Istorija: Maserati - petoro braće, od nule do šampiona (1. deo)

Maserati je jedan od onih proizvođača za kojeg bi moglo da se kaže da zaista ima dušu. Nažalost, sudbina nije bila baš blaga prema njemu, ali zato je njegova istorija utoliko zanimljivija.

Maserati je nastao kao prava porodična firma – gotovo kao da je neko pisao scenario za film.

Kako je sve počelo?

Kao u nekoj bajci - Rodolfo Maserati imao je šest sinova: Carlo, Bindo, Alfieri, Mario, Ettore i Ernesto. Svi rođeni između 1881. i 1898. godine. Pošto je otac radio za italijansku železnicu, kroz svoj posao je preneo interesovanje za mehaniku i na svoje sinove.

Prvorođeni Carlo napravio je prve korake ka ostvarenju ideje o kojoj verovatno u to vreme nije mogao ni da sanja. Kao 17-ogodišnjak, dok je radio u fabrici bicikala, on je konstruisao i napravio jednocilindarski motor za bicikle.

Njegov motor se koristio na Carcano motorizovanim biciklima, ali fabrika koja ih je proizvodila zatvorila se 1901. godine. Ipak, pošto je Carlo Maserati obožavao trke, on je sopstvenim „mašinama“ učestvovao na raznim trkama. Pošto se dobro pokazao, nakon zatvaranja Carcano fabrike nije čekao na drugi posao, pošto ga je odmah angažovao Fiat kao test vozača.

Tamo je ostao tri godine, da bi prešao u firmu Isotta Fraschini, koja se bavila proizvodnjom luksuznih automobila, kamiona, ali i motora za brodove i avione. Ovde je radio kao test vozač i asistent u odeljenju za testiranje. Sa sobom je poveo i brata Alfierija.

Međutim, Carlo je imao veliku želju da se vrati na trkačku stazu. Zato je prešao u Bianchi, ali je nakon samo jedne godine zbog slabih rezultata ponovo promenio „tim“ i otišao u OTAV (Officine Turkheimer by Automobill e Velocipedi), gde su mu se kasnije pridružili braća Ettore i Bindo.

Ni tu se nije dugo zadržao. Odlučio je da započne sopstveni biznis, u kojem mu se pridružio samo Ettore. Nažalost, sudbina je imala druge planove – ambiciozni Carlo „zaustavljen“ je problemima sa plućima kada je imao samo 29 godina.

Alfieri preuzima kormilo

Tako je Alfieri postao glava porodice. On je kao „šegrt“ ušao u ovu priču zahvaljujući svom starijem bratu i za kratko vreme uspeo da se popne na visoku poziciju u firmi Isotta Fraschini, pokazujući da ne briljira samo kada je mehanika u pitanju, već i kada su u pitanju odnosi sa javnošću.

Isto kao Carlo, imao je veliku strast za brzinom, ali je poštovao i porodicu. Nakon što je postao vozač, njegov brat Ettore je dobio poziv da se pridruži kompaniji, koji mu je zatim pomogao u proširenju posla u preko okeana (Amerika, ali ne samo SAD).

Rođenje firme „Officine Alfieri Maserati“

Nakon što je prikupio mnogo iskustva širom sveta, uključujući i dug poslovni boravak u Južnoj Americi, Alfieri je mogao ozbiljnije da se posveti svojim idejama. Pošto je godinu dana bio u svojstvu predstavnika firme Isotta Fraschini u Bolonji, Alfieri je 1914. kao 27-godišnjak odlučio da ostvari san da konačno radi sa svojom braćom.

Ettore i Ernesto su mu se pridružili bez dvoumljenja, ali Bindo je odlučio da ostane u Milanu (OTAV). Tako su 01. decembra 1914. Alfieri, Ettore i Ernesto Maserati otvorili servis/radionicu u Bolonji. Firmu su nazvali Societa Anonima Officine Alfieri Maserati.

Stiže rat...

Nažalost, samo nekoliko meseci kasnije Italija je ušla u pakao Prvog svetskog rata, a Ettore i Alfieri pozvani su u vojsku. Firma je ostala u rukama 16-godišnjeg Ernesta, sve dok i on 1916. nije otišao u rat.

Sva trojica su se vratila živa i zdrava iz rata. Nakon povratka imali su veliku želju da rade, ali prostor u radionici/servisu nije bio dovoljno velik, tako da su našli novi poslovni prostor i od aprila 1919. nastavili da rade punom parom, što je prvenstveno podrazumevalo razvoj i modifikaciju trkačkih automobila.

I dalje nisu imali nameru da ih proizvode, pošto je proizvodnja neuporedivo ozbiljnija priča, ali zato su imali želju da ih voze, i tu se naročito isticao Alfieri, koji se vratio na trkačku stazu 1920. godine.

Na prvoj trci vozio je auto marke SCAT (Società Ceirano Automobili Torino), koji je uz pomoć braće temeljno preradio. Tada se našao rame uz rame sa najvećim imenima u svetu trka, među kojima je bio i veoma mladi Enzo Ferrari u vozilu marke Isotta Fraschini.

Nažalost, konkurencija je bila suviše jaka, tako da nije ostavio nikakav trag ni na ovoj, ni na sledećoj trci. Alfieri je stoga odlučio da uzme stvar u svoje ruke. Kupio je Issota Fraschini šasiju, ugradio osmocilindarski Hispano-Suiza motor i ubacio SCAT menjač. Bilo je tu još mnogo prepravki.

Tako je praktično nastao prvi nezvanični Maserati automobil, nazvan „Special Type“. U julu 1921. na stazi Mugello, Alfieri je osvojio 4. mesto.

Stižu uspesi

Mesec dana kasnije, „Special Type“ doneo je prvu pobedu braći Maserati. Naravno, za volanom je bio Alfieri, a pored njega Ernesto. Na sledećoj trci osvojili su 4. mesto, da bi posle toga „Special Type“ bio parkiran – umesto njega braća Maserati preradila drugi Isotta Fraschini automobil za trke.

Alfieri i Ernesto prvi su prešli ciljnu liniju 1922. na trkama Mugello, Susa-Moncenisio i Aosta-Gran San Bernardo. Postali su nove zvezde italijanske trkačke scene.

Stoga ih je italijanski proizvođač Diatto angažovao kao konsultante.

Davne 1925. održan je prvi svetski šampionat za proizvođače automobila, kao preteča Formule 1. Nažalost, fabrika Diatto suočila se sa brojnim tehničkim i finansijskim problemima, tako da je učestvovala samo u poslednjoj trci te sezone i nakon toga odustala od daljeg takmičenja.

Na sreću, u pomoć braći Maserati priskočio je bogati plemić i pasionirani vozač trkačkih automobila Diego de Sterlich... (nastaviće se)

Drugi deo priče možete da pročitate klikom na ovaj link.

Foto: Shutterstock.com