Zašto sve više automobila ima nelogične i komplikovane oznake

Kako da znam koliko neki auto ima kubika ako ni u cenovniku ne piše kubikaža, da ne govorimo oznaci na samom automobilu? Ali još su „gori“ oni koji nas navode da mislimo da broj u oznaci označava upravo kubikažu, ali se ipak ispostavi da je taj broj samo simboličan.

Nedavno smo pisali o tome kako kubikaža praktično više ništa ne znači: Snaga sve veća, a kubikaža sve manja – dokle...

U skladu s tim, proizvođači već uveliko izbacuju oznaku radne zapremine iz oznake konkretne verzije modela. Drugi zadržavaju tradicionalno označavanje, ali pritom broj za koji mislimo da pokazuje kubikažu vrlo često nema nikakve veze sa kubikažom.

Istina, neki su još pre više decenija počeli da „lažu“. Npr. BMW „trojka“ E36 – konkretno 323i (1995-1998) nije imao 2.3 litra nego 2.5 litara. Isto važi i za 523i od 1995. godine, kao i za „trojku“ E46 323i.

Ali generalno smo kod gotovo svih drugih proizvođača mogli na osnovu oznake da zaključimo koliko kubika auto ima. 

A danas?

BMW 118i ima 1.499 kubika. BMW 116d ima 1.496, a 118d i 120d imaju 1.995 kubika.

Takođe kod BMW-a se u brojne modele ugrađuje motor od dva litra, a njihove oznake se završavaju sa 20i, 25i i 30i u zavisnosti od snage - npr. 320i, 325i ili 330i. Dakle, iste kubikaže u tri različite verzije snage i na osnovu toga su date različite oznake koje praktično ukazuju na hijerarhijski nivo snage, da se tako izrazimo.

Kada su dizelaši u pitanju, onda 330d ili bilo koji drugi model čija se oznaka završava sa 30d ili sadrži 30d ima 3.000 kubika, dok benzinci imaju 2.000 kubika. To je tako već duže vreme.

Zato su 90-e godine bile „najbolje“. BMW 328i je stvarno imao 2.800 kubika, a 325i je stvarno imao 2.500 kubika. I 325 TDS je imao 2.500 ccm.

Međutim, BMW 323i je imao… Pa, imao je 2.494 ccm. Još tada je BMW počeo da „izdaje“ tradiciju… Ali bar je 320i imao 2.000 kubika, 318i je imao 1.800 ccm, a 316i 1.600 ccm.

Da naglasimo - ovde govorimo o „trojici“ E36. Pa ni 318 TDS nije imao 1.800 ccm, nego 1.665 ccm.

Ali da se vratimo ipak na novije - još nekoliko primera, pa da „raskrstimo“ sa BMW-om. Imamo 340i sa motorom od 3.0 litra, 330d i 335d sa 258 i 313 KS pri čemu oba imaju tri litra.

Audi

Kod Audija je situacija za prosečnog vozača pomalo zbunjujuća. Ovaj proizvođač je kod nekih vozila zadržao stari način označavanja (1.6 TDI, 2.0 TDI...), a kod drugih je uveo nešto „neprirodno“.

Pogledate Audi A1 i vidite da pozadi piše 35 TFSI. Ne, on nema motor od 3.500 kubika! Pokreće ga benzinac od (samo) 1.500 kubika. Istina, zahvaljujući turbo punjaču ima 150 KS, ali broj 35 u oznaci modela deluje „obmanjujuće“, bar kad se tradicionalisti pitaju.

Tu je i verzija sa oznakom 30 TFSI. U neka stara dobra vremena cifre 3 i 0 na zadnjem kraju nekog Audija govorile su nam da se ispod haube krije zver od 3.000 kubika. Danas, oznaka 30 TFSI znači da ovaj Audi A1 pokreće motor od 999 kubika! Dobro, 115 KS je sasvim dovoljno za ovaj auto…  

Pomenimo i 40 TFSI - to je verzija od 2.0 litra i 200 KS.

Mercedes

Ni Mercedes nije izuzetak. Na primer, A 180 d ima 1.461 ccm, dok A 200 d sa 150 KS i A 220 d sa 190 KS - oba imaju motor od 1.950 ccm.

I benzinci su zanimljivi – A 160, A 180 i A 200 imaju motor od 1.332 ccm. Stižemo do 2.000 kubika. Taj motor imaju: A 220 i A 250, ali i AMG verzija A 35 4M - sva tri imaju 1.991 ccm, s tim što snaga ide od 190, preko 224 do 306 KS.

Da vidimo C klasu. Zbog preglednosti izlistaćemo ovako:

C 180 d - 1.598 ccm
C 200 d - 1.598 ccm
C 220 d - 1.950 ccm
C 300 d - 1.950 ccm
C 160 – 1.595 ccm
C 180 - 1.595 ccm
C 200 - 1.497 ccm (nije greška - C 200 ima manju kubikažu nego C 160 i C 180)
C 300 - 1.991 ccm
C 400 - 2.996 ccm

Bacimo pogled na E klasu:

E 200 d - 1.598 ccm
E 220 d - 1.950 ccm
E 300 d - 1.950 ccm
E 350 d - 2.925 ccm
E 400 d - 2.925 ccm

Kod E klase imamo benzinski motor od 1.991 ccm - on je u verzijama E 200 (197 KS), E 300 (258 KS) i E 350 (299 KS).

Imamo i oznaku 580 koja ukazuje na motor od 3.982 ccm i 490 KS, kao i oznaku 560 koja nam govori da u tom modelu motor identične kubikaže ali sa 469 KS.

Da se ogradimo – ako smatrate da smo negde pogrešili u navođenju podataka kod ovih primera, imajte u vidu da se oznake vremenom menjaju, kao i to da isti motor sa istom snagom u različitim modelima može da ima različite oznake.

Kakva je situacija sa drugim proizvođačima?

Alfa Romeo i dalje se drži uobičajenih oznaka gde nam broj ukazuje na pravu (približnu) kubikažu.

Isto važi i za Peugeot, ali njegov bratski Citroen je „zastranio“. Naime, kada su dizelaši u pitanju Citroen prvo naglasi o kojem gorivu je reč oznakom BlueHDi, a nakon toga ide broj koji označava snagu motora.

Oznaka za benzince je PureTech - nakon nje takođe ide broj koji označava snagu. Na primer: PureTech 82 znači da je to benzinac sa 82 konjske snage.

Mazda primenjuje sličan način označavanja - G 122 označava da je reč o benzincu sa 122 KS. Slovo G kao „gasoline“, odnosno benzin na engleskom. Slovo D označava dizelaša, pa npr. D 116 je dizelaš sa 116 KS. Može i ovako - Skyactiv-D, pri čemu reč Skyactiv ukazuje na primenjenu tehnologiju...

Ima još mnogo primera, ali smatramo da je ovo što smo naveli i više nego dovoljno.

Takođe, neretko se isti motori ugrađuju u automobile različitih proizvođača, a proizvođači im u skladu sa svojim marketinškim odlukama daju različite oznake. O tome smo takođe već pisali u tekstu: Šta znači TDI, dCi, CDI, HDI, TDDI, TDCi...?

Zašto je ovo važno?

U suštini, nije naročito važno, mada se na osnovu kubikaže određuje visina poreza na upotrebu koji se plaća prilikom svake registracije. Stoga pre kupovine proverite koja je prava kubikaža motora, kako ne biste greškom uzeli nešto sa preko 2.000 kubika...

Ipak, primetili smo da ovaj trend iritira neke vozače, naročito one sa dužim stažom koji su pomalo nepoverljivi prema motorima male kubikaže a velike snage.

Kakav je vaš stav po pitanju ove problematike?

Foto: Unsplash.com