Koliko neusklađenost semafora utiče na gužvu u saobraćaju?

Javili su nam se mnogi vozači koji smatraju da su nesinhronizovani semafori jedan od glavnih uzroka saobraćajnih gužvi. Kažu da bi se usklađivanjem njihovog rada, tj. „stvaranjem“ zelenog talasa zahvaljujući kojem bi mogao da se prođe veći broj raskrsnica bez zaustavljanja na crveno, u velikoj meri smanjile gužve.

Negativni efekti neusklađenog rada semafora i generalno gužve u saobraćaju su brojni:

  1. Buka
  2. Zagađenje
  3. Povećana potrošnja goriva
  4. Gubitak vremena
  5. Veći rizik za nastanak saobraćajnih nesreća zbog nervoze i iscrpljenosti vozača, kao i želje da naknadno brzom vožnjom nadoknade gubitak vremena

Upali se zeleno, a vi ste sedmi u koloni na semaforu. U trenutku kada automobil ispred vas kreće, već se pali žuto. Konačno dočekate zeleno, ali vas već na prvom sledećem hvata crveno. I na sledećem. Na četvrtom semaforu nailazite na zeleno. Konačno! Još niste ni „razvukli“ pobednički osmeh, a već shvatate da automobili koji čekaju na tom semaforu kreću jedan po jedan brzinom puža i da vas sigurno hvata crveno...

Zašto ih ne sinhronizuju!?

Dok vam skače pritisak, pitate se zašto neko ne sinhronizuje semafore i ne napravi zeleni talas da bi saobraćaj mogao da teče bez zastoja? Međutim, to je lakše reći nego uraditi. Osnovni problem je u tome što treba uskladiti mnogo različitih raskrsnica sa različitim protokom saobraćaja, a tu su i pešaci.

Jednostavno, mnogo je raskrsnica na kojima bi saobraćaj bio znatno protočniji bez pešaka. Na primer, u istom periodu kada čitava kolona skreće desno, pešacima na zebri koja seče njihovu trasu takođe je upaljeno zeleno.

Na kraju, zbog velikog broja pešaka, kao i zbog onih koji u zadnjem času pretrčavaju na crveno, desno uspevaju da skrenu samo 3-4 automobila koja su ušla u raskrsnicu, dok ostali moraju da čekaju sledeće zeleno, kada će ponovo uspeti da prođe samo troje-četvoro, uprkos tome što zeleno svetlo traje npr. 15 sekundi.

Ne krivimo pešake, naravno, samo ukazujemo na jedan od razloga. Tu su, istina, pasarele i podzemni prolazi, ali oni mogu da se koriste na relativno malom broju mesta, pri čemu treba misliti i na decu u kolicima i osobe sa invaliditetom, kao i na troškove i činjenicu da će mnogi i dalje pretrčavati ulicu umesto penjanja i spuštanja uz i niz „nebrojene“ stepenike...

Činjenica je da nije lako uskladiti rad  semafora na prostoru sa velikim brojem gusto smeštenih semaforizovanih raskrsnica. Naročito u saobraćajnim špicevima i kada imamo, što je slučaj u mnogim gradovima, saobraćajnu infrastrukturu predviđenu za neuporedivo manji broj vozila.

Rešenje? Moderan sistem za upravljanje semaforima i ulaganje u infrastrukturu

Jedino rešenje za smanjenje saobraćajnih gužvi bilo bi uvođenje takvog sistema u kojem bi:

  1. rad svih semaforizovanih raskrsnica bio kontrolisan iz jednog centra
  2. sve semaforizovane raskrsnice bile pokrivene kamerama kako bi se iz centra pratilo stanje na terenu u realnom vremenu
  3. postojalo više modova za automatski sinhronizovan rad svih semafora
  4. semafori imali opciju daljinske manuelne kontrole kako bi se što brže reagovalo u slučaju bilo kakve nepredviđene okolnosti (npr. udes, neplanirani ili planirani radovi na putu, specifično zagušenje zbog nekog koncerta ili utakmice, itd.)  

Naravno, pre toga bi trebalo napraviti kvalitetan projekat, modernizovati ili zameniti semafore koji ne mogu da se modernizuju, tj. uvedu u sistem daljinske kontrole, naprave planovi za sinhronizaciju semafora u različitim uslovima (doba dana, dan u nedelji, neplanirano zagušenje na važnijim deonicama...) i slično.

U startu je jasno da ne možemo ni da zamislimo koliko bi koštao ovakav projekat, naravno u zavisnosti od veličine grada, tj. teritorije koju bi pokrivao, pa nećemo dalje ni da špekulišemo.

Kako se negativni efekti nesinhronizovanih semafora mogu donekle ublažiti bez trošenja ogromnih količina novca?

  1. Unapređenje gradskog prevoza - što je javni prevoz brži i efikasniji, vozači su više spremni da se odreknu svog automobila i da koriste autobus, tramvaj, voz (to je posebno problematična tema)...
  2. Postavljanje tabli sa nazivima ulica i kućnih brojeva – čast izuzecima, ali nedostatak tabli sa nazivima ulica u mnogim gradovima pravi veliki problem vozačima koji dolaze sa strane ili jednostavno ne poznaju neki deo grada, pa usporavaju pokušavajući da se orijentišu, zaustavljaju se da pitaju prolaznike, okreću se... Kada „pogode“ ulicu, nastaje isti problem sa traženjem kućnog broja...
  3. Primenjivanje kružnog toga umesto semaforizovanih raskrsnica
  4. Trepćuće zeleno - na nekim semaforima postoji, na nekima ne, pa vozači ne znaju (osim ako često voze tom deonicom) na kojem semaforu će zeleno da ih upozori na žuto (prolazak kroz žuto se tretira isto kao prolazak kroz crveno, osim ako vozač nije mogao bezbedno da se zaustavi), a na kojem neće, pa to može da dovede do rizičnih situacija

Mogu li sinhronizovani semafori kompenzovati neadekvatnu saobraćajnu infrastrukturu?

Jednostavno, mnogi gradovi nemaju dovoljno razvijene saobraćajnice za broj vozila koja se svakodnevno nalaze na njima, uključujući i parking mesta. Situaciji ne pomaže ni činjenica da razne institucije po nepisanom pravilu imaju sedišta u samom centru grada.

Izmeštanjem određenih odeljenja ili čitavih ustanova na periferiju delimično bi se rasteretio centar, dok bi taj prostor mogao da se izda privatnim firmama.

Stihijska izgradnja nije ostavila puno prostora za efikasna saobraćajna rešenja. Motivisanje vozača da ostave automobil kući i koriste gradski prevoz može uroditi plodom jedino ukoliko na taj način ne budu morali da provedu u putu četiri ili pet puta više vremena.

Možda neko mora da preseda i po tri puta da bi došao do određene lokacije. Situaciju u velikoj meri popravljaju žute trake u većim gradovima, ali tu su osobe koje pozovu taksi telefonom i zatim ga puste da ih čeka u žutoj traci i vozači kojima je potrebna čitava večnost da se uparkiraju ili isparkiraju i za to vreme zauzimaju žutu traku.

Poseban problem su oni koji se „popnu“ na trotoar ili zadnji deo zauzetog parking prostora ostavljajući trećinu svog automobila u žutoj traci – taman toliko da deluje da je žuta traka slobodna, ali autobus u stvari ne može da prođe, već mora da obilazi „gurajući“ se sa automobilima iz susedne trake.

Zeleni talas – mit ili realnost?

Zeleni talas zaista postoji na mnogim pravcima i na nekima zaista dobro funkcioniše. Međutim, zeleni talas ne može da bude „fiksan“, već mora da se prilagođava trenutnim uslovima. Ako se primenom zelenog talasa propusti mnogo vozila na dugoj deonici i sva ona stignu do nekog uskog grla i tu se nagomilaju – šta smo postigli?

Suština je u tome da rad semafora mora da bude prilagodljiv, kako bi se odgovorilo na dešavanja u saobraćaju u različitim delovima dana i različitim delovima grada. Na primer, ujutro se više vozila kreće u jednom smeru, a uveče u drugom na određenom pravcu, te u skladu s tim treba i podešavati rad semafora kako bi se povećan broj vozila što pre propustio.

Upravo o tome smo i govorili u gornjem delu teksta – napredno upravljanje semaforima. Na primer, testirali smo zeleni talas u Beogradu na Zrenjaninskom putu na potezu od Pančevačkog mosta do Borče i zaključili da solidno funkcioniše – u 3:00h ujutro, pri čemu smo apsolutno poštovali ograničenje brzine od 50 km/h. Stali smo na crveno na prvom semaforu nakon Pančevačkog mosta i krenuli ka Zrenjaninu.

Po istom principu smo testirali istu deonicu u istom smeru više puta preko dana (ujutro, u podne, predveče...), kada je na njoj bilo mnoštvo vozila i pogađate – rezultati nisu bili baš sjajni...

Ograničenje brzine je poseban problem

Ne ulazimo sada u to da li je na nekim deonicama određeno ograničenje brzine opravdano ili ne. Jednostavno, ako nadležni sinhronizuju semafore prema dozvoljenoj brzini, a vozila se kreću brže, nastaje problem – „prestižete“ zeleni talas i stižete na crveno.

I trepćuće zeleno je poseban problem

Po zakonu, prolazak kroz žuto svetlo je zabranjen i tretira se isto kao prolazak kroz crveno, osim ukoliko vozač nije mogao bezbedno da se zaustavi, tj. bio je na takvom rastojanju od semafora da bi s obzirom na brzinu kretanja oštro kočenje moglo da dovede do naletanja drugog vozila otpozadi.

Direktno u vezi s tim je i zeleno trepćuće svetlo, koje postoji u zavisnosti od semafora do semafora. Naime, na nekim semaforima zeleno trepće pre nego što se upali žuto, na drugima ne. Problem je u tome što vozači ne znaju (osim ako često voze tom deonicom) na kojem semaforu će zeleno da trepće, a na kojem neće, pa to može da dovede do rizičnih situacija.

Tako i protok vozila zavisi i od ove dve stavke, pošto će vozači iz predostrožnosti možda suviše usporavati kako ne bi rizikovali da prođu kroz žuto svetlo i budu kažnjeni.

Jedan od odličnih primera je Pančevački put. Naime, kada idete od Pančeva ka Beogradu, svi semafori imaju trepćuće zeleno, tako da kada počne da trepće možete da procenite imate li vremena da prođete ili da se bezbedno zaustavite.

Međutim, semafor na raskrsnici koja novim putem vodi do Pupinovog mosta nema trepćuće zeleno, a ta raskrsnica nalazi se u sredini takozvanog zelenog talasa na putu Pančevo-Beograd. Za razliku od ostalih semafora na tom putu koji imaju trepćuće zeleno, ovaj semafor iznenada pali žuto pa vozači naviknuti na trepćući ritam semafora bivaju iznenađeni, nenamerno čine prekršaj, a ugrožava se i bezbednost na tom delu puta. 

U Beogradu nadležni odavno rade na centralizovanom sistemu

Još „davne“ 2007. smo u medijima mogli da pročitamo kako će uskoro svi semafori u Beogradu biti u jednom sistemu upravljanja, kao i da je započeto kopanje kanala u Bulevaru despota Stefana u koje će biti položeni optički kablovi za povezivanje oko 160 najvažnijih raskrsnica u centru Beograda.

Ovi radovi su, po rečima nadležnih, predstavljali osnovu za izgradnju Sistema centralnog upravljanja saobraćajem u Beogradu, koji će to obavljati uz pomoć kamera i detektora. Nažalost, nadležni nisu mogli da procene kada će sistem početi da funkcioniše, a ni mi danas ne znamo dokle se sa tim projektom stiglo.

Šta vi mislite?

Na kojim pravcima bi, bez obzira koji grad je u pitanju, semafori mogli bolje da „sarađuju“, kako bi se koliko-toliko ubrzao protok saobraćaja? Šta bi još moglo da se uradi pored rada na semaforima?

Dragan Romčević

Ocena:

4.7
Komentara: 18
Pregleda: 17147
   

Komentara: 18 | Pregleda: 17147

Dopadaju ti se saveti?
Prijavi se da ih dobijaš na e-mejl.

profi

Postoji i bolje resenje.Video sam u inostranstvu da iznad semafora postoji veliki sat koji pokazuje koliko ce jos biti zeleno svetlo. Vidis ga izdaleka i znas da li mozes da prodjes raskrsnicu.Ako ne,imas sasvim dovoljno vremena da stanes bez naglog kocenja. Problem je sto se kod nas ne traze najbolja vec najjeftinija resenja pa i ona kojima je prvenstveni cilj punjenje budzeta!

Odgovori

Ivan

Neka budala je okrenula vise od polovine semafora u gradu naopako, pogotovo nocu. Uvecini gradova u evropi,semafori su nocu iskljuceni ,tj. na zutom su. ne vidim zasto bi radili nocu, osim na nekim ekstremnim raskrsnicama i sl. Dokle ce budale odlucivati i upravljati ovim bitnim stvarima? Naravno, mladi i skolovani ljudi su odavno napustili ovu ludu zemlju

Odgovori

danili

Batajnica centar, skrece se ka rampi svim putanjama sem normalne zbog rupa, semafori do pupinovog mosta sinhronizovani da se na svakom moras zaustaviti, u kruznim tokovima ispred arene izlazi se cesto i iz krajnje unutrasnje trake. Zasto. Ni meni nije jasno ali jasno mi je da je voznja u spoljnoj traci opasna (i da svi beze iz nje) i za onog ko se krece istom ili ko se ukljucuje u kruzni tok , kako god okrenes isti nepregledan.Tasteri na semaforima za pesake sluze za zamajavanje naroda gde sam ih god video na Novom BG nisu u funkciji.Nema policijskog vozila da su policajci vezani a svetlosnoj signalizaciji da ne pricamo,skoro videh vozilo na kome je ispravno samo jedno oboreno svetlo.

Odgovori

Mile NS

Zivim u NS I mogu vam reci da su moje zamerke sledece...semaforima su jako blizu na glavnom bulevaru, cesto bude crveno, vozacki spooro krecu, kada pane Lisa to je poseban prica....ljudi kao da odlepe!!!! I velika zamerka je za voznju u kruznom toku jer vecina kao sto je neko napisao vozi spoljnom trazim I napravi pun krug...ima dosta neznanja tako da bi valjalo malo edukovati ljude na tu temu.

Odgovori

anti mile

Ima puno ljudi koji ne znaju sta da rade u kruznom toku, ali opet mnogo konfuzije potice od cinjenice da saobracaj u toku nije regulisan zakonom, vec se smatra jednosmernom ulicom. Prema tome, po zakonu, iz kruznog toga se JEDINO moze izaci KRAJNJOM spoljnom trakom (jer se iz jednosmere ulice DESNO skrece tako sto se pre skretanja vozilo krece uz DESNU ivicu). Dakle po zakonu je POTPUNO OBESMISLJEN svaki izlaz iz kruznog toga koji ima vise od JEDNE trake jer je svaki izlaz u DRUGU (levu) traku PROTIVZAKONIT. Takodje nema nikakvih, ali bas nikakvih zabrana voznje u krug spoljnom trakom. To da je desna traka za desno i pravo, a leva za pravo, levo i polukruzno je zabluda (nastala posmatranjem stranih kruznih tokova koji tako i funkcionisu....i onog letka iz MUP-a koji isto tako nije po zakonu).

darko nis

Ja sam sto posto siguran da mi u srbiji NE UMEMO ni semafore da sinhronizujemo..

Odgovori

milan

shvatite da kod nas svaka vlast na saobracaj gleda samo kao sredstvo za punjenje budzeta pisanjem kazni, preskupim putarinama i akcizama na gorivo. da ima volje za cas bi sredili sve raskrsnice i smanjili guzve. ali korupcija i lopovluk unistise ovu drzavu

Odgovori

Žiks

Može da se primeni i sistem iz Rusije - Semafori se reprogramiraju tako da puste vozila iz jednog pravca, pa iz drugog pravca, a svim pešacima je crveno. Onda se puste svi pešaci na sve strane (i dijagonalno preko raskrsnice). Za početak može eksperimentalno da se proba na nekim raskrsnicama. Ovo ne košta ništa za one raskrsnice koje već imaju semafore. Najviše mi se sviđa sistem koji sam video u Švedskoj - oni gde god mogu naprave kružni tok (nema skupih semafora, nema zaustavljanja saobraćaja, ne zagađuje se okolina stajanjem i čekanjem...). Čak i najmanje raskrsnice na periferiji ga imaju - istovare gomilu zemlje, ukrase je cvećem i asfaltiraju put okolo. Pravila se znaju...

Odgovori

Predrag Adamović

Ja sam za kruzne tokove. Znam iz licnog iskustva da su odlicno resenje. Cesto idem u Sloveniju pa sam svedok. Zaista saobracaj bolje funkcionise ali verujem da to nije lako uraditi posto sam Beograd ima stanovnika koliko cela Slovenija ali gde god moze da se naprave kruzni tokovi, sto da ne pokusamo? :)

Odgovori

kole

Nije kruzni tok za Srbina. To je za pristojne, normalne ljude koji postuju i druge i sebe. Mi smo najsebicniji narod na svetu i vazno nam je samo mi da prodjemo, a ovi iza nas neka pomru.

dzordz

k tok savrsenstvo..i to praviti sa jednom saobracajnom trakom, eventualno sa dve ali prestrojavanje za desno fizicki odvojiti(slovenacka varijanta).a ne kao ovi novosadjani..spoljnim krugom ceo krug i onda nema efekta.

Mario

Kruzne raskrsnice su dobre samo ako sa svih strana imamo iste ili priblizne protoke vozila, uostalo moze da stvori veci problem od semafora. Tako da to nije bas najbolje resenje uvek, kako se cini. Naravno da dosta doprinosi jer samnjuje vreme cekanja u raskrsnici, ali kazem mora se voditi racuna gde i na kom mestu bi najvise odgovarao

Marjan

Kružni je dobar, samo ako nije na Slaviji. :) Ja vozim aktivno 10ak godina, u životu imam jedan prekršajza prekoračenje od +10km/h, i na Slaviju idem samo kad me puškom teraju.

Ivan

Kruzni tok je nesto najpametnije sto je moglo da se izmisli, svuda to fungcionise sjajno, osim kod srbina, pola od njih ne zna sta ce kad dodje do kr toka, kao telici su

kole

Vlast namerno pravi haos sa semaforima, jer bi se videlo da su veliki gradovi prazni i da se ljudi zbog velike nemastine voze sve redje. Pre par veceri setam Terazijama prema Slaviji, radni dan oko 18h. Na semaforu po 5-6 auta, nema zive duse, ulice u mraku, grad nikad prljaviji. Opste rasulo i haos. Dok je DS drzala vlast, svaki gradski sekretar je imao svoj reon i nepotrebno su postavljali semafore, jer jedna garnitura semafora kosta oko 20.000 evra za manju raskrsnicu. 10% ide nima i tako dvadesetak raskrsnica, eto lepe zarade, a mi se susimo cekajuci da ozeleni.

Odgovori

Sikiriki

Drzava nam je u rukama lopova i secikesa ceo sistem se odrzava na pljacki i otimacini.Policija sudu advokati politicari svi su u talu i nema nama spasa

Bgaleksandar

Što se tiče NS opšte je poznato da se mnogo opuštenije živi pa samim tim i vozi,ali to nije važilo za BG, međutim to sada postaje način vožnje i ovde.Samo što ovde nije u pitanju opuštenost,već neznanje i saobraćajna nekultura što se naročito odnosina one koji imaju manje od 3 god vozačku. Setite se pre uvođenja novog načina obuke koliko je ja to zovem skraćeni kurs vožnje dobilo vozačku dozvolu i tako nespremni pušteni u saobraćaj bez ikakvog znanja o propisima da ne pominjemo saobraćajne znake,i zamislite sada takvih troje stavite na semafor da budu ispred vas u proseku vi ak ste četvrti u koloni stižete na semafor za ne manje od 10-15sec,i džabe vam onda i sinhronizacija i sve.A da ne pominjem telefoniranje ili šminkanje čiji smo svedoci svaki dan naročito ujutru kad dame krenu na posao pa šminkanje iispred svog ogledala u sobi zamene šminkanje na retrovizoru u atomobilu.

Odgovori

ivan

samo smanjiti broj semafora i ne redjati ih jedan za drugim,postovati pesacke prelaze i obuciti pesake da ne izlecu ispred vozila i zaborave mobilne telefone na pesackom prelazu i resen problem

Odgovori

Miroslav

Postoji jedan vrlo bitan razlog zbog koga semafori nisu sinhronizovani.Veće gužve,kreni stani,veća potrošnja goriva,veće punjenje buđžeta preko akciza.Sve ostalo je manje važno.

Odgovori

Вања

Апсолутно се слажем са тобом. Прави разлог за несинхронизоване семафоре је пуњење буџета. У Барселони прођеш од уласка до изласка из града кроз зелено, али они воде рачуна о екологији, а у Србији је важно само напунити буџет!!!

Siniša

Slažem se sa vama da su neusklađeni semafori problem u saobraćaju,ali meni kao vozaču sa 35.godina iskustva više smetaju nesavesni ili bolje reći lenji vozači kojima smeta da uključe žmigavac kada menjaju pravac kretanja tj.kada skreću u ulicu ili se parkiraju,to je toliko učestalo ne samo u BG nego i u manjim mestima (ja sam iz malog grada koji se zove Požarevac)i kada vidim da vozilo ispred mene menja pravac kretanja da li levo ili desno bez pokazivača pravca ja postavim sebi pitanje da li ti vozači amateri to uče prilikom polaganja vozačkog ispita ili jednostavno nije im bitno da li će ili neće dati žmigavac (jer oni znaju gde će skrenuti tako da vozač iza njih neka razmišlja o tome).Puno saobraćajnih nesreća se dešavaju zbog tih nesavesnih vozača, i ja bih molio da se više o tome vodi diskusija nego o semaforima koji nisu sinhronizovani.

Odgovori

Dragan Romčević

Pisali smo i o tome: https://www.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/zasto-je-toliki-problem-dati-migavac.php

Vedran Zigi

Od ovoga naravno da nema nista. Vlast nije sposobna za neke mnogo prostije zadatke, a ne za ovo. A i nije ih briga kad ne ide njima u dzep. Ali, mogli bi makar da srede raskrsnice u kojima je dozvoljeno skretanje levo. Uglavnom je na tim raskrsnicama guzva i vozila koja dolaze u susret ovima sto skrecu levo onemogucavaju da skrenu iako zeleno traje dovoljno dugo. Na kraju prodju prva 2 auta koja su vec usla u raskrsnicu, iako i oni prolaze vec na crveno. Ili da se njima produzi zeleno, ili da se ovima sto dolaze u susret skrati zeleno. Konkretan primer: Ilije Garasanina/ Takovska. Nemoguce je na zeleno skrenuti levo u Takovsku, pritom semafor dugo drzi...stvara se haos non stop.

Odgovori

profi

Slazem se sa tobom mada bi mozda bilo bolje da se bar 80% levih skretanja potpuno zabrani kao na primer u Parizu.

Mello

U Čačku džaba im i mderni sistemi, kamere, avioni i sva moguća tehnika kada jednostavno su vozači saobraćajno nepismeni, to prvo da se reši pa onda sve drugo. Ne sumnjam da i na drugim mestima ima takvih probema.

Odgovori

Cacanin

potpisujem

Ivan

Novosadski autoput od europetrol pumpe do batajnice...uzas, svaki semafor me uhvati crveno.

Odgovori

Tomislav Deretić

Ti semafori su katastrofa, ne da nisu usklađeni, nego neki čak ni nemaju treptuće zeleno. Od 6 semafora, ako imam sreće, kroz 2 vezano prođem, a pobeda je poslednji semafor ka Batajnici, dugo drži, a prođe 2 do 3 automobila.

Pele

A radar redovan. Ako se slucajno usudis da uhvatis zeleni talas. Po ogranicenju, skoro svaki hvata crveno. Radari su inace pozicionirani na mestima gde je ogranicenje brzine nelogicno. Dodao bih predlog da svaki semafor ima uslovno desno kao u Kanadi i da se motorciklisti drze pravila sredine trake a ne da se krecu kao muve. Ne mozes izbeci rupu ili nesto jos gore, jer te preticu u tvojoj traci tik uz retrovizor. Sjajan clanak i ima odlicnih predloga u komentarima.

Vukasin

Nema toliko prstiju u Beogradu za nabrojati koliko puta mi se desilo da isti lik koji svira i ablenduje da se brze vozi ili da mu se "skloni" sa puta u Beogradu vec na sledecem semaforu krece sa 5-6s zakasnjenja jer cacka telefon ili blene okolo.

Odgovori

Dejan

Samo kada bi Novosadjani znali da krenu na semaforu onda kada se upali zeleno svetlo a ne pola sata posle

Odgovori

FILIP

Upravo to! U NS-u kad se upali zeleno oni tek tad ubacuju u prvu i onda polako krecu. Kad pada kise nepisano je pravilo da na semaforu prodju maksimum tri automobila.

dzordz

jer to je novosacki.

veljko nis

Ti koji ubacuju u prvu tek kada je zeleno su verovatno citali clanak kako je lose cekati na semaforu sa stisnutim kvacilo :D

Marjan

Najveći problem uvek imam u Bulevaru u BG. NEma teorije da ispoštuješ propis o dozvoljenj brzini a da ne staneš (BUKVALNO) nasvakom semaforu. Ali teorije nema. Zato tuda idu 70-80, pa ko živ ko mrtav.