Budi u toku sa najnovijim obaveštenjima na sajtu

Vodič za kupovinu prvog motocikla i zaštitne opreme

Ovo je uglavnom tekst za početnike – mada i oni sa dužim stažom na dva točka neretko nisu svesni u kakav rizik se upuštaju vožnjom bez zaštitne opreme, sve dok ne dođe do neke nezgode ili kupe neki komad zaštitne opreme, pa shvate da im ne odgovara i bace ga na dno ormara. Stoga su dobrodošli savetodavni komentari iskusnijih, kako po pitanju izbora opreme, tako i po pitanju izbora skutera/motocikla (tip, proizvođač, model, itd.). Naravno, treba imati u vidu i ne baš sjajno finansijsko stanje mnogih postojećih i budućih vlasnika dvotočkaša.

Ovaj tekst ne može da reši sve vaše dileme po pitanju kupovine motocikla i zaštitne opreme, niti može da odgovori na sva pitanja… Na prvom mestu, mnogima je problem budžet, tj. nedostatak novca. Naravno, mnogi će reći da ako neko nema novca za dobru zaštitnu opremu, ne treba ni da vozi brz motocikl. Problem je u tome što se ne pada samo sa brzih motocikala, već i to što pad sa skutera pri 40 km/h može da ostavi užasne posledice (npr. pri udarcu u ivičnjak).

Kao drugo, motocikl je mnogima samo deo imidža, pa ne žele da nose čak ni kacigu, jer kakva je svrha „paradiranja“ na nekom „nindži“ ako vas svi ne prepoznaju? Takođe, kod nas generalno postoji navika podsmevanja onima koji nose zaštitnu opremu na motociklu od samo 125 ccm ili (ne daj Bože) skuteru.

Kao treće, čak i oni koji slušajući savete iskusnijih kupe ozbiljnu opremu, neretko vrlo brzo izgube volju da je „navlače“ na sebe (naročito) kada idu na kraću vožnju. U najboljem slučaju stave kacigu, dok debelo plaćene čizme, jakna, pantalone i ostalo ostanu u ormaru. Pritom nisu ni svesni da se veliki broj nezgoda dešava upravo na tim kraćim vožnjama, kada idu da „skoknu“ do drugara, kafića, itd.

Znoji se ili krvari!

Tu je i poseban problem po pitanju vremenskih uslova - motori i skuteri se najčešće voze kada je toplo, pa mnogi ne žele da se preznojavaju u „oklopu“ i u skladu s tim odbijaju da uopšte kupuju zaštitnu opremu ili je kupe i retko oblače.

Stoga je najbolje pre kupovine dobro se informisati kako se neka jakna, rukavice ili pantalone ponašaju pri visokim temperaturama, u zavisnosti od toga od kakvog materijala su napravljeni, da li imaju postavu koja može da se skida, otvore za ventilaciju i slično.

Da li je za „prve korake“ bolji skuter ili klasičan motocikl?

Idealno je da svaki početnik krene od male kubikaže i laganog motocikla, na kojem će da stiče iskustvo. Međutim, tu se postavlja ozbiljno pitanje - da li je bolje početničko iskustvo sticati na skuteru ili klasičnom motociklu male kubikaže? Koliko god ovo pitanje deluje nebitno, činjenica je da postoje ozbiljne razlike između skutera i motocikla.

Prednosti skutera:

  1. Niska nabavna cena
  2. Niski troškovi održavanja
  3. Jeftine gume
  4. Praktičnost
  5. Lako manervisanje u gustom saobraćaju

Mane skutera:

  1. Osetljivi na neravnine na putu zbog malih točkova
  2. Lošija stabilnost (takođe zbog malih točkova)

Skuteri takođe nisu pogodni za duža putovanja, naročito na putevima kojima se druga vozila kreću većom brzinom. Mopedi (do 50 ccm i ne brži od 45 km/h) - kada izađete na otvoren put sa jednim takvim, svi će konstatno da vas pretiču, uključujući šlepere i autobuse, što može da bude i opasno.

Takođe, primetno je da vas mnogi vozači ne smatraju ravnopravnim učesnikom u saobraćaju, te može doći do raznih rizičnih situacija na raskrsnicama, prilikom preticanja, kretanja na semaforu i slično. Postoje i veliki skuteri sa motorom od 125 ili 250 kubika, pa i više, kao i oni sa većim točkovima, pa su kod njih ove mane znatno manje izražene.

Međutim, ostaju druge razlike, kao što je drugačija pozicija i visina sedenja, raspored mase, položaj upravljača, način kočenja... Sve to utiče i na ponašanje u krivinama ili pri izbegavanju iznenadne prepreke.

Ne zaboravimo menjač - dok se na skuteru brzine menjaju automatski, na motociklu to morate da obavljate sami, te ostaje pitanje da li je bolje u startu istovremeno učiti i vožnju i rad menjačem ili samo vožnju na automatiku i steći rutinu bez razmišljanja o brzinama, pa se menjaču posvetiti kasnije.

Mišljenja po ovom pitanju su podeljena, mada mnogo toga zavisi i od onoga ko uči da vozi. Ako imate sreće i dovoljno dobrih (i hrabrih) prijatelja koji će vam dozvoliti da na nekom bezbednom terenu provozate njihov motocikl i proverite kako vam leži menjanje brzina nogom, obavezno iskoristite tu šansu.

Gledajte da to bude što lakši, slabiji i stariji/jeftiniji motor, kako biste napravili što manju („jeftiniju“) štetu ako udarite u nešto, padnete ili panično zavrnete gas do daske... Pogledajte ovu kompilaciju video snimaka:

Naravno, postoje i motocikli sa automatskim menjačem, mada su veoma retki.

Što se tiče godina starosti i motocikala/skutera koje možete da vozite, stvari stoje ovako:

  1. sa 16 godina može da se polaže za AM kategoriju – moped (do 50 ccm i sa maksimalnom brzinom ne većom od 45 km/h)
  2. sa 16 godina može da se polaže za A1 kategoriju – motocikl čija radna zapremina motora nije veća od 125 ccm i snage do 11 kW
  3. sa 18 godina može da se polaže za A2 kategoriju – motocikl čija snaga nije veća od 35 kW
  4. sa 24 godine može da se polaže za A kategoriju – motocikl bez ograničenja

Kaciga je najvažniji deo zaštitne opreme

Pored toga što je obavezna po zakonu, ona vam bukvalno čuva glavu. Zato pri kupovini kacige ne štedite i potrudite se da napravite dobar izbor.

Postoje sledeće vrste kaciga:

  1. Integralna ili „full-face“ kaciga – pruža najbolju zaštitu zahvaljujući svojoj konstrukciji, pa je predviđena za svaki iole brži motocikl/skuter. Važno je da ima dobar sistem ventilacije kako ne biste doživeli toplotni udar
  2. Modularna ili „flip-up“ kaciga – to je podvarijanta „full-face“ kacige, sa pokretnim donjim delom (koji štiti bradu), koji može da se podigne kao vizir. Tako vozač može da se rashladi u saobraćajnoj gužvi ili da jede i pije bez skidanja kacige. Ipak, mnogi ih ne vole, tj. sumnjičavi su po pitanju njihove strukturalne izdržljivosti ili mogućnosti da se rasklima sistem za podizanje/spuštanje. Takođe, mogu da budu teže zbog dodatnih delova, bučnije pri većim brzinama i slično, ali to opet zavisi od modela do modela
  3. Otvorena sa vizirom ili „demi-jet“ kaciga – predviđena je za skuter/moped koji se ne vozi velikim brzinama i to uglavnom po gradu. Vizir pruža zaštitu protiv vetra i insekata, dok u slučaju pada nije od naročito velike koristi po pitanju zaštite lica
  4. Otvorena bez vizira ili „jet“ kaciga – isto kao i kaciga pod c), ali nema vizir
  5. Kros ili „off-road/cross“ kaciga - uglavnom se koristi za vožnju van asfalta. Ima specifičnu konstrukciju koja pogoduje vozačima na teškom terenu – bolju ventilaciju, mogućnost stavljanja zaštitnih naočara, drugačiju zaštitu brade, itd.
  6. Tzv. polukaciga („noša“) - kod nas nije dozvoljena, pošto pruža izuzetno malu zaštitu.

Veličinu kacige treba veoma pažljivo izabrati - kaciga mora čvrsto da stoji na glavi, ali da vas ne pritiska toliko da vam odvlači pažnju od vožnje ili da jedva čekate da je skinete. Treba da je tesna, ali da ne žulja i da ne smeta. Upravo to „ali“ pravi problem - zato obavezno probajte kacigu pre kupovine.

Na zvaničnim sajtovima proizvođača kaciga ili prodavnica postoje uputstva za određivanje idealne veličine kacige na osnovu obima glave. Međutim, nemaju svi ljudi iste proporcije glave („okruglastija“ ili „pljosnatija“ glava, sa više ili manje izbačenim potiljkom, visinom čela, itd.).

Oznake, veličina i oblik kaciga mogu ozbiljno da variraju od proizvođača do proizvođača, pa čak i među raznim modelima istog proizvođača.

Zato:

1. Ne kupujte kacigu „naslepo“ – probajte tu koju kupujete ili probajte istu takvu, pa tek onda poručite ako kupujete „na daljinu“

2. Izmerite obim glave preko čela i potiljka i uporedite ga sa tabelom koju je dao proizvođač kacige kako biste videli koja veličina je predviđena za vas – npr. S, M, L, XL... Međutim, ne vodite se slepo tom tabelom

3. Nemaju svi proizvođači iste standarde po pitanju veličina

4. Nemaju čak ni svi modeli kaciga istog proizvođača iste standarde po pitanju veličina

5. Možda će obim glave idealno odgovarati na papiru, ali se oblik vaše glave i oblik kacige neće poklapati

6. Ne brinite ako se teško navlači prvi put. Važno je da vrši ravnomeran pritisak na površinu cele glave, kao i da se ne pomera (klizi, spada...) kada okrećete glavu, saginjete se i slično. U suprotnom, probajte broj manju

7. Nosite je nekoliko minuta – ako pritisak počne da popušta, to je dobar znak, ali u slučaju da vam sve više smeta, potražite za broj veću ili neki drugi model

8. Imajte u vidu da će se kaciga vremenom donekle „razgaziti“, kao cipele ili patike

9. Ako se suviše lako stavlja i uopšte ne steže – to je loš znak. Treba vam manji broj

Ne kupujte jeftine kopije/replike, već isključivo originalne kacige od legalnog prodavca. Kaciga treba da ima etiketu prišivenu na postavi i/ili kaišu sa nizom brojeva i oznaka koji odgovaraju podacima na deklaraciji proizvođača. Kao i sva druga roba, kacige se masovno falsifikuju, pa budite veoma pažljivi pri kupovini.

Ponekad u prodavnici moto opreme uz fiskalni račun dobijete i potvrdu sa potpisom i pečatom, kao i brojem deklaracije sa etikete. Nije obavezno da vam prodavac pored fiskalnog računa daje i druga dokumenta, pošto prodavce kontroliše tržišna inspekcija, a kazne su velike.

Oznaka homologacije sadrži:

  1. Krug u kojem se nalaze slovo E i određeni broj, u zavisnosti od toga koja je država odobrila homologaciju. Npr. E1 (Nemačka), E2 (Francuska), E16 (Norveška)...
  2. Ispod toga se nalazi malo duža oznaka nalik na ovu:  051123/J-8298271.  Broj „05“ na početku označava tip (najnovije) ECE  (Economic Commission for Europe) homologacijske direktive, a može biti i 04 ili 03
  3. Od njega do kose crte sledi broj homologacije
  4. Slovo nakon kose crte govori o kojem tipu kacige je reč, a preostali brojevi su serijski broj kacige

„Falš“ kaciga ne samo da može da se raspadne kada padnete sa motora, već zbog nekvalitetnog materijala i lošeg dizajna može da bude neudobna za nošenje, da ima veoma lošu ventilaciju i da ima vizir koji vas ometa u vožnji.

Bolje je kupiti najjeftiniji original, nego nehomologovanu „imitaciju“ najboljeg modela na svetu. Generalno – „falš“ kaciga trebalo bi da može da se prepozna po:

  1. Postavi od nekvalitetnih materijala
  2. Lošim šavovima na postavi
  3. Loše prišivenoj homologacionoj etiketi
  4. Viziru koji se ne spušta/podiže bez problema
  5. Viziru koji „krivi“ sliku
  6. Nekvalitetnim kopčama koje deluju kao da neće dugo da izdrže i teško se otkopčavaju/zakopčavaju…

Da li nositi potkapu?

Neko reče: „Kaciga bez potkape, kao patike bez čarapa“. Ipak, primećujemo da većina motociklista ne nosi potkapu – „kao da pod tim šlemom već nije dovoljno vruće“.

Potkapa upija znoj, pa štiti samu kacigu, a i lakše je oprati potkapu svaki dan nego vaditi i prati postavu kacige kada se usmrdi, mada postoje sredstva za pranje bez vađenja postave. Iskusni motociklisti kažu da je nose i kad je toplo i kad je hladno – lakše se stavlja i skida kaciga, ne magli se vizir, štiti od vetra, upija znoj (ponesete par komada, pa uvek imate suvu kacigu)...

Početnička ili skuplja kaciga – isplati li se dati više novca?

„Plati kacigu onoliko koliko misliš da ti glava vredi“, ova malo dramatizovana izreka, kaže Stefan Popović, sa kojim smo razgovarali u beogradskoj prodavnici moto opreme Maxmoment (www.maxmoment.rs), treba da ukaže na to koliko je važno da se nabavi kvalitetna kaciga, pošto njene karakteristike neretko čine razliku između života i smrti.

On nam objašnjava odnos kvaliteta i cene kacige, kao i razne dodatke/funkcije od kojih takođe zavisi cena, ali naglašavamo da je čitava priča oko izbora idealne kacige prema kvalitetu, nameni, željenim opcijama i finansijskim mogućnostima mnogo komplikovanija:

„Postoji tzv. početnička kaciga, koja ima polikarbonatnu (plastičnu) školjku. Na viziru ima „anti-fog“ premaz protiv magljenja, ali on uglavnom traje samo jednu do dve sezone. Nakon toga se preporučuje da se zameni vizir.

Vizir ima i zaštitu protiv grebanja, što znači da ne može baš lako da se ogrebe. Sve početničke kacige u našoj ponudi imaju tri položaja vizira - zaključan, otključan i blago otvoren kako bi se omogućila ventilacija. Scorpion, jedan od renomiranih proizvođača, prvi je patentirao i uveo sistem pumpanja dela kod obraza i vratnog dela za bolji „fiting“ na licu, a mnogo smanjuje i buku u vožnji.

Sledeći stepen je „turing“ kaciga, koja je takođe napravljena od polikarbonata, s tim što je vizir „pinlock ready“, a „pinlock“ sočivo se dobija gratis. Inače, „pinlock“ sočivo je praktično dodatni, manji vizir, koji se sa unutrašnje strane „zadihtuje“ na vizir, „zarobi“ vazduh i ne dozvoljava magljenje. Dakle, nudi stopostotnu zaštitu od magljenja i dok stoji na viziru on će da obavlja svoju funkciju.

Sa druge strane, gore pomenuti „anti-fog“ premaz je relativno kratkotrajan. „Turing“ kacige uglavnom imaju i integrisane sunčane naočare, koje mogu po potrebi da se spuštaju i podižu.

Što se tiče cena, one rastu u skladu sa brzinama kojima su namenjene. Zašto? Jednostavno, zbog potrebe za naprednijom konstrukcijom, kvalitetnijim materijalima, boljom aerodinamikom, itd.

Slede takozvane „sport-turing“ kacige koje su izrađene od kompozitnih materijala. Školjka kacige se pravi od više slojeva, što znači da je lakša, pruža bolju zaštitu, itd.

Tu su i trkačke kacige koje dolaze bez sunčanih naočara. Kod njih je najvažnija aerodinamika (i zaštita), dok je zaštita od buke stavljena u drugi plan.

Skuplje kacige uglavnom dolaze sa „duplom D“ kopčom, koja je najbezbednija, a ostale sa „brzom“ kopčom. Postoji i sistem brzog skidanja unutrašnje postave na obrazima, čima se omogućuje lakše skidanje kacige u slučaju nezgode.

Kako čistiti kacigu i vizir?

Dok uvrće i savija jedan skinut vizir, pokazujući koliko je otporan i elastičan materijal od kojeg je napravljen, Stefan upozorava na pravilno održavanje:

„Ni kacigu ni vizir ne treba čistiti hemijskim sredstvima. Na primer, ljudi koriste Axel Sgrasso, Mer Glass i slična sredstva koja nagrizaju i menjaju karakteristike materijala od kojeg su napravljeni vizir i kaciga. Ovo je naročito problematično kada su u pitanju kompozitne kacige. Sam vizir od čišćenja hemijskim sredstvima postaje krut, pa lakše puca u slučaju nezgode “.

Rukavice za motocikl

Prilikom pada refleksno se dočekujemo na ruke, pa bez rukavica dolazi do čitavog niza povreda. Stefan objašnjava:

„Kada govorimo o rukavicama, izuzetno je bitna odgovarajuća veličina, isto kao i kod kacige. Ako je rukavica prevelika, ima više prostora da se materijal zgužva prilikom klizanja po asfaltu i da se tako protektori pomere sa mesta na kojima bi trebalo da stoje, što znači da neće da štite delove koje bi trebalo da štite i lakše dolazi do cepanja samog materijala.

Kvalitetne rukavice odgovarajuće veličine važne su i zbog same vožnje, zbog osećaja prilikom kočenja, davanja gasa i slično. Da li je bolji tekstil ili koža? To već zavisi od želja kupca. Koža je najbolja što se tiče zaštite, dok novi tekstilni materijali pružaju više komfora, naročito leti.  

Dobre rukavice koštaju od 50 evra naviše. Sve ispod toga ne pruža odgovarajuću zaštitu, već više služi forme radi. Takođe, vrlo je važno da se pravilno stavljaju i skidaju, pošto se to često radi, pa neretko dolazi do oštećenja od pogrešnog navlačenja“.

Obuća za motocikl

Mnogi motociklisti misle da čvrste kožne čizme, naročito vojne (mada uglavnom samo liče na prave vojne), „martinke“, „magnumke“ i slične, pružaju dovoljnu zaštitu u slučaju pada, ali Stefan kaže:

„Besmisleno je kupovati takve čizme za vožnju motora. One su namenjene da budu i tople i udobne, dok su prave čizme za motocikl konstruisane da zaštite nogu. Sa običnim čizmama nemate nikakav osećaj za menjač i kočnicu. Šavovi na njima i materijal od kojih su izrađene nisu predviđeni da izdrže takve sile i temperature koje se javljaju kada krene klizanje po asfaltu.

Mi prodajemo samo obuću firme TCX, koja se bavi isključivo proizvodnjom motociklističke obuće. Sve njihove čizme ili patike idu preko članka, sve imaju zaštitu za prste, za petu i za skočni zglob, jer to najviše strada. Kada se smrska skočni zglob, oporavak veoma dugo traje. Sa pravom motociklističkom obućom mnogo je bolji osećaj na menjaču. Postoji naravno i vodootporna obuća, kao i ona namenjena letnjim uslovima. Uglavnom se obuća pravi od kože, mada postoji i tekstilna.

Đonovi su takođe na razne načine ojačani, npr. šinama koje u kombinaciji sa drugim ojačanjima sprečavaju da motocikl smrska stopalo ako padne na njega“.

Pantalone za motocikl

Postoje pantalone od ojačanog džinsa, sa kevlarskim ojačanjima na vitalnim delovima (kolena, bokovi, zadnjica), trostruko prošivenim spojevima kako ne bi došlo do kidanja, a neke imaju i posebne „džepove“ u koje mogu da se ubace dodatni protektori na npr. kolenima ili kukovima.

Sam materijal od kojeg su ovakve pantalone napravljene nije klasičan džins, već je protkan kevlarskim nitima (npr. 70% pamuk, 30% kevlar) ili se koristi neki tip Kordura materijala. Džins je najzahvalniji sa cenom, a najpogodniji je i za svakodnevnu upotrebu.

Džins pantalone deluju kao i svake druge, mada zbog svojih zaštitnih karakteristika mora da se pravi određeni kompromis kada je u pitanju komfor, ali i to zavisi od proizvođača, modela, materijala, dodatne zaštite...

Mnogo bolju zaštitu pružaju prave motociklističke pantalone izrađene od specijalnog tekstila i sa ozbiljnom zaštitom za sve kritične delove tela. Postoji širok izbor tipova, kombinacija materijala i zaštite, itd.

Tu su i kožne pantalone. One su uglavnom namenjene sportskoj vožnji; neki motociklisti ih vole i za svakodnevnu vožnju, drugi ne vole...

Generalno, kožne nude bolju zaštitu (otpornije su na abraziju prilikom klizanja po asfaltu), dok su one od tekstila zahvalnije za različite vremenske uslove. Mnogo je faktora u igri, pa je na svakom motociklisti da odluči koji materijal mu najviše odgovara.    

Jakna za motocikl

Ko može da izdrži u jakni na skoro 40 stepeni Celzijusa?! Zato leti mnogi motociklisti stave kacigu i rukavice, eventualno obuju čizme i voze u majici sa kratkim rukavima.

Međutim, postoje tekstilne jakne namenjene upravo takvim uslovima i mogu da se kupe za oko 100 evra, pri čemu nisu pravljeni veliki kompromisi po pitanju zaštite. Na vitalnim delovima je pun materijal/zaštita, dok se na mestima koja nisu izložena velikom riziku koristi materijal koji ne samo da „diše“, već slobodno propušta vazduh.

Razni modeli tekstilnih jakni imaju i mogućnost skidanja postave, različite vrste postave, pa mogu da se koriste u različitim vremenskim uslovima, čak i preko cele godine. Sve to omogućavaju savremeni materijali, kao što je npr. Gore-Tex, koji je vodootporan, a ipak propušta vazduh, tj. „diše“. Dakle, znojite se i znoj može da isparava; počne kiša i vi ostanete suvi.

Mnogi motociklisti i dalje najviše veruju koži, pošto za nju važi sve ono što smo rekli za druge delove opreme – generalno nudi najbolju zaštitu zbog otpornosti na abraziju i cepanje pri klizanju velikom brzinom. Ovo važi samo za prave motociklističke jakne, ne i za klasične kožne jakne za svakodnevnu upotrebu, od koliko god debele i kvalitetne kože bile izrađene. Kožne jakne, međutim, nisu baš sjajne kada je toplo.

Sa druge strane, tekstilne, kao što smo gore već opisali, imaju šire mogućnosti modifikovanja na razne načine, a i cenovno su pristupačnije. Ne zaboravite da su one napravljene od specijalnog tekstila, koji je veoma otporan. Koji god materijal, proizvođača ili model da izaberete, jakna obavezno mora da bude odgovarajuće veličine, kako ne bi dolazilo do pomeranja protektora i ojačanja sa delova tela koje treba da štite.

Tu je i zaštita leđa – neke jakne dolaze sa već ubačenim protektorom, druge bez njega, ali sa mogućnošću da motociklista kupi protektor po svom izboru i sam ga ubaci.

Pojas za motocikl

Njegova svrha je višestruka. Prvenstveno služi da smanji „potrese“ unutrašnjih organa, naročito bubrega, što je posebno izraženo na dužim relacijama kod sportskih motocikala sa tvrdim vešanjem.

Takođe, štiti i od vetra (mada uz dobru/odgovarajuću jaknu to nije neophodno), a pruža i dodatnu zaštitu u slučaju nezgode. Postoje uži i širi, u zavisnosti od namene, kao i kod drugih delova opreme. Pojas može da se kupi za npr. od 2.500 do 5.500 dinara.

Zaključak

Ne postoji najbolja, univerzalna oprema koja će odgovarati svakom motociklisti, svakoj nameni, svim situacijama... Početnike naročito zbunjuju i dovode u zabludu saveti nekih motociklista koji na osnovu sopstvenog iskustva daju preporuke onima koji voze u potpuno drugačijim uslovima ili imaju potpuno drugačije potrebe. Tada dolazi do neosnovanog „pljuvanja“ po koži ili tekstilu, određenom proizvođaču, tipu ili modelu opreme, motociklu...

Zato opremu treba kupovati namenski, uzimati u obzir savete onih koji se zaista razumeju u tu problematiku, šire sagledavaju stvari, upoznati su sa različitom opremom i savremenim materijalima i stoje imenom i prezimenom iza onoga što kažu.

Posetite prodavnice moto opreme – objasnite šta vozite, u kakvim uslovima, pogledajte kako oprema izgleda uživo pošto je mnogima stil veoma važan i rado će žrtvovati bezbednost zbog imidža, usaglasite želje, realne potrebe i budžet.

Što je najvažnije, u renomiranim prodavnicama možete mnogo toga da naučite i da razbijete brojne zablude, zbog kojih možete iz raznih razloga da ugrozite sopstvenu bezbednost.

Ako ove savete vidite samo kao reklamu za domaće prodavnice moto opreme, niko vas ne primorava da ih pratite – kupite ono što mislite da je najbolje ili jednostavno ne kupujte ono što smatrate suvišnim.

Dragan Romčević

Ocena:

4.8
Komentara: 6
Pregleda: 17295
   

Komentara: 6 | Pregleda: 17295

Dopadaju ti se saveti?
Prijavi se da ih dobijaš na e-mejl.

Todor d teribl

Skuter je većinom eksploatacije u visokim obrtajima.Menjač je keva.

Odgovori

maksa

Mene zanima kada ce ova luda drzava uvesti da motor mozemo da registrujemo i na mesec dana, ili makar na 3, 6, 9 ,12....

Odgovori

Petar

Samo neka prangija-nista ispod 750 kubika i samo pun gas

Odgovori

dzordz

mislim da motocikl prvenstveno treba da vozi onaj ko ima novaca i da ga kupi, a kad to kazme mislim na one koji mogu posteno da rade, zarade ustedei kupe.nikako nebi smeli da voze ovi sto ima majka kupuje motocikl..,i da naglasim ni oni kojima roditelji kupuju hranu i placaju stan...itd,ako me razumete...

klodovik

Prvi motor mi je bila Yamaha R1 i odmah sam je cepao pun gas .Tu nema sta daa se filozofira ili znas ili ne znas.Naravno posle sam ovladao tehnikom da palim gume i da je zadnjacim ali to dodje sa praksom.Dakle ne kupujte prdavce jer ako krenes sa prdonjom to ces i da ostanes.

Odgovori

Džiber

R1 il nijedan!!!

Stefan

U komentarima vozi R1 a u stvarnosti kymco.

Jax Teller

Od skutera samo kymco i piaggio, osim ako ne zelite da svake sezone radite generalnu i da vam sve pare odu na benzin i odrzavanje... Sto se tice kaciga, imate sharp test bezbednosti kaciga i on dokazuje da ako je kaciga skupa i dobra marka(agv,shoei,shubert) to ne znaci da dobro stiti glavu i mnoge od tih kaciga od 300,400e imaju 2,3,4 zvezdice na testu, dok jeftinije kacige marke caberg najcesce imaju svih 5 zvezdica, a nove su od 100-150e...

Odgovori

nislija

Kaciga, rukavice, jakna i obuca. Pre svega ovo za iole ozbiljnu voznju motora. Kaciga minimum sa 4 zvezdice na SHARP testu, rukavice obavezno original sa zastitom (ima brdo kopija koje se jednostavno raspadnu pri padu), jakna sa protektorima na laktovima i ramenima i obuca sa minimum zastitom na zglobovima. Sve ostalo preko je odlicno imati, ali vec samo za ovo osnovno treba dosta novca, tako da je po meni ovo obavezno pre sedanja na motor. Kazu "kaciga glavu cuva", ali mozda najbolji deo opreme je svest i zdrava doza pozitvnog straha o motorima i eventualnim posledicama.

Odgovori