Sistem za zaštitu od bočnih udara vetra može da funkcioniše na nekoliko načina, ali i kombinacijom više načina. Zavisi od marke, modela i generacije vozila.

Inače, ovaj sistem se na engleskom generalno naziva „Crosswind stabilization system“ ili CWS. Prvi put je primenjen na Mercedesu S klase 2009. godine.

Naglasimo da ovaj sistem nije koristan samo kod jakih bočnih udara vetra, naročito ako su iznenadni – npr. kada prelazite most ili izlazite iz tunela, već i kada na auto-putu pretičete šleper ili autobus (ili oni pretiču vas).

Problem je izraženiji što je vozilo lakše, više, što ima veću bočnu površinu, mekše oslanjanje, više težište (visoko vozilo ne mora obavezno da ima i visoko težište) i slično.

Uglavnom - ovaj sistem koristi razne podatke koje dobija od već postojećih senzora kako bi procenio uticaj vetra na vozilo.

Na osnovu tih podataka kompjuter „odlučuje“ kako i koliko će da „kontrira“ vetru, odnosno kako će da spreči da vetar praktično izgura vozilo u susednu traku ili s puta - ILI da ne dovede vozača u situaciju da suviše oštro (refleksno) reaguje i tako se dovede u još veću opasnost, naročito kada je put klizav.

Kako ovaj sistem „kontrira“ vetru?

Postoji nekoliko načina.

Na primer, Mercedes koristi kočnice, tako što primeni blagu kočionu silu na levim točkovima ukoliko vetar gura vozilo udesno. Praktično se koristi princip po kojem skreće tenk ili bilo koji drugi guseničar.

Isti sistem koriste i Ford i još neki proizvođači.

Jednostavno, kada se blago aktiviraju kočnice na jednoj strani vozila, odnosno npr. samo na levim točkovima, vozilo će početi da skreće ulevo, u meri srazmernoj sili kočenja i brzini kretanja.

Kompjuter određuje kolika će sila kočenja biti primenjena u zavisnosti od toga koliko vetar utiče na izbacivanje vozila sa željene putanje.

Volkswagen koristi drugačiju taktiku – preko električnog servo uređaja automatski koriguje zakrenutost prednjih točkova. Drugim rečima, kada vetar počne da gura vozilo sa željene putanje, kompjuter će dati komandu da se točkovi zakrenu onoliko koliko je potrebno da se vozilo vrati i zadrži na željenoj putanji.

Naglašavamo da ne postoji strogo pravilo koji proizvođač koristi koju taktiku – zavisi od modela i generacije, a neki modeli mogu da koriste i kombinaciju više načina.

Kod vozila sa vazdušnim i/ili adaptivnim oslanjanjem može da se primeni sledeća taktika - ukoliko udari vetra stižu sa leve strane, oslanjanje samo na levoj strani ili kompletno oslanjanje može da postane tvrđe kako bi vozilo postalo otpornije na naginjanje i generalno na skretanje sa željene putanje.

Naravno, ovakvi automobili obično imaju veoma napredne sisteme za pomoć pri vožnji, tako da kod njih verovatno reaguje i ESP, odnosno posredno sistem za borbu protiv bočnih udara vetra. To je već „tajna“ svakog proizvođača, ali nadamo se da shvatate suštinu.

Kako kompjuter prepoznaje da je auto pod udarima jakog vetra i da skreće tamo gde ne treba?

„Tajna“ je u ESP-u, tj. sistemu za elektronsku kontrolu stabilnosti, kako god se nazivao u nekom automobilu. O ESP-u smo pisali u tekstu: Kako radi ESP?

Pojednostavljeno, isti senzori, odnosno sistem koji registruje da vozač gubi kontrolu nad vozilom ili da vozilo proklizava mogu da prepoznaju i da vetar skreće vozilo sa zadate putanje.

Tu imamo razne senzore koji prate ponašanje vozila, od senzora koji prate brzinu okretanja svakog točka, senzora sile usporavanja ili ubrzavanja, senzora zanošenja oko sopstvene ose, senzore zakretanja volana...

U svakom slučaju, senzori detektuju da je vozilo počelo da se kreće u stranu bez okretanja volana od strane vozača, pa na osnovu toga i na osnovu drugih parametara kompjuter može da zaključi da je vreme da reaguje.

Zaključak

Bezbednost bi verovatno bila još veća kada bi vozači bili na vreme upoznati i sa ovim sistemom, tako da se ne iznenade kada auto ili kombi iznenada počne da se ponaša pomalo neobično pri udarima vetra.

Ipak, to je već posebna priča koja zaslužuje detaljnija objašnjenja.

Foto: Shutterstock.com