died May 1, 1945, Berlin), minister of propaganda for the German Third Reich under Adolf Hitler. Where he studied literature and philosophy. Bogatstvo njegovih naslednika sad se procenjujeoko 1.5 biliona. Deonice BMW I drugih auto kuca...

BMW M M BMW

First experiments with the gassing of patients were conducted in October 1939 at Fort VII in Posen (occupied Poznań), where hundreds of prisoners were killed by means of carbon monoxide poisoning, in an improvised gas chamber developed by Dr Albert Widmann, chief chemist of the German Criminal Police (Kripo). In December 1939, Reichsführer-SS Heinrich Himmler witnessed one of these gassings, ensuring that this invention would later be put to much wider uses. Bunker No. 17 in artillery wall of Fort VII in Poznań, used as improvised gas chamber for early experiments.

BMW M M BMW

During World War II, a gas mixture including carbon monoxide was used to keep motor vehicles running in parts of the world where gasoline and diesel fuel were scarce. External (with a few exceptions) charcoal or wood gas generators were fitted, and the mixture of atmospheric nitrogen, hydrogen, carbon monoxide, and small amounts of other gases produced by gasification was piped to a gas mixer. The gas mixture produced by this process is known as wood gas. Carbon monoxide was also used on a large scale during the Holocaust at some Nazi German extermination camps, the most notable by gas vans in Chełmno, and in the Action T4 "euthanasia" program.

BMW M M BMW

Istrebljenje josh uvek traje i nikad se nije zavrsilo. Sve ovo sto navodim su istorijske cinjenice, imena ljudi koja su navedena su podaci o istoriji i tako sam ih naveo.